Пролећна прихрана обавезна мера

Азот је најважнији елеменат у исхрани свих биљних врста. Најзаступљенији је у минералним и органским ђубривима. У индустрији минералних ђубрива производи се 50 % Н, а сви остали елементи чине осталих 50 %. Азот је посебан и због тога што се у индустријској производњи налази у три облика: амидни, амонијачни и нитратни. Јавља се у сва три агрегатна стања: гасовитом, течном и чврстом, при чему се тако може и применити.

У стајском ђубриву и биљној маси налази се у органском облику и минерализацијом се претвара у амонијачни облик па у нитратни који тек тада постаје приступачан за биљке.
Неке биљке у малим количинама могу усвајати и амонијачни азот, мада се већина азота у земљишту трансформише до нитратног облика и биљке га у тој форми лако усвајају.

Веома битна карактеристика азота је његова топљивост и покретљивост у земљишту, па су због тога и велики губици азота. Део азота се губи у гасовитом стању, у облику амонијака, али се највећи дио губи у нитратном облику испаравањем водом. Такође, испирање азота је специфично за различите типове земљишта, за различите биљне врсте, а зависи и од темпаратуре, количина падавина, тако да је азот елемент који се стално испитује при искоришћавању у биљној производњи. Азот највише утиче на обликовање и хабитус биљне розете код свих биљних врста, а истраживања су усмерена на најповољније облике азота у датим условима који су погодни за биљке, а такође се истражује оптимална количина, како би се осигурао највиши принос уз најмање губитке азота. Примењује се 3-5 пута, а понекад и чешће, а у сушним условима се користи више пута преко листа (фолијарно).

Тако се азот користи у основном и стартном ђубрењу 2-3 пута, а може и више преко листа.
У јесен треба редовно користити НПК ђубрива, а за то се бирају формулације са ниским садржајем азота 5-10%, како током јесени и зиме кад има доста падавина, не би настали већи губици испирањем. У ту сврху, користе се амидни и амонијачни облици азота, мање склони испирању него нитратни азот. НПК ђубривима се у јесен заоравају, тако да количина азота у унетом уделу ђубрива износи 1/3. При сетви озимих усева у припреми земљишта за сетву може се користи још и амидни азот у форми УРЕА-е. Овај облик азота најмање је подложан испирању, јер се спорије претвара у амонијачни и нитратни азот.

Трансформација азота углавном зависи од влаге и темпаратуре, а од тих фактора зависи раст и развој биљака. На тај начин усеви у јесен остају недовољно нахрањени, јер се усваја мало азота уколико се уноси УРЕА која стиже на усвајање тек после 30-40 дана. Такође, већина пољопривредника прихрањује усеве у прољеће кад вегетација интензивно крене, и тада уношење УРЕА-е не значи много. У савременој пољопривреди, јесење основно ђубрење треба обавезно извршити, јер само у то време, укупни оранични слој се може снабдети теже покретним елементима фосфором и калијумом.

Обично се тада уносе 2/3 фосфора и калијума, али и редовно одређена количина азота. Колико се азота уноси у јесен, зависи првенствено од типа земљишта, количине падавина, темпаратуре у том периоду, а највише о садржају хумуса у земљишту и количини биљних остатака из прошле производње.
Жеља сваког пољопривредника је да примени онолику количину азота која ће поспешити разградњу биљних остатака и део органског азота претворити у минерални, једини биљкама приступачан.

Истраживања показују да количина азота која се може применити без бојазни од испирања, може бити већа или мања ако се заоравају жетвени остаци као нпр кукурозовина, лишће и глава шећерне репе и пострни усеви. Ту се посебно додаје 40-60 кг/ха азота, како би се избегла-азотна депресија (биљна маса веже за себе азот, који онда у битном тренутку недостаје засејаним усевима).

Пролећна прихрана азотним минералним ђубривима је обавезна и редовна мера, јер биљке из зиме излазе исцрпљене и свакако им је потребна одређена количина азота за даљи пораст.