Сан Дрину преварио

Размишљајући о премошћавању Дрине у близини родног села (Попово код Бијељине) Слободан Павловић се присетио како је баш на поменутом месту (Простране ливаде Павловића) чувао много стоке и као дечак “сањао” да лако и безбедно са оцем пређе на пијацу с друге стране плаховите реке у Бадовинце. Младалачки сан му се на срећу остварио и када су се потпуно стекли услови “подигао” је мост на Дрини.
Та величанствена камена грађевина, дуга 440 и широка осам метара “никла” је релативно брзо и носи његово име. Нема сумње дечачки сан је очигледно Дрину преварио и уз све “муке” градитеља које је “потанко” описао алфа и омега ове градње инжењер Љубивоје Костић “Павловића мост” остао је да плени пажњу.
- Сећам се мука које смо имали отац и ја одлазећи на пијац у суседно Бадовинце од кога нас је раздвајала само Дрина. Није било лако ни Бадовинчанима да обрађују своје њиве на овој страни, а ту им је пола сеоског атара. Сви су знали да је Дрина брза, хладна и посебно опасна у овом делу. Повезивала нас је скела, несигурна и спора. Други мост одавде је био удаљен 70 километара, каже Слободан Павловић.
Истина је и да су Бадовинчани раније дуго живели у тз. безименим насељима. Прилично су били “ослоњени” на Бијељину. Неки су тамо ишли у школу. Лети су тамо у данас ретким колебама живели, да би зими долазили у село (Бадовинце). Много је успомена и анегдота остало из тог доба.
Мост и све што је уз то дошло, прилично је променило ствари, али житељи највећег мачванског села на левој обали Дрине и данас имају пола сеоског атара.
- Сећам се да је преко моста 1995. године прешло више од 50.000 избеглица. Замислите да моста није било. У прилици сам да гледам свакодневни економски развој овог краја. Мост је свему томе доста “кумонао”додаје Павловић.
Брзо је на овом месту и у околини изграђено много погона и трговина.Размена роба и услуга је на високом нивоу.
У међувремену градитељ моста на Дрини, дошао је и до других идеја. Стваралачки дух му не да мира. Стално је каже у дослуху са Божјом промисли и она га без обзира на године и економску кризу која је генерисана баш у трговини некретнинама, којом се он бави у Чикагу, стално тера даље. План је да будући град Слобомир, који је већ пројектован и подржан, буде на обе обале Дрине. За сада то лакше иде у Семберији и тамо већ постоји доста, почев од “Павловића банке”, “Слобомир П.” универзитета, а у завршној фази је и изградња великог Аква парка... Све у свему обала Дрине у овом делу је попримила доста нових садржаја. У темељу свега је “Павловића мост”, а концесија коју је добио градитељ од Владе Србије ближи се крају. Српска Влада ће по овом питању ускоро бити на потезу.
Економска стремљења су све више усмерена на коришћење геотермалне енергије која је откривена на овом подручју у виду великог подземног језера топле воде која се шири у Мачву. Тамо већ постоје реализовани или су у плану пројекти на овој бази.
Подсећајући на стваралачки подухват Слободана Павловића у вези изградње моста, помињемо његово залагање за “царство небеско”. Оно је, као што је рекао и цар Лазар увек и довека.