МАЧВАНСКЕ РАТАРЕ БРИНЕ ПРИХРАНА ПШЕНИЦЕ И ПРОЛЕЋНА СЕТВА
Поскупљења и несташице
Ратари у већини случајева знају шта захтева и значи адекватна примена агротехничких мера али, спутани вишеструким поскупљењем вештачког ђубрива, недостатком новца и рачуницом која их води у губитак, размишљају како даље. Појединци замерају држави што недовољно користи аграрни буџет и робне резерве, како би помогла пољопривреду у тешком времену. Општина Богатић светао пример помоћи и подршке произвођачима хране
Пример је више него очигледан.
-Садашња цена од 120. динара вештачког ђубрива УРЕА са 46 одсто азота је незапамћена у историји српске пољопривреде( два и по пута је већа него прошле године ). Држава не треба да буде трговац и снабдева српског сељака сетвеним репроматеријалом. Потребно је да реагује из аграрног буџета и робних резерви, кад дође до драстичног поремећаја на тржишту који гуше пољопривредну производњу, тако што ће заштитити сељаке. На цену гаса није могла да утиче, али субвенцијама може да заштити сељаке и тиме спасе милион радних места, будући да многа сељачка домаћинства неће моћи да прихране пшеницу и у целини квалитетно обаве сетву, што ће неминовно довести до губитка у друштвеном производу, коментарише Драгорад Мисојчић-Лукарић из Шеварица, наводећи пример „субвенционисања“ страних инвеститора са 10.000 евра по радном месту, што би по његовом мишљењу могло да се употреби у пољопривреди и тиме већ у наредној години вишеструко увећа друштвени производ Србије, а не само да се хвали пољопривреда учешћем у укупном друштвеном производу Србије, већ да јој се и помогне када затреба.
Он ове тврдње поткрепљује и могућношћу државе да се одрекне акциза на гориво за пољопривреду, што би јој се већ у новом производном циклусу одразило на повећане приходе у буџету.
Многи мачвански пољопривредници свесни су чињенице да без фебруарске, прве прихране пшенице не треба очекивати високе приносе и квалитет хлебног жита али су спутани, првенствено проблемом набавке неопходног азотног ђубрива, његовим вишеструким поскупљењем и недостатком новчаних средстава. Глобално, сви ови проблеми су се скупили на једно место, а примера позитивних решења је мало.
Само у општини Богатић, регистрованих пољопривредних газдинстава је преко 5.000. И летимичан поглед на поља говори о великој заступљености пшенице у свим овдашњим атарима. Ако је веровати статистици то је око 4.000 хектара. Организатори пољопривредне производње кажу да је јесенас било повећано интересовање за сетву пшенице, будући да је ова култура у прошлогодишњој жетви дала добре приносе и значајан квалитет. Каква, таква зарада је очигледно мотивисала овдашње ратаре да увећају поседе под пшеницом.
Сада су у великом проблему, спутани дупло већом ценом азотног ђубрива, него прошле године, недостатком и скромним финансијским средствима којима ретки располажу, док је већи број „дроњавих џепова“. Истина, има и оних, додуше ретких који очекују повољне кредите које обезбеђује општина Богатић. Исплата се очекује до 15. априла текуће године, а тражени износи могли су бити од 200 до 500 хиљада динара. То је онај светли пример помоћи и подршке ратарима општине Богатић, пред престојећу сетву, који им обезбеђује њихова локална самоуправа.
Основни проблем је што је по општој оцени мали број ових, назови „срећника“(270) који би после „провере“ банке могли да користе тражена средства. По свему судећи опет ће бити, како се ко снађе.
-Садашња цена од 120. динара вештачког ђубрива УРЕА са 46 одсто азота је незапамћена у историји српске пољопривреде( два и по пута је већа него прошле године ). Држава не треба да буде трговац и снабдева српског сељака сетвеним репроматеријалом. Потребно је да реагује из аграрног буџета и робних резерви, кад дође до драстичног поремећаја на тржишту који гуше пољопривредну производњу, тако што ће заштитити сељаке. На цену гаса није могла да утиче, али субвенцијама може да заштити сељаке и тиме спасе милион радних места, будући да многа сељачка домаћинства неће моћи да прихране пшеницу и у целини квалитетно обаве сетву, што ће неминовно довести до губитка у друштвеном производу, коментарише Драгорад Мисојчић-Лукарић из Шеварица, наводећи пример „субвенционисања“ страних инвеститора са 10.000 евра по радном месту, што би по његовом мишљењу могло да се употреби у пољопривреди и тиме већ у наредној години вишеструко увећа друштвени производ Србије, а не само да се хвали пољопривреда учешћем у укупном друштвеном производу Србије, већ да јој се и помогне када затреба.
Он ове тврдње поткрепљује и могућношћу државе да се одрекне акциза на гориво за пољопривреду, што би јој се већ у новом производном циклусу одразило на повећане приходе у буџету.
Многи мачвански пољопривредници свесни су чињенице да без фебруарске, прве прихране пшенице не треба очекивати високе приносе и квалитет хлебног жита али су спутани, првенствено проблемом набавке неопходног азотног ђубрива, његовим вишеструким поскупљењем и недостатком новчаних средстава. Глобално, сви ови проблеми су се скупили на једно место, а примера позитивних решења је мало.
Само у општини Богатић, регистрованих пољопривредних газдинстава је преко 5.000. И летимичан поглед на поља говори о великој заступљености пшенице у свим овдашњим атарима. Ако је веровати статистици то је око 4.000 хектара. Организатори пољопривредне производње кажу да је јесенас било повећано интересовање за сетву пшенице, будући да је ова култура у прошлогодишњој жетви дала добре приносе и значајан квалитет. Каква, таква зарада је очигледно мотивисала овдашње ратаре да увећају поседе под пшеницом.
Сада су у великом проблему, спутани дупло већом ценом азотног ђубрива, него прошле године, недостатком и скромним финансијским средствима којима ретки располажу, док је већи број „дроњавих џепова“. Истина, има и оних, додуше ретких који очекују повољне кредите које обезбеђује општина Богатић. Исплата се очекује до 15. априла текуће године, а тражени износи могли су бити од 200 до 500 хиљада динара. То је онај светли пример помоћи и подршке ратарима општине Богатић, пред престојећу сетву, који им обезбеђује њихова локална самоуправа.
Основни проблем је што је по општој оцени мали број ових, назови „срећника“(270) који би после „провере“ банке могли да користе тражена средства. По свему судећи опет ће бити, како се ко снађе.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
