Инфо

21. април 2022.21. апр 2022.
Свих радости радост
ВЛАДИКА ЛАВРЕНТИЈЕ О ВАСКРСУ 08. 04. 2010. године

Свих радости радост

„Васкрсење је појава бескрајног Живота у свету којим потпуно господари време, самим тим и смрт. Онај који васкрсне из мртвих више не умире. У овом нашем свету, а не негде другде, не у неком свету који ми уопште не познајемо, једног јутра појавио се Неко Ко је изнад смрти, а Ко ипак јесте у нашем времену. Овај смисао Христовог Васкрсења, ова велика радост јесте средишња тема хришћанства и сачувана је у свој својој чистоти у православној цркви“, истакао је Владика Лаврентије за „Глас Подриња“ 8. априла 2010. године приликом васкршњег интервјуа
Јануара ове године у 88.години живота упокојио се епископ шабачки Лаврентије. У знак сећања на Владику, а поводом Васкрса, понављамо интервју објављен у „Гласу Подриња“ 8. априла 2010. године.

Ваше Преосвештенство, шта представља Васкрс за хришћане? Зашто се он назива празник над празницима?
- У самом средишту нашег литургијског живота, у самом средишту оног времена које рачунамо као (црквену) годину, налазимо празник Христовога Васкрсења. Васкрсење је појава бескрајног Живота у свету којим потпуно господари време, самим тим и смрт. Онај који васкрсне из мртвих више не умире. У овом нашем свету, а не негде другде, не у неком свету који ми уопште не познајемо, једног јутра појавио се Неко Ко је изнад смрти, а Ко ипак јесте у нашем времену. Овај смисао Христовог Васкрсења, ова велика радост јесте средишња тема хришћанства и сачувана је у свој својој чистоти у православној цркви. То средиште, тај Дан који осмишљава све дане и свеколико време јесте овогодишње празновање Христовога Васкрсења. Васкрс је увек крај и увек почетак. Ми свагда живимо после Васкрса и ми се свагда крећемо ка Васкрсу.

Да ли то, Преосвећени, значи да се Васкрс празнује целе године?
- Васкрс је хришћански празник који је почео да се празнује најраније. Читав тон и смисао литургијског живота у цркви садржи се у Васкрсу, заједно са периодом у идућих педесет дана, који врхуни у празнику Педесетнице, празнику Силаска Духа Светога на Апостоле. Ово јединствено празновање Васкрса огледа се сваке недеље у хришћанској недељи, тако да ми, ма колико вам то изгледало чудно, сваке недеље имамо „мали Васкрс“. Сваке суботње вечери, када свештеник изнесе јеванđеље (претходно га прочитавши) из олтара на средину храма ради целивања, објављује се иста основна чињеница наше хришћанске вере: „Христос васкрсе!“.

Нама није дарован само нови смисао живота, него и сама смрт добија нови смисао


У том случају можемо рећи да је на тој чињеници, засновано цело хришћанство, дакле, целокупни живот цркве?
- Свети апостол Павле каже: „Ако Христос није васкрсао, узалуд је вера наша“, јер онда немамо у шта да верујемо. Васкрс је стварно средиште и ми можемо да појмимо читаву литургијску годину једино у односу на Васкрс као крај сваког природног времена и почетак новог времена у коме би требало да живимо као хришћани. Ако отворите црквени календар, наћи ћете да се све наше недеље називају „недељама по Педесетници“. Педесетница, која се празнује педесет дана после Васкрса, заправо је испуњење Васкрса -Христос се вазнео на небеса и послао Духа Светог на земљу. Тако је установио нову заједницу, нови сабор људи чији живот, иако и даље јесте у овом свету и премда људи настављају да живе животом света, задобија нови смисао.

Какав нови смисао доноси човеку вера у Васкрсење Христово?
- Чујте, ми више нисмо људи који живе у времену као у некаквом бесмисленом процесу, у коме најпре остаримо а који се, потом, завршава нашим нестанком. Нама није дарован само нови смисао живота, него и сама смрт добија нови смисао. У васкршњем тропару певамо: „Смрћу смрт уништи“. Ми не кажемо да је Он смрт уништио Васкрсењем, већ - смрћу. Хришћанин се и даље суочава са смрћу као са распадањем тела и са крајем, па ипак, у Христу, у цркви, због Васкрса. Због Педесетнице, смрт није само крај, него и почетак. Смрт није више бесмислен догаđај који обесмишљава читав живот. Смрт сада значи улазак у Васкрс Господњи. Ово је основни тон, основна мелодија литургијске године хришћанске цркве.

Основни тон хришћанства јесте радост, јер и сама реч јеванđеље (грчки - евангелион) значи - радосна вест. Насупрот томе, неки сматрају да је хришћанство бекство од света, нешто озбиљно и тужно, лишено сваке радости.
- Хришћанство је, пре свега, објављење Христовог Васкрсења у овоме свету. Православна духовност је, по свом унутарњем садржају, пасхална духовност. Стварни садржај црквеног живота јесте радост. Празник је израз радости хришћанства. Једина стварна ствар, нарочито у дечјем свету, коју дете са лакоћом прихвата јесте управо радост. На жалост, претворили смо наше хришћанство у нешто тако „одрасло“, тако озбиљно, тако тужно, као што рекосте да неки мисле, тако свечано, да смо га готово у потпуности испразнили од те радости. А сам Христос је рекао: „Ако не постанете као деца, нећете ући у Царство Божје“.

Фото: "Глас Подриња"


На шта је Христос мислио кад је рекао да би требало да будемо као деца - на дечју отвореност, спремност за нова искуства, лишено страха и предрасуда?
- Постати као дете у смислу у ком је Христос мислио значи бити кадар за ону духовну радост за коју одрасли у потпуности нису кадри, ући у заједницу са стварима, природом, другим људима, без сумње, страха и фрустрације. Ми често користимо појамо „благодат“. Благодат не значи само добри дар, него (цхарисма на грчком) и радост. „И даћу вам радост коју нико неће узети од вас“.

Ваша васкршња порука читаоцима „Гласа Подриња“?
- Ако постоји порука коју би требало да пренесемо нашем народу, онда је то порука васкршње радости која врхуни у васкршњој ноћи. Када стојимо пред дверима храма и када свештеник каже - „Христос Васкрсе“, онда ноћ, по речима Светог Григорија Ниског, постаје „светлија од дана“. То је тајанствена сила и стварни корен хришћанскога искуства. И ми једино у светлу ове радости можемо да појмимо дубину и значај овог празника и да радосно поздрављамо једни друге: „ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!“
Мирјана Филиповић
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa