Инфо

24. јануар 2019.24. јан 2019.
Из штикли у ловачке чизме
ЈЕДИНА ЖЕНА МЕЂУ КОЦЕЉЕВАЧКИМ ЛОВЦИМА

Из штикли у ловачке чизме

Околина често не може да сакрије изненађење пред чињеницом да је ова млада девојка активни ловац. Она се на то не обазире и сва чуђења дочека са осмехом, јер је лов за њу стил живота, нешто што заволиш, или не
Катарина Урошевић, двадесетчетворогодишња девојка из Голочела, једина је дама међу ловцима ЛУ Тамнава Коцељева, чланица ловачке секције “Каменица”. Ловом се званично бави од прошле године, али је на њега, заправо, упућена целог живота јер потиче из породице у којој се генерације њиме баве. Како каже, од малена има додира са оружјем, јер га је у кући увек било, али никада раније није пожелела да узме пушку у руке, све док брат пре две године није постао ловац. Уз оца и брата и сама је заволела природу, дружење и ловачко одело.
–Са њима сам најпре ишла на ловачке забаве и то ме је у први мах и привукло лову. На њихово инсистирање, и неколицине њихових пријатеља, преломила сам да постанем активни члан удружења. Братова пушка ми се допала, тражила сам да пробам и ја да пуцам и тада ми се свидело. У међувремену сам набавила своју пушку која је лепша. Имам hatson escort петометку - прича Каћа, усхићено преносећи импресије о свом првом ловачком искуству.
–Био је то лов на фазана. Моје прво искуство. Јако интересантно, иако сам у лов ишла након изласка, после непроспаване ноћи. Ипак, пријало ми је, јер лов чини пешачење, упознавање нових предела, боравак у природи, дружење...У тренутку када сам имала прилику да одстрелим фазана нисам била сигурна да ћу то моћи да учиним, јер сам велики љубитељ животиња. Међутим, адреналин учини своје и не размишља се превише у том правцу- објашњава Катарина.
Ова енергична девојка истиче да лов у физичком смислу за њу није тежак, те да је она особа која воли да шета, да се дружи, истражује, упознаје... Захваљујући лову, успела је да упозна место и општину у којој живи из неког сасвим другог угла, да сагледа лепоту природе, прође кроз шуме, пређе брда.
–Живим у Голочелу, и док нисам кренула у лов, нисам добро познавала своје село. Тек сам сада почела да упознајем нове пределе, нове људе. По природи сам енергична особа, жељна покрета и догађања, тако да ми пешачење по неколико километара по тешким теренима не представља никакав проблем- прича Каћа.
Околина често не може да сакрије изненађење пред чињеницом да је ова млада девојка активни ловац. Она се на то не обазире и сва чуђења дочека са осмехом, јер је лов за њу стил живота, нешто што заволиш, или не.
–Волела бих да је више жена у њему. То је нешто што чекаш седам дана и дочекаш недељу ујутру да устанеш, обучеш ловачко одело и кренеш у авантуру. Једва сам чекала да добијем ловачко одело. Када сам га обукла и стала испред огледала, била сам опчињена. То је било то. Свиђа ми се кад штикле заменим ловачким чизмама- открива Катарина и истиче да је ловачко дружење ненадмашно.
Ту су приче, шале и само путовање до крајњег циља је забавно.
–Време проводиш у шетњи и није важно да ли ћеш на крају да устрелиш дивљач или не. Важна је активност, дружење. Људи кроз лов склапају пријатељства за цео живот- прича ова дама и додаје да о ловачком трофеју за сада не размишља, јер јој је у овом тренутку важно да добије дозволу за карабин како би могла да иде у лов на дивљу свињу и срндаћа.
Бити једина жена у ловачком удружењу за њу је посебна привилегија и велика част. Каже да је ловци држе као мало воде на длану, да се осећа заштићено и безбедно, као и да је ослобођена плаћања, чему се противи. То што је ова девојка вешта са ватреним оружјем и што за већину има неуобичајена интересовања, не обехрабрује младиће да јој приђу. Углавном, прича, буду пријатно изненађени и радознали.
Осим лова, Катарина је активна и на другим пољима. Након завршене средње школе у Коцељеви, уписала је Пословну школу у Београду, смер финансије, рачуноводство и банкарство, а од дипломе је дели још само један испит.
-У међувремену запослила сам се у погону фабрике “Италтекс интимо” у Коцељеви, познатијој као “Чарапара”. Надам се да ћу уписати и четврту годину факултета. Највише бих волела да радим у школи и мислим да не бих била строг професор- открива Каћа планове и жеље.
До њиховог испуњења, сваке недеље облачи своје ловачко одело, обува чизме, узима пушку, и раме уз раме са осталим члановима секције Каменица, уз жељу за добар поглед, креће у нове ловачке авантуре.
Весна Бошковић

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa