Да нам се не угасе дворишта

Када смо кренули пут Глушаца у посету Момчилу Будимировићу хтели смо да још једном овековечимо причу о козјем сиру који је минулих година постао прави хит у свету деликатеса.
Дочекао нас је чика Мома са великом радошћу и отвореним срцем, али је по први пут проговорио о нечему што га тишти и што му лежи на души.
- Прича о сиру је испричана неколико пута. Сви знамо све о томе, али над свима нама се надвио проблем који је много опасан по све нас. Плаши ме да ће се са мојим одласком, угасити и ово двориште. Исто ће се десити и са комшијиним, а наредна три дворишта су већ угашена - почео је са нама причу чика Мома.
Када вам домаћин на тај начин дочара ситуацију, немогуће је да га не сагледате на начин који је у основи више него драматичан. Сви знамо и слушамо те приче да је све мање људи на селу, да су многа села пред гашењем. Светла градова су све примамљивија, а село остаје у запећку, у аманет Робинзонима који су и даље спремни да се боре за живот тежим путем.
Неко у држави мора озбиљно да размисли о томе шта нам је чинити. Живимо у време када нам се смањује број становника и када нестају читави градови. Шта тек можемо да слутимо када је реч о селима. Тај неко мора да смисли план како задржати младе људе на селу, како им помоћи и омогућити да од посла на селу живе. Живимо у ери када хоћемо да градимо велелепне фудбалске стадионе, а села нема у тим плановима. Разумемо чика Момину бригу и бојазан, али је у праву. Без људи на селу, Србија једноставно нема будућност. Нисмо ми земља великих фудбалера. Ми смо земља њива и брда.
Наш саговорник се бори и ради. За њега нема предаха, нема предаје. Свестан је својих 75 лета, али не жели да стане. Застане само када мора. И није његово да у тим година гура, али жели и ради.
Чика Мома има 60 коза. О њима води рачуна заједно са једним радником. То није мали посао. Од 100 литара млека треба направити десет до 15 килограма висококвалитетног сира што је количина коју на дневном нивоу произведе ово пољопривредно газдинство. Његов чувени козји сир у храстовој кори освојио је сва могућа признања које је могао, али и срца многобројних љубитеља овог сласног залогаја. Он, међутим, можда и не мора да брине за „своје двориште“. Његов син Иван се „примио“ на производњу сира. Захваљујући њему, ово пољопривредно газдинство је произвело још три нова козја сира која се зову једноставно - Бела коза, Црна коза и Браон коза.
- То су његови производи. Улетео је у ову причу, свиђа му се, али видећемо како ће то ићи у будућности - каже чика Мома.
Овај домаћин је производњом сира почео да се бави мало после одласка у пензију и то из - ината.
- Хтео сам да докажем себи и свима да Французи нису паметнији од нас, да и ми можемо да направимо сир попут њихових. И не само попут, већ и бољи. То сам једном приликом и рекао Французима који су ми били у посети. Није им било пријатно, можда сам и претерао, али рекао сам само истину - додаје чика Мома.
Да је успео у својој намери говоре и силне награде и признања у земљи и у иностранству, али и продаја ових сирева. Они се налазе на трпезама многих амбасада у Србији и често заврше у иностранству.
- Ја сам сада у ситуацији када сам се поравнао са животом. Пружио ми је колико је могао, а ја сам дао шта је било до мене. Најважније је да себе не потценимо. Нико није ни паметнији, ни бољи од нас. То је важно да знамо - поручио нам је чика Мома док смо у сласт појели још један сир који никога не може да остави равнодушним.

Чисто и здраво
- Ово су апсолутно здрави производи, јер у њима нема адитива ако изузмемо кухињску со. Усавршавање процеса производње је трајало неких четири, пет година и уз много среће добили смо дивне производе који стоје раме уз раме са светским производима у области производње сира. Ово је чиста мануфактура, рад малог броја људи. Процес производње овог сира претпоставља да оног тренутка када изађе из заједничког суда, где се подсирава сваки комад, живи свој живот. Сваки се посебно соли, кондиционира, сваки посебно одлежава у просторији за зрење, тако да се добије уникатан производ. Млеко алпских коза, уситњена храстова кора, лековита биљка чубар, чиста култура и морска со. То је рецепт за квалитетан производ - каже Момчило Будимировић.