Пријем у част бронзане медаље Омера Аметовића
Повратак шабачког бокса
Успех већи с обзиром на услове за рад. Медаља обавезује освајача у сваком тренутку. Повратак шабачког бокса у врх у континуитету
Шабачки бокс полако враћа позиције на нивоу државе, а сви љубитељи овог спорта код нас верују како би баш наши борци могли бити весници великих постигнућа српског бокса у будућности на планетарном нивоу. Омер Аметовић је са две бронзе, на јуниорском Европском првенству претходне и недавно на Европском омладинском првенству један од оних који већ сада има име на нивоу Европе, има олимпијски потенцијал, а њему у част, у част бронзаном одличју, уприличен је пријем у Градској кући.
-Припремао сам се око месец дана, са клупским, а потом и репрезентативним тренерима. Самоуверено сам отпутовао у Бугарску и жао ми је што ме је повреда спречила да освојим можда и злато, али сам задовољан – истиче Омер Аметовић, репрезентативац Србије у мува категорији и члан клуба „Живорад Рајшић“.
Мечеви су били доступни за гледање, али је атмосфера у и око ринга обележила Првенство.
-Најпре сам савладао Румуна кога сам већ побеђивао, па је био посебно мотивисан. Пре дуела са Италијаном је било и провокација ситних са његове стране, али сам се ја само смешкао и у рингу одговорио. У том мечу сам повредио бицепс. Мислим да сам бољи од Бугарина, боксовао сам једном руком, држао се, али је судија приметио да не радим ништа са повређеном руком, упутио ме на преглед, а лекар је одлучио да прекине меч – додаје Аметовић.
Омера Аметовића, његовог клупског тренера Станковића и председника клуба Рајшића, угостио је председник Скупштине града Немања Пајић. Медаља је част, признање за досадашњи рад, но и обавеза за даље, истиче Пајић.
-Он је репрезентативац, познато име у Европи већ, да не говорим у Шапцу и Србији и мора достојно да репрезентује себе, клуб и град, не само на тренингу и у рингу, већ у сваком тренутку. Успех је још већи, јер се припремао у тешким условима и обећали смо да ћемо учинити све да нађемо решење за зимске месеце, бар привремено, до завршетка Соколског дома. Бокс је популаран у Шапцу, успеси Аметовића, претходне године и Аличића су прави пут да поново овај спорт буде онај о коме причају многи. Медаља Омера Аметовића је прва за Србију после 12 година у омладинској конкуренцији.
-Припремао сам се око месец дана, са клупским, а потом и репрезентативним тренерима. Самоуверено сам отпутовао у Бугарску и жао ми је што ме је повреда спречила да освојим можда и злато, али сам задовољан – истиче Омер Аметовић, репрезентативац Србије у мува категорији и члан клуба „Живорад Рајшић“.
Мечеви су били доступни за гледање, али је атмосфера у и око ринга обележила Првенство.
-Најпре сам савладао Румуна кога сам већ побеђивао, па је био посебно мотивисан. Пре дуела са Италијаном је било и провокација ситних са његове стране, али сам се ја само смешкао и у рингу одговорио. У том мечу сам повредио бицепс. Мислим да сам бољи од Бугарина, боксовао сам једном руком, држао се, али је судија приметио да не радим ништа са повређеном руком, упутио ме на преглед, а лекар је одлучио да прекине меч – додаје Аметовић.
Омера Аметовића, његовог клупског тренера Станковића и председника клуба Рајшића, угостио је председник Скупштине града Немања Пајић. Медаља је част, признање за досадашњи рад, но и обавеза за даље, истиче Пајић.
-Он је репрезентативац, познато име у Европи већ, да не говорим у Шапцу и Србији и мора достојно да репрезентује себе, клуб и град, не само на тренингу и у рингу, већ у сваком тренутку. Успех је још већи, јер се припремао у тешким условима и обећали смо да ћемо учинити све да нађемо решење за зимске месеце, бар привремено, до завршетка Соколског дома. Бокс је популаран у Шапцу, успеси Аметовића, претходне године и Аличића су прави пут да поново овај спорт буде онај о коме причају многи. Медаља Омера Аметовића је прва за Србију после 12 година у омладинској конкуренцији.
Б. Д.
Најновији број
25. април 2024.
