Коло јахача „Кнез Михаило“

Оснивању првог коњичког клуба у Шапцу предходило је доста размишљања, размене искустава и предлагања. Веома значајна је била иницијатива тадашњег Министарства војног које је желело формирање једног удружења које би се бавило гајењем и унапређењем коњарства и организовањем коњичких приредби. Наравно, то је подразумевало и побољшање расног састава ових племенитих животиња.

„КОЛО“ НА ЂУРЂЕВДАН
Све у свему могло се констатовати да је формирање првог коњичког клуба у Шапцу, гледано на целу Србију, названог Коло јахача „Кнез Михаило“, на Ђурђевдан 23. априла 1888. године, био изнуђен и јако добар потез. Правилно је схваћена и виђена велика љубав овдашњих људи према коњима. Због тога и не чуди место одакле се кренуло. На челу клуба били су браћа од стричева Милосав и Панта Куртовић.
У књизи „100 година коњичког спорта у Шапцу“, аутор Милан Јевтић, археолог и бивши директор Народног музеја у Шапцу, бележи да су обојица Куртовића, првенствено и најзначајније потицала из познате породице великих одгајивача и љубитеља коња. Били су резервни коњички официри, а Милисав је две године провео у Бечу у Централној коњичкој школи.
Логичан је био след догађаја, будући да су Куртовићи дали значајан допринос у оснивању и раду клуба
Панта Куртовић, индустријалац, покретач и оснивач Кола јахача „Кнез Михаило“, једногласно је изабран за председника. На место подпредседника Рајко Стојинчевић, тадашњи председник општине Шабац, а за благајника Андрија Славуј, први шабачки штампар, који је био и власник шабачког листа „Шабачки гласник“. Секретар је био Никола Гачић, судски писар.
Изабрано је и седам чланова управе: Михаило Спиридоновић, Милан Радојковић, Душан Тодоровић, Коста Kуртовић, Светозар Самуровић, Јован Алексић и Ђорђе Стејин.
Летимичан поглед на састав Управног одбора „Кола“ указује да је међу њима било доста трговаца, адвоката, лекара, средњег или вишег сталежа. Чињенице говоре да је у Шапцу, било доста одгајивача тркачких коња, али у оближњим селима било их је знатно више. Углавном су то биле имућније породице. С друге стране нико од њих није биран у Управни одбор „Кола“.
Месец дана касније, све је озваничено у Министарству народне привреде.
Исти аутор ( Јевтић) бележи да је током прве године постојања Коло јахача „Кнез Михаило“приредило две групе јавних народних утакмица, једну о Тројицама, а другу 4. септембра на рођендан почившег кнеза Михаила, чије име носи.
Већ прва коњичка трка коју је „Коло“ организовало одржана је сасвим у духу народне традиције. Старт је био на Думачи, а циљ испред конака Јеврема Обреновића. Према овоме стаза је била дуга 5-6 километара.

Милосав Куртовић

Награде су прикупљане добровољним прилозима ( свако према својим могућностима). Памти се да је Никола Куркелић, тада познати шабачки трговац приложио 20 рубаља. Забележено је да је на циљ први стигао коњ Павла Самуровића (трговац ). Друга награда припала је такође неком Шапчанину, док су трећа и четврта отишле у село.
Финансијска политика Кола јахача „Кнез Михаило“ заснивала се доста на чланским улозима и посебним прилозима. Тако се у каси 1889.године нашло 10.000 ( десет хиљада) динара. Било је ту и значајних прихода од лутрије коју су организовали. Трке, изложбе коња и друге манифестације, уредно су најављиване посредством тадашњег листа који се звао Претеча, а почео је са излажењем 1889. године.

Кнез Михаило

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ЈЕВРЕМОВОГ РОЂЕЊА
Новац је смишљено трошен, планираним акцијама. За коњички спорт у Шапцу и околини овог доба, посебно је значајна 1890. година, када је „Коло“ уз финансијску помоћ пре свих Шабачке општине, организовало прославу 100 годишњице од рођења Јеврема Обреновића. Одлучено је да се централна прослава одржи 20,21, и 22 маја, кад је црквени празник Свете Тројице и народ не ради.
Све је предходно било добро припремљено, а већ првог дана (20. мај ) стигли су краљ Александар и краљ Милан, митрополит Михаило, касније владика шабачки, и други бројни виђени гости. Госте из других крајева посебно је импресионирао Шабачки парк (Oпштинска башта).
У конаку господара Јеврема, првог дана, откривене су две мермерне плоче у знак захвалности знаменитом управитељу вароши, а предграђе Шапца Муселини, где је између осталог била ергела Јеврема Обреновића, по њему је добило име Јевремовац и улица од центра, Главна до Мачванске пијаце, названа је Господар Јевремова улица.

Био је то прави празник, а најважнији део, трећег дана свакако коњичке трке. Мр Милан Јевтић у својој књизи „100 година коњичког спорта у Шапцу“, преноси запажање извештача „Народних новина“:
„Желети је да се и београдско „Српско јахачко удружење“, угледа на ово коло јахача у вредности и заузимљивости, па ће му успех бити загарантован.“
Говорећи о самом тркалишту, исти дописник је закључио : „По казивању људи који су путовали по свету ово је надмашило својом пространошћу и лепотом сва европска тркалишта, иако се она вештачки украшавају и дотерују. Шабачко тркалиште представља огромну равницу, опкољену природном оградом, а што је најважније, земљиште је због своје мекоће погодно за трку.“
Овом приликом одржано је пет трка. Услови, међу осталим су за све били исти. Коњи су морали бити ождребљени у Србији. Наступило их је укупно 99, а највише замерки посматрача односило се на одевање џокеја.