Избор парцеле значајан

Гајење уљарица (сунцокрета, соје, уљане репице) у правилној плодосмени је једна од најзначајнијих превентивних мера у заштити од беле трулежи.

Повећање површина под сунцокретом што се очекује у овој години, може утицати на одступање од правилног плодореда, нарочито на горњем агроеколошком терену, што може у значајнијој мери допринети појави беле трулежи на сунцокрету и на тај начин негативно утицати на принос ове уљарице.

КАКО НАСТАЈЕ ИНФЕКЦИЈА – БЕЛА ТРУЛЕЖ
Проузроковач гљива S.sclerotiorum насељава и опстаје у земљишту и биљним остацима у виду мицелије или склероција. При повољној влажности склероције клијају у апотеције у којима се формирају аскоспоре и које након ослобађања доспевају на биљку домаћина и заразе је.

СИМПТОМИ
Познати су симптоми овог обољења који се манифестују прво у виду вењења биљака као последица коренске форме беле трулежи. У влажним условима препознатљива је густа бела мицелија у оквиру које се касније формирају карактеристична телашца ове гљиве црне боје-склероције на површини или у самим оболелим биљкама. Склероције обезбеђују одржавање гљиве у земљишту и до 10 година.

Заражене главе сунцокрета су ситне, зрна нису наливена оне труле, распадају се и ткиво главице заједно са склероцијама падају на земљи, а на стаблу остаје само њен скелет. Такве парцеле су заражене склероцијама гљиве и на њима не би требало сејати сунцокрет али ни соју ни уљану репицу наредних бар 5 година.

На појаву беле трулежи главице сунцокрета значајан утицај има положај главе сунцокрета, тако да селекције више ради на томе да главица сунцокрета остане у вертикалном положају тако да се на њој не задржава вода након падавина. Ранијих година код каснијих приносних хибрида сунцокрета због тежине глава њихов положај је био веома погодан за задржавање воде и у годинама са падавинама у другом делу вегетације сунцокрета приноси су били редуковани због овог обољења.

Заражено ткиво стабла се размекшава и на тим местима биљке се ломе. Веома често у унтрашњости стабла целе биљке могу се наћи склероције. Услед деструктивног деловања гљиве такве биљке не дају принос.

Код сунцокрета у годинама велике заразе овим патогеном штете се манифестују значајним смањењем приноса семена и квалитета, односно процента уља у семену. Нарочито велике штете настају у производњи семенског сунцокрета где се велики број оболелих биљака мора уклонити.

КАКО УМАЊИТИ ШТЕТЕ ОД БЕЛЕ ТРУЛЕЖИ
Склероције које служе за одржавање гљиве, проузроковача беле трулежи Sclerotinia sclerotiorum остају виталне у земљишту и биљним остацима до 10 година.

Превентивне мере које треба поштовати у смањењу опасности од овог патогена:

1. Гајење уљарица (сунцокрета, соје, уљане репице) у правилној плодосмени је једна од најзначајнијих превентивних мера у заштити од беле трулежи. Не сејати их на истој површини бар 3-5 година.
2. Интензитет појаве болести увек је већи уколико имамо падавине током лета.
3. Хемијска заштита може умањити појаву беле трулежи применом фунгицида у фази цветања која се сматра и критичном фазом за инфекцију глава сунцокрета гљивом S.sclerotiorum . Опасност је већа уколико се у то време очекују падавине.

За ефикасну заштиту од беле трулежи препоручује се третман фунгицидима у фази цветања биљака или 10 –ак дана раније.

Испитивања истраживача у овој области указују на добре резултате у заштити сунцокрета од болести применом Propulse, Amistar extra, Pictor у фази 7 листова и други третман у фази цветања.

Мера заштите сунцокрета од болести у нашој земљи ретко се спроводи изузев у производњи семенског сунцокрета собзиром да се S.sclerotiorum преноси семеном.