Svih radosti radost

Januara ove godine u 88.godini života upokojio se episkop šabački Lavrentije. U znak sećanja na Vladiku, a povodom Vaskrsa, ponavljamo intervju objavljen u „Glasu Podrinja“ 8. aprila 2010. godine.

Vaše Preosveštenstvo, šta predstavlja Vaskrs za hrišćane? Zašto se on naziva praznik nad praznicima?
- U samom središtu našeg liturgijskog života, u samom središtu onog vremena koje računamo kao (crkvenu) godinu, nalazimo praznik Hristovoga Vaskrsenja. Vaskrsenje je pojava beskrajnog Života u svetu kojim potpuno gospodari vreme, samim tim i smrt. Onaj koji vaskrsne iz mrtvih više ne umire. U ovom našem svetu, a ne negde drugde, ne u nekom svetu koji mi uopšte ne poznajemo, jednog jutra pojavio se Neko Ko je iznad smrti, a Ko ipak jeste u našem vremenu. Ovaj smisao Hristovog Vaskrsenja, ova velika radost jeste središnja tema hrišćanstva i sačuvana je u svoj svojoj čistoti u pravoslavnoj crkvi. To središte, taj Dan koji osmišljava sve dane i svekoliko vreme jeste ovogodišnje praznovanje Hristovoga Vaskrsenja. Vaskrs je uvek kraj i uvek početak. Mi svagda živimo posle Vaskrsa i mi se svagda krećemo ka Vaskrsu.

Da li to, Preosvećeni, znači da se Vaskrