37 година коцељевачког “Полетарца”

Прошлог петка у ПУ “Полетарац” било је распеваније и разиграније него обично, јер су “полетарци” тог дана славили 37-ми рођендан вртића. Као и сваке године тим поводом за децу је приређена позоришна представа у извођењу глумаца једног београдског позоришта, а Деда Мраз, који је стигао чак са Хаваја, свим малишанима који су слушали маме и тате, баке и деке, своје васпитачице, донео је новогодишње пакетиће. Рођендан не би био прави да нису дували свећице на рођенданској торти и уживали у ђускању и журци за незаборав.
Када је основано крајем децембра 1981. године коцељевачко обданиште имало је тек по једну мешовиту и предшколску групу. Касније су формиране јаслена, две мешовите групе и предшколци. У то време свака група користила је по два боравка. Један, у којем су се малишани играли и други у којем су спавали.
Данас се у овој установи налази седам група али би, по броју деце, требало да их буде осам ипо.
–То значи да у три групе има по пола групе више па смо ту успели да у оквиру јавних радова ангажујемо васпитаче. Много нам је то значило посебно у адаптацији. О 217-оро уписане деце брине укупно 27 запослених радника од којих су четворо ангажовани на одређено време већ десет година- каже директорка ове установе Гордана Мијаиловић.
Ово је репрезентативна установа у којој су запослене углавном жене. –Имамо само једног мушкарца, али вредног. Само један мушкарац је користан. Већ двојица би стварала пометњу и кварила радну атмосферу- истиче директорка ПУ “Полетарац”.
Упркос недавном проширењу вртића формиране су листе чекања за упис на којима се налази око 30 малишана. Међутим, број заинтересованих за услуге обданишта је још већи али многи родитељи нису ни покушали да конкуришу за место у овој установи.
–Вртић је основан 21. децембра 1981-е године а дограђен је у децембру 2011-е. Нови део има седам година. Обданиште има 37 година баш као и председник општине Коцељева. Ми смо проблем мањка простора и недовољног капацитета нагласили оснивачу који је рекао да ће у 2019-ој години ући у његово решавање- изјавила је Мијаиловић.
ПИЛАВ КАО ЗАШТИТНИ ЗНАК ЈОКИНЕ КУХИЊЕ
Док вртић слави 37-и рођендан Јованка Гајић, познатија као куварица Јока обележава исто толико година рада у њему. Од самог почетка бринула се о коцељевачким малишанима и својим кулинарским умећем одгајила бројне генерације. Некада, када је деце било мање, посао у кухињи био је лакши. Данас свакодневно спрема велики број оброка али напомиње да је, са друге стране, модернизована кухиња која у великој мери убрзава и олакшава процес рада.
–Мислим да су се укуси и апетити деце у великој мери променили и да су данашња деца јешнија- каже Јока.
Ипак, оно што се не мења јесте неприкосновени Јокин пилав, омиљено јело свих генерација. Ово јело је од отварања вртића заштитни знак њене кухиње. Готово да нема маме чије дете је боравило у вртићу да није добила критику:” Ти не знаш да спремиш пилав као Јока”.
–Често се дешава да се маме јављају и траже рецепт за ово јело које деца кући неће ни да окусе. Било је разних анегдота. Мајке су се довијале на разне начине па се једна од њих досетила да у посебну шерпицу одвоји пилав и изнесе пред дете говорећи му да сам му ја послала његово омиљено јело- прича ова куварица и додаје да полетарци радо једу и макароне са сосом и млевеним месом, кромпир паприкаш, сарму, пасуљ...
СА ПУНИМ ПОВЕРЕЊЕМ
ОСТАВЉАЈУ ИМ ДЕЦУ
Од првог дана у ПУ “Полетарац” раде васпитачице Драгица Петковић и Рајна Јанковић као и медицинска сестра Данка Лазаревић која се брине о најмлађима.
За свој позив кажу да је изузетно леп и хуман, али истовремено веома захтеван јер тражи целог човека.
–Ја сам неко време била и сестра у јаслама а потом дужи период васпитачица у групама. Подједнако је напорно са свим узрастима, колико год се ми осећали младима. Могу да будем изузетно физички активна када ме понесе адреналин, али након неког времена године и траг које на нама остављају се ипак осећају. Ово је веома одговоран посао. Тражи посвећеност, максимално образовање, морате да будете свакодневно информисани, да идете у корак са временом, стално усавршавате- прича Рајна и додаје да се брига о деци не завршава на крају смене.
Радећи свој посао васпитачи неизоставно постају део дететовог одрастања а вртић друга породица.
–Неопходно је да када радите овај посао на неки начин будете уплетени у друге породице, да разумете прилике у њима како бисте боље разумели дете. Нема јасне границе између свакодневног живота и посла- каже ова васпитачица са 37 година рада у коцељевачком вртићу.
Исто толико богатог искуства стекла је и Драгица, коју генерације малишана зову васпитачица Гага. Рад са децом сачувао јој је млад дух. Некадашњи рад са најмлађима био је лак а са њиховим родитељима још лакши. Данас је то ипак нешто другачије.
–Данас је мало теже успоставити сарадњу са родитељима. Вероватно је разлог презапосленост. Вероватно да борба за динар представља приоритет. Родитељи нам са пуним поверењем остављају своју децу а на родитељске састанке долазе уколико су огранизовани ван радног времена. Када смо ми почињали да радимо све је било много лакше а постојали су и “бака сервиси”- сматра Гага.
Склони смо често да кажемо да нам се деца данас “рађају са факултетом”. Чини се, ипак, да је то заблуда.
–Пракса каже да су деца данас највише упућена на компјутере и цртане филмове на енглеском језику који не разумеју јер дуго траје. Данас им је све у споријем развоју у односу на раније генерације које су на почетку рада вртића боравиле у њему. Говор им је успорен, моторика такође...Некадашњим генерацијама је лопта била омиљена играчка а данас нама, васпитачима, треба две године рада како би им овај реквизит постао омиљени. То практично значи да деца не знају да се играју- објашњава ова васпитачица.
Осим примарне улоге чувања најмлађих у вртићу се труде да упућују дете на дете, да стварају међусобне комуникације, да им развијају радозналост и негују таленте, уче толеранцији, да их социјализују и припреме за школске изазове.