ЛАГУНА ВАМ ПРЕДСТАВЉА
„Двор господара Јеврема Обреновића 1816-1842.“ историчара и писца Небојше Јовановића
Историчар и писац Небојша Јовановић написао је прву биографију Јеврема Обреновића, човека који је Европу довео у Србију. Књига „Двор господара Јеврема Обреновића 1816-1842.“ представља осврт на личност и живот најмлађег брата кнеза Милоша и претка српских краљева из династије Обреновић, знаменитог човека који је много урадио за Србију, али који је неправедно запостављен у нашем националном памћењу.
У двору господара Јеврема Обреновића, најпре у Шапцу а потом и у Београду, отпочело је приређивање првих књижевних и музичких вечери, уметничких посела и балова за највећу варошку господу тадашње Србије. Велику заслугу у организовању оваквих врста свечаности имали су васпитачи Јевремове деце који су дошли из Темишвара, али пресудну улогу имали су Јеврем и његова супруга Томанија, а касније и њихова кћи Анка, која је гостима свирала на првом клавиру допремљеном у Србију (1829). По преласку у Београд 1831, у Јевремовом дому родила се идеја о оснивању Народне библиотеке и Српског ученог друштва (најпре Друштва србске словесности, данас Српске академије наука и уметности). У том „предсобљу власти“ дошло се и на идеју о школовању даровите српске младежи у европским универзитетским центрима, омладине која ће деценију касније, одевена у европска одела, у чувеним реденготима и са скоро обавезним шиљатим брадицама, заузети најутицајније положаје у држави.
Аутор је одлучио да напише биографију Јеврема Обреновића и започне обимно истраживање у домаћим архивима, јер га је на самом почетку заинтригирало то што је он био деда Милана Обреновића, првог српског краља у нововековној историји, и прадеда краља Александра Обреновића.
„Знао сам, наравно, да је најмлађи брат кнеза Милоша и да је дуго био управник у Шапцу, а потом градоначелник (губернатор вароши) Београда. Током истраживања схватио сам да је његова биографија веома богата, готово романескна, чак и филмична, раскошна по заслугама за српски народ, а да је при свему томе остао скрајнут и у нашој историографији и уопште у сећању нашег народа“, рекао нам је Небојша Јовановић. „Читањем ове књиге, читаоци ће упознати читав један нови свет за који нису ни претпостављали да је икад постојао у Србији, и нове јунаке за које такође нису знали, а који су још пре двеста година стварали, веома успешно, оно што данас зовемо европском Србијом или Србијом у Европи. Двор господара Јеврема био је главно стециште културних прегалаца – уметника, писаца, а сам Јеврем је био један од највећих мецена у историји српске државе у последњих двеста година, до данас.“
Књигу „Двор господара Јеврема Обреновића 1816-1842.“ можете у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари www.делфи.рс и на сајту.
У двору господара Јеврема Обреновића, најпре у Шапцу а потом и у Београду, отпочело је приређивање првих књижевних и музичких вечери, уметничких посела и балова за највећу варошку господу тадашње Србије. Велику заслугу у организовању оваквих врста свечаности имали су васпитачи Јевремове деце који су дошли из Темишвара, али пресудну улогу имали су Јеврем и његова супруга Томанија, а касније и њихова кћи Анка, која је гостима свирала на првом клавиру допремљеном у Србију (1829). По преласку у Београд 1831, у Јевремовом дому родила се идеја о оснивању Народне библиотеке и Српског ученог друштва (најпре Друштва србске словесности, данас Српске академије наука и уметности). У том „предсобљу власти“ дошло се и на идеју о школовању даровите српске младежи у европским универзитетским центрима, омладине која ће деценију касније, одевена у европска одела, у чувеним реденготима и са скоро обавезним шиљатим брадицама, заузети најутицајније положаје у држави.
Аутор је одлучио да напише биографију Јеврема Обреновића и започне обимно истраживање у домаћим архивима, јер га је на самом почетку заинтригирало то што је он био деда Милана Обреновића, првог српског краља у нововековној историји, и прадеда краља Александра Обреновића.
„Знао сам, наравно, да је најмлађи брат кнеза Милоша и да је дуго био управник у Шапцу, а потом градоначелник (губернатор вароши) Београда. Током истраживања схватио сам да је његова биографија веома богата, готово романескна, чак и филмична, раскошна по заслугама за српски народ, а да је при свему томе остао скрајнут и у нашој историографији и уопште у сећању нашег народа“, рекао нам је Небојша Јовановић. „Читањем ове књиге, читаоци ће упознати читав један нови свет за који нису ни претпостављали да је икад постојао у Србији, и нове јунаке за које такође нису знали, а који су још пре двеста година стварали, веома успешно, оно што данас зовемо европском Србијом или Србијом у Европи. Двор господара Јеврема био је главно стециште културних прегалаца – уметника, писаца, а сам Јеврем је био један од највећих мецена у историји српске државе у последњих двеста година, до данас.“
Књигу „Двор господара Јеврема Обреновића 1816-1842.“ можете у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари www.делфи.рс и на сајту.
Најновији број
25. април 2024.
