Будућа правница жели да настави фармерски посао

Јелена Малетић из Клења у Мачви је студент завршне године Правног факултета универзитета у Новом Саду. Године не скрива и каже на почетку овог разговора за “Глас Подриња” да има 22. Поред адвокатуре којом жели да се бави, кад заврши студије, планира да настави фармерски посао, који је започео њен тата. Међу бројним плановима, издваја жељу да модернизује и увећа фарму и прошири породични бизнис.

Осим свега поменутог она је одборница у Скупштини општине Богатић и води омладину Српске напредне странке у овој малој вароши. У политички живот се укључила са жељом да помогне око стварања бољих услова за живот младих и останак на селу. С тим у вези било је и наше прво питање.

Како видите своју улогу у политичком животу, сада када сте одборница Скупштине општине Богатић?
Пре свега се осећам доста одговорније. Млада сам, а добила сам огромну прилику, као и шансу да учествујем у одлучивању за нашу општину. Тако да сам своју улогу схватила озбиљно, одговорно и покушавам да дам свој максимум, да будем вредна и марљива. Захвалила бих се повереницима из Богатића што су ми указали поверење, и омогућили да у овом сазиву Скупштине општине Богатић имам право гласа. Трудићу се да оправдам њихово поверење, и да сви, као тим од Богатића направимо много боље место за живот.

У ком смислу Вам чланство у странци ( СНС ) која Вам је и поверила одборнички статус може олакшати залагање и спровођење личних идеја, а да ли то може бити сметња за реализацију истих?
Сметња никако. Човек, као појединац, ма колико био квалитетан, амбициозан, марљив предан и посвећен раду на остваривању својих жеља, потребна му је могућност да то презентује, ипак мора имати неку потпору, неког ко ће то препознати и подржати. СНС је велика и најмоћнија странка и верујем да уз додатну снагу и подршку ове странке може много тога да се уради, да се напредује.
С обиром да представљам младе у овој општини, а ми као млади стварно имамо изврсних идеја, за сад је свака наша идеја наишла на одобрење, странка нам увек изађе у сусрет и помаже нам.

Млада сам, а добила сам огромну прилику, као и шансу да учествујем у одлучивању за нашу општину

Сматрате ли да су жене довољно присутне у политичком животу општине Богатић и да ли у законодавном смислу то треба кориговати, а у пракси спроводити?
За почетак бих споменула да је заступљеност жена у политици код нас, на локалном нивоу доста мања него на републичком. И драго ми је да се након ових избора повећао број жена у Парламенту, са 30% на 40%, на предлог посланице Гордане Чомић, и надам се да ће у будућности бити 50%, јер су наше жене и те како кадре и способне да учествују у политичком животу Србије, да се боре, труде и раде за нашу земљу. Треба да постоји та полна равноправност, и драго ми је да у овом сазиву владе жене су на челу чак 10 министарстава, неке од њих су се већ доказале као изузетно успешне, а верујем да ће и ове нове министарке бар толико успешне бити. Такође, жене су доста мање заступљене на високим функцијама, на месту председника општина, градоначелника. У доста градова жене нису ни чланови Већа. А имамо пример гувернерке Народне банке Јоргованке Табаковић и председнице Уставног суда Снежане Марковић које су и те како успешне.

Србија може да се похвали високо рангираним местом бројем учешћа жена у политици, док чак 93 земље уопште немају жене на министарским функцијама. Код нас у општини жене су заступљене у великом броју, али наравно да неће шкодити да се тај број повећа.

Како оцењујете сарадњу са другим одборницима у Скупштини општине Богатић? Да ли постоји међусобно разумевање и помоћ?
Мени је ово први мандат, и тек пар месеци сам у овој скупштини. За сада нисам имала ни једно непријатно или лоше искуство са колегама. Из мог личног искуства, с обзиром да сам млада и могу да кажем без претераног искуства у овој области, наилазила сам на разумевање и увек су били спремни да ме упуте, покажу, посаветују и помогну.

Које су предности жена у политици, а где уочавате највеће сметње реализацији њихових залагања?
Жене су право гласа веома касно добиле. Прва земља која је омогућила женама да гласају је Нови Зелад 1893. године, а жене у Југославији су право гласа добиле тек 1945. Оне су доста доприносиле и политичким револуцијама широм света. Доста су допринеле покрету Солидарности у Пољској, а ипак је само 5% жена међу члановима Нционалног комитета Солидарности. Чак у 93% земаља жене немају министарски положај. И даље су на маргини, да л’ из историјских разлога или се не сматрају још довољно спретне и способне, али свакако би то требало да ревидира и у законодавном смислу. Истраживања показују да су жене мање склоне сили као начину решавања конфликта. А имамо примере где жене које су и те како успешне, гледамо кроз историју Спасеније Цане Бабовић, или данас канцеларке Ангеле Меркел, ту је и наша премијерка Ана Брнабић.

Мачва је типичан пољопривредни крај, колико то сазнање утиче на Вас и активности у Скупштини, као одборнице?
Наша Мачва, нема веће равнице и богатијег пољопривредног краја у Србији. Као што сам већ споменула, планирам да останем на селу и да се бавим пољопривредом. У комисији сам за пољопривреду, и трудићемо се да помогнемо људе, а пре свега младе који желе да наставе живот на селу. Пољопривреда није без перспективе, само је нужно доста рада и знања. Имамо доста великих, успешних пољопривредника и зашто их не би било још више!?

И драго ми је да се након ових избора повећао број жена у Парламенту, са 30% на 40%, на предлог посланице Гордане Чомић, и надам се да ће у будућности бити 50%

Мада и даље, релативна моћ жена у односу на мушкарце је мања. Жени је теже да усклади каријеру и посао, али чини ми се да предлог министарке Зоране Михаиловић о доношењу новог закона, да се у оквиру фирми које имају услове отворе вртићи за децу запослених, сјајај предлог и веома користан за жене.

Наравно, поред каријере коју желим да се градим, посла, сматрам да је ипак најважнија улога у животу, улога мајке, и не бих запоставила ту страну, него желим да поред успешне каријере имам и своју породицу.