САЈАМ АУТОМОБИЛА ИЗ ЖЕНСКОГ УГЛА
Погрешна особа на жељеном месту многих мушкараца
Дизајнерска решења маме уздахе и оних који се у аутомобиле не разумеју. Већина експоната недостижна просечном грађанину Србије, али званични заступници светских брендова за наше купце спремили примамљиве пакете отплате. Сајамске капије отворене до 31. марта
Поштовани читаоци, носећи се обавезом да напишем извештај са актелног 54. Међународног сајма аутомобила суочила сам се са великом недоумицом. Унутрашњим конфликтом да ли да се ограничим на штуро новинарско набрајање виђеног, што би се у мом случају базирало на пуко навођење података из дневних новина, или се у потпуности изложим и пред вас изнесем своје наијскреније утиске о најстаријем и најрепрезентативнијем догађају у сектору аутомобилске индустрије код нас.
Прва опција иако сигурнија и бржа, учинила ми се претерано досадном и надасве неискреном, но најубедљивији разлог да се не упустим у рециклирање објављеног је чињеница да прва не бих одвојила време да читам нешто што се већ појавило у свим медијима. Те, иако је друга солуција “клизав терен” са подједнаким ризиком навлачења гнева припадника оба пола који се у ову област разумеју, превагну идеја да вам у наредним редовима предочим виђење Сајама аутомобила из угла жене чије знање о истим потврђује све мушке предрасуде о дамама за воланом, а вредносни суд о перформансама четвороточкаша се налази на распону од”ружааааан” до “леееп”.
Откуд ја
“У ретровизору”
Верујем да се велики број вас сада пита шта сам уопште и радила тамо када ми мозак ревносно спржи сваку информацију из ауто индустрије као непотребно знање. Одговор лежи у радозналости. У силној жељи да уживо осетим величину догађаја који под куполе Београдског сајма окупи преко 400 излагача из земље и иностранства и преко 140.000 посетилаца и схватим разлог искре у оку већине мушкараца из мог окружења када се овај Сајам спомене. Вођена минималним знањем и великом знатижељом, кренух у својеврсну авантуру и нађох се “У ретровизору”( слоган 54.Међународног сајма аутомобила). У простору са друге стране огледала, неколико сати пре званичног отварања.
Очи у фарове
од 300.000 евра
У први мах се осетих привилегованом што ћу далеко од сајамске гужве моћи да видим изложене моделе. Сетих се да сам негде прочитала да најексклузивнији део “овог светског аутомобилског хепенинга представљају -премијере, с обзиром на чињеницу да се непосредно пред почетак Београдског салона аутомобила завршава Женевски сајам, па се прве светске постпремијере очекују управо у Београду”, и да ми више мање тај податак не значи ништа, јер ће се мени већина изложбених аутомобила, измештених са улице, нових и угланцаних чинити ко да их први пут у животу видим.
Тако и би. Са најчешћим моделом “мерцедеса” као да сам се управо упознала, два њихова олд тајмера ми на први поглед постадоше “звезде” Салона, а један “плавушан” са леве стране од улаза учини да моје срце брже закуца, али и да се у моменту смири кад се замислих да ту лепоту возам по српским локалним путевима. Био би то неопростив грех. Тек неколико дана касније сазнадох, да је баш мој “плавушан” заправо један од скупљих експоната, те да му је право име мерцедес AMG-GTR - и да кошта тричавих 175.380 евра без додатне опреме.
Када смо код мојих несвесних,скупих избора, за око ми језапало и неколико модела BMW-а. Ишкљоцах бесплатно више десетина снимака на 136.000 евра вредан "BMW X7", и нађох се очи у фарове са апсолутним фаворитом свих новинара, и најскупљим аутом на сајму, “Ролс-Ројс Кулинан”-аном, чија основна верзија кошта неких 318.000 евра, док ми је у суседној хали избор био мало јефтинији (270.000 евра) “Бентли континентал”. Сва срећа, па као што већ напоменух цену и праве називе модела дознах неколико дана касније када у другим медијима препознах слике мојих “фаворита”, иначе бих и од фоткања зазирала.
За крај дела о аутима који коштају као трошкови просечнг људског века у Србији, осврнула бих се на моје велико разочарање у облику Ферарија. Наиме, познајем његове бројне фанове. Неколицини сам се и за привезак за кључеве са знаком овог бренда истрошила, али доживљај овог аутомобила из непосредне близине у мени није изазвао јачу емоцију од просечне канте. Немам логично објашњење овог феномена, једино, можда, што кад кажем „Ферари“ у мојој глави сија црвено, а он је изложен у белој боји. Апсолутни промашај.
