ЈУБИЛЕЈ ПОЗОРИШТА “ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ” У БОГАТИЋУ
Врхунски аматеризам генерација
Од деце до корифеја. Трајање седам деценија. Увек праћени савремени токови. – Глумом се штитим од зла, каже један од најстаријих чланова, глумац аматер и руководилац позоришта Бранислав Ковић
Бројне генерације су стварале Аматерско позориште “Јанко Веселиновић” у Богатићу, које је недавно обележило 70 годишњицу постојања. Бољи познаваоци кажу да је време оснивања 1950. година, а прве позоришне представе комедије. Помињу “Ожалошћену породицу”. Један од доајена позоришта, почивши, сељак Звонко Берић је тада дебитовао. Говорио је како га у мачванске глумце, богатићког позоришта довео неки “Ђеда геометар”. Позориште је радило у оквиру Дома културе. Прве кораке на “даскама које живот значе”, овде су учинили многи сељаци, ученици, студенти...Речју чланови Аматерског позоришта “Јанко Веселиновић” у Богатићу, које данас ради у оквиру Културно-образовног центра ове варошице су старости од деце до корифеја, различитих професија.
Са бројних смотри и фестивала позоришта, где су учествовали, увек настојећи да “кују” пријатељство у Богатић су стигле разне награде и признања. Тада би се, кажу живот од аплауза претварао у усхићење. Треба нагласити и то да су увек праћени савремени позоришни токови у борби за остварење врхунских вредности.
- Није захвално издвајати неку представу нити глумца. У богатој историји било је тога доста. Ја сам се потрудио и од 2002. године организујемо “Позоришне дане Миливоје Мартиновић-Мартин. То је на неки начин захвалност свим доајенима позоришне сцене нашег позоришта, којих је у богатој историји било много. Захвалност је то и свим глумцима аматерима који део свог слободног времена посвећују позоришту. Срећан сам што помажу да постојимо, каже Бранислав Ковић, глумац аматер, данашњи руководилац позоришта. Недавно је и сам прославио три деценије рада, а за то време играо је у скоро 50 представа. Посебно се издвојио монологом поручника Тасића, који је говорио веома сугестивно у преко 200 наступа.
- Некако се кад глумим осећам заштићено од свих зла. Овде смо као једна породица и трудимо се да склапамо и негујемо пријатељство. Наравно, повезује нас и велика љубав према позоришту али још једном бих изразио велику захвалност свим глумцима аматерима. Друштвена заједница мора то да има у виду и увек награђује ове вредне ентузијасте, додаје Ковић.
А да је будућност овог позоришта блистава, један од доказа је и постојање омладинске сцене која бележи врхунске резултате, где год да се појави.
Са бројних смотри и фестивала позоришта, где су учествовали, увек настојећи да “кују” пријатељство у Богатић су стигле разне награде и признања. Тада би се, кажу живот од аплауза претварао у усхићење. Треба нагласити и то да су увек праћени савремени позоришни токови у борби за остварење врхунских вредности.
- Није захвално издвајати неку представу нити глумца. У богатој историји било је тога доста. Ја сам се потрудио и од 2002. године организујемо “Позоришне дане Миливоје Мартиновић-Мартин. То је на неки начин захвалност свим доајенима позоришне сцене нашег позоришта, којих је у богатој историји било много. Захвалност је то и свим глумцима аматерима који део свог слободног времена посвећују позоришту. Срећан сам што помажу да постојимо, каже Бранислав Ковић, глумац аматер, данашњи руководилац позоришта. Недавно је и сам прославио три деценије рада, а за то време играо је у скоро 50 представа. Посебно се издвојио монологом поручника Тасића, који је говорио веома сугестивно у преко 200 наступа.
- Некако се кад глумим осећам заштићено од свих зла. Овде смо као једна породица и трудимо се да склапамо и негујемо пријатељство. Наравно, повезује нас и велика љубав према позоришту али још једном бих изразио велику захвалност свим глумцима аматерима. Друштвена заједница мора то да има у виду и увек награђује ове вредне ентузијасте, додаје Ковић.
А да је будућност овог позоришта блистава, један од доказа је и постојање омладинске сцене која бележи врхунске резултате, где год да се појави.
Љ.Ђ.
Најновији број
30. април 2025.
