Сред бостана колиба

На сваком кораку тезга са сласним лубеницама. Како је време маркетинга стигло и до тезги, реклама на сласт дозвољена а заузврат нова лубеница. Бројна села слове за оазе бостана који се опет по селу познаје. Од Мачве и Срема, Поцерине и тако редом. Право обиље избора и како то традиција носи у бостану је ницала импровизована колиба са чуварем у ноћним сатима. Само, веле зналци села, понеки и професор у пензији чува слатки род.

Цене су прилагођене могућностима тек задовољни сви. Има наравно и другачијих мишљења али ко у житу кукоља ...
Предање пак бележи приче о старим добрим временима када је ђед брка сред бостана имао колибу ону стару покривену шашом, лонац за ловачке посластице и плетени цегер пун изворске воде те наравно кревет. Онај војнички, солунац је био страх и трепет за све који наиђу а да их има у трену у лавеж претварао одани шаров. Истини за вољу, каже исто предање, расна удовица је долазила без лавежа а одлазила у зору. Тада су претпоставићете нестајале лубенице и диње годинама док није престала долазити удовица. Шерети имају коментаре који нису за странице новина. Остало за памћење да су у ноћи на Светог Илију у громовима оденутој ноћи све вреже са брега свукоше у поток. Ни свиње се нису радовале том бостану тек ђеда Брке од тада у колиби било није ...

О ашиковању које је за пензионера сада ипак тајна и тако се више и не зове ни речи тек предање и даље преде приче за уздахе. У бостану предвече њиву чувала гром девојка Станија која је била виђена на једној водици са Милинком најпожељнијим нежењом у селу који је загазио у четрдесете тада баук године. Е да је сад у неким селима зборио приповедач био млађани момак. Али да не доливамо со на рану села Милинко је долазио редовно и зар и рећи у поток носио лубеницу својој Станији да би наредне јесени порастао стомак величине овеће лубенице. Брука беше велика али и Милинко човек, украде Станију ко лубеницу и силан пород оставише сада расут у свим земљама бивше нам ЈУГЕ...
Сада све по евро нормама и тезге и контролисан квалитет али времешни у селима Посавотамнаве веле да оног бостана изворне сласти нема. О дињама сувишно је речи и трошити. Једино је остала колиба као по правилу у сред бостана.
Сад има и ту прича на граници веровали или не да су имућнији поставили и видео надзор али чувар у неко доба отишао по љубљену му па кад газда виде епилог неодговорности пуче велика брука. Детаље уколико сазнамо објавићемо у то немојте сумњати. Истини за вољу и нас копка. И тако од села до села дођосмо и до разлога великих засада јер рачуница велича годину и са обиљем кише. Ту сласт, веле, ни киша не може спрати.
Има за пољопривреднике који се баве гајењем парадајза и паприка занимљивости. На месту случајних грешака у садњи бостана расађивали су парадајз и паприке и добили веровали или не парадаиз око два килограма а тек пар паприка је мерило килограм омиљеног поврћа лети. Пуна сезона донесе и пад цена али као по правилу остане и напуштена њива на којој се слади ко наиђе.
Како је млађарије све мање крађа је тек разлог за шалу а некада умеће беше одбранити се од враголасте чељади. Оста и прича да је сада правник од угледа као дете газди који га је ишибао за лубеницу у спавању за спарина у уста убацио шају земље из мравињака. Једва је несрећни човек преживео. И он и овакве приче које су се препознавале на платну сећања по колиби сред бостана.