Нешто и за нас смртнике
Када сам се већ уморила, зоне високог дизајна и конфекције су почеле да се мешају. Поново сам се вратила перцепцији свакодневнице где сам једва разликовала марке аутомобила, али сам зато почела да региструјем цене. Схватих да бројни брендови у понуди имају ауте за мање од 10.000 евра и примамљиве пакете отплате истих. Са том спознајом роди се и нада да ће неко од нас обичних смртника поред естетског угођаја имати прилику да кући оде и са новим превозним средством.
Још се више обрадовах када негде прочитах да су “некада људи долазили два пута на Сајам аутомобила. Једном да погледају, други пут да купе. Данас не морају да се враћају, јер већина сајамских попуста и повољности важи и један дужи период након самог Сајма”.
Иза сјаја рефлектора
У вожњи ретровизори нам помажу да видимо пут из више углова, па тако и ова сајамска шетња, пре званичног почетка главног шоуа и паљења најјачих рефлектора ономе ко зна да гледа омогућава да види више него што је планирао, или желео.
Од како знам за себе памтим слике “лепих тета” поред аутомобила. Овај пут сам имала прилику да те “лепе тете” видим уживо. Ајме шока кад схватих да су то у већини случајева готово деца. На фотографијама не можеш “ухватити” године. Некадашње дивљење уступи место сажаљењу. Знам, знам, да би сад коментар многих био да је то неосновано, јер ће та „лепа деца“ за тих пар дана балансирања на превисоким штиклама зарадити моју месечну плату, а најсрећније међу њима стећи медијску популарност. Феномен “хостеса” је у фокусу јавности ових дана. Има ли боље у Србији? Изузев да си особа мушког пола и ових дана имаш посао у аутоиндустрији.
-Возиш најновије моделе аутомобила, носиш скупа одела, бираш хостесе за Сајам. Нема везе што тај ауто заправо није твој, и што је та слика мање-више лажна, бољег посла за мушко чељаде нема- тврди један наш познаник.
Ко воли нек изволи
Причом о хостесама и најбољем мушком послу бих завршила ову моју сајамску шетњу. Било је то лепо искуство, које за сада не бих понављала. Уз дужно поштовање према љубитељима аутомобила, планирам да се држим Сајма књига. А ви драги читаоци, уколико имате жељу да посетите 54. Међународни салон аутомобила, шоу траје до 31. марта. Сајамске капије су отворене од 10 до 20 часова, цена појединачне улазнице је 400 динара, групна карта је 300 динара, док је улаз за ученике и студенте 200 динара. За паркирање је потребно издвојити 150 динара по сату.
Прва опција иако сигурнија и бржа, учинила ми се претерано досадном и надасве неискреном, но најубедљивији разлог да се не упустим у рециклирање објављеног је чињеница да прва не бих одвојила време да читам нешто што се већ појавило у свим медијима. Те, иако је друга солуција “клизав терен” са подједнаким ризиком навлачења гнева припадника оба пола који се у ову област разумеју, превагну идеја да вам у наредним редовима предочим виђење Сајама аутомобила из угла жене чије знање о истим потврђује све мушке предрасуде о дамама за воланом, а вредносни суд о перформансама четвороточкаша се налази на распону од”ружааааан” до “леееп”.
Откуд ја
“У ретровизору”
Верујем да се велики број вас сада пита шта сам уопште и радила тамо када ми мозак ревносно спржи сваку информацију из ауто индустрије као непотребно знање. Одговор лежи у радозналости. У силној жељи да уживо осетим величину догађаја који под куполе Београдског сајма окупи преко 400 излагача из земље и иностранства и преко 140.000 посетилаца и схватим разлог искре у оку већине мушкараца из мог окружења када се овај Сајам спомене. Вођена минималним знањем и великом знатижељом, кренух у својеврсну авантуру и нађох се “У ретровизору”( слоган 54.Међународног сајма аутомобила). У простору са друге стране огледала, неколико сати пре званичног отварања.
Очи у фарове
од 300.000 евра
У први мах се осетих привилегованом што ћу далеко од сајамске гужве моћи да видим изложене моделе. Сетих се да сам негде прочитала да најексклузивнији део “овог светског аутомобилског хепенинга представљају -премијере, с обзиром на чињеницу да се непосредно пред почетак Београдског салона аутомобила завршава Женевски сајам, па се прве светске постпремијере очекују управо у Београду”, и да ми више мање тај податак не значи ништа, јер ће се мени већина изложбених аутомобила, измештених са улице, нових и угланцаних чинити ко да их први пут у животу видим.
