Изгубљен у преводу

Многи се нису изненадили када су видели део из интервјуа који је Прворођени дао за италијанску агенцију АНСА у којем је интерпретирано да је могуће признање Косова под условом да и Србија добије нешто заузврат.
Зашто то није било изненађење? Једноставно. Свакоме ко иоле поседује мало политичке теорије као вид знања јасно је да је та екипа и дошла на власт да како би испоручила независност Косова. Да је неко други пристао на тако нешто, Никада ни Драгичин муж, нити Прворођени не би примирисали Андрићевом венцу. И има неке небеске правде да то уради управо та екипа. Криза на Косову и Метохији је и кулминирала када је та екипа јахала Србију и замајавала остатак света. Колико год се Прворођени бавио прошлошћу само од 2000. -те, има нас који памтимо и пре те преломне године. Није Косово постало независно због власти Бориса Тадића и Војислава Коштунице 2008. Косово и Метохију су изгубили неки пре њих, али се то сада не спомиње. Изгубили су га и де факто и де јуре после наше победе над целим светом када смо се војно, али и у сваком другом смислу, повукли са Косова и Метохије.
Данас су врховне патриоте и борци за српство исти они који су бранили Србе свуда где Срби више не живе. И данас га бране на исти начин. Они који су гласали за владу Рамуша Харадинаја, уселили се у министарске фотеље, а сада се дуре и напуштају те кабинете, данас за све нас говоре да смо јадници, бедници и људски олош, јер не пристајемо на јединство које нам они намећу. И сада када се појави вест о томе да ће Србија можда да призна Косово, италијанска агенција мора да повлачи ту вест. А, ево, молим вас, простог питања. Ако би Србија добила разграничењем то што жели, а што у ствари нико жив у Србији не зна шта је то, морало би нешто да се деси после тога, зар не? Морало би да уследи признавање Косова, таквог какво је, разграниченог. То је ваљда нормално. Зашто би се разграничавали ако то не би био крај замрзнутог конфликта.
А, наш Прворођени би у том случају, озарен и на тенку који управља свеже обуче министар војни Вулин, ушао у нпр Лепосавић и рекао - Ово је Србија. Шта би онда била Пећка патријаршија, Дечани, Зочиште, Грачаница...? Важно је само да и он победи. Некако ми све то личи на Милошевића и његове победе, а наше поразе.
Ништа у тој повученој реченици није спорно, али Прворођени највише на свету води рачина о свом рејтингу и редовно га мери. За разлику од свог министра здравља који мери другима неке ствари, Прворођени мери само себи и то, како често каже, и на дневном нивоу. Таман посла да му мало падне, тај рејтинг. Онда креће агонија која се углавном завршава наступом на телевизијама.
Сваким даном, међутим, ми смо све ближи разрешењу косовске кризе. За разлику од неких других етапа, у овој је Београд у главној улози. Нема више врдања и замајавања, тако барем у увијеној форми долазе гласови са Запада. Том истом Западу је то најважнија ствар када је реч о Србији. То да ли у Србији има демократије, да ли постоји слобода медија, људских права, то је толико небитно и толико их заболе уво да је лакоћа са којом говоре на ту тему видљива и са Месеца. А, када једном све ово прође, и Србија и Косово међусобно признају једно другу, када Прворођени и његови пајтоси поделе Нобелу награду за мир, тек ће их тада болети уво за нас и нашу вишегодишњу борбу за праве европске и демократске вредности.
И то није лоше. Знамо на чему, знамо ко за кога игра. Нема тог Вашингтона или Брисела који ће да подржи било коју опозицију док Прворођени не буде диливеровао оно што је преузео на себе. Сами смо у овој нашој борби и тако треба да остане. Треба само да слушамо једни друге и да не стајемо, јер се нико други неће борити за нас, неће подметнути леђа за нас. Неће тај Мекалистер да се бори за ваздух у Мајином парламенту, јер то одавно није Скупштина Србије. Брига њега што у том дому нема демократије, немо слободе говора, поштовање за посланике који нису припадници већине. Важно је само решити проблем Косова.
Политика је покварена работа, то није тајна. Енигма је зашто се неко губи у преводу и што јадног новинара који жели да интервју обави на српском језику просисмо кривим за речи које је сигурно Прворођени и изговорио, али је то учинио пре него што је планирао. Није довољно напумпао јавност за тако нешто. Сада ће да се правда, колико већ сутра у Руми, али све је то џаба, јер оно што је преузео као своју обавезу - мора да испуни.