Тако и би. Са најчешћим моделом “мерцедеса” као да сам се управо упознала, два њихова олд тајмера ми на први поглед постадоше “звезде” Салона, а један “плавушан” са леве стране од улаза учини да моје срце брже закуца, али и да се у моменту смири кад се замислих да ту лепоту возам по српским локалним путевима. Био би то неопростив грех. Тек неколико дана касније сазнадох, да је баш мој “плавушан” заправо један од скупљих експоната, те да му је право име мерцедес AMG-GTR - и да кошта тричавих 175.380 евра без додатне опреме.
Када смо код мојих несвесних,скупих избора, за око ми језапало и неколико модела BMW-а. Ишкљоцах бесплатно више десетина снимака на 136.000 евра вредан "BMW X7", и нађох се очи у фарове са апсолутним фаворитом свих новинара, и најскупљим аутом на сајму, “Ролс-Ројс Кулинан”-аном, чија основна верзија кошта неких 318.000 евра, док ми је у суседној хали избор био мало јефтинији (270.000 евра) “Бентли континентал”. Сва срећа, па као што већ напоменух цену и праве називе модела дознах неколико дана касније када у другим медијима препознах слике мојих “фаворита”, иначе бих и од фоткања зазирала.
За крај дела о аутима који коштају као трошкови просечнг људског века у Србији, осврнула бих се на моје велико разочарање у облику Ферарија. Наиме, познајем његове бројне фанове. Неколицини сам се и за привезак за кључеве са знаком овог бренда истрошила, али доживљај овог аутомобила из непосредне близине у мени није изазвао јачу емоцију од просечне канте. Немам логично објашњење овог феномена, једино, можда, што кад кажем „Ферари“ у мојој глави сија црвено, а он је изложен у белој боји. Апсолутни промашај.
Нешто и за нас смртнике
Када сам се већ уморила, зоне високог дизајна и конфекције су почеле да се мешају. Поново сам се вратила перцепцији свакодневнице где сам једва разликовала марке аутомобила, али сам зато почела да региструјем цене. Схватих да бројни брендови у понуди имају ауте за мање од 10.000 евра и примамљиве пакете отплате истих. Са том спознајом роди се и нада да ће неко од нас обичних смртника поред естетског угођаја имати прилику да кући оде и са новим превозним средством.
Још се више обрадовах када негде прочитах да су “некада људи долазили два пута на Сајам аутомобила. Једном да погледају, други пут да купе. Данас не морају да се враћају, јер већина сајамских попуста и повољности важи и један дужи период након самог Сајма”.
Иза сјаја рефлектора
У вожњи ретровизори нам помажу да видимо пут из више углова, па тако и ова сајамска шетња, пре званичног почетка главног шоуа и паљења најјачих рефлектора ономе ко зна да гледа омогућава да види више него што је планирао, или желео.
Од како знам за себе памтим слике “лепих тета” поред аутомобила. Овај пут сам имала прилику да те “лепе тете” видим уживо. Ајме шока кад схватих да су то у већини случајева готово деца. На фотографијама не можеш “ухватити” године. Некадашње дивљење уступи место сажаљењу. Знам, знам, да би сад коментар многих био да је то неосновано, јер ће та „лепа деца“ за тих пар дана балансирања на превисоким штиклама зарадити моју месечну плату, а најсрећније међу њима стећи медијску популарност. Феномен “хостеса” је у фокусу јавности ових дана. Има ли боље у Србији? Изузев да си особа мушког пола и ових дана имаш посао у аутоиндустрији.
-Возиш најновије моделе аутомобила, носиш скупа одела, бираш хостесе за Сајам. Нема везе што тај ауто заправо није твој, и што је та слика мање-више лажна, бољег посла за мушко чељаде нема- тврди један наш познаник.
Ко воли нек изволи
Причом о хостесама и најбољем мушком послу бих завршила ову моју сајамску шетњу. Било је то лепо искуство, које за сада не бих понављала. Уз дужно поштовање према љубитељима аутомобила, планирам да се држим Сајма књига. А ви драги читаоци, уколико имате жељу да посетите 54. Међународни салон аутомобила, шоу траје до 31. марта. Сајамске капије су отворене од 10 до 20 часова, цена појединачне улазнице је 400 динара, групна карта је 300 динара, док је улаз за ученике и студенте 200 динара. За паркирање је потребно издвојити 150 динара по сату.
Т.Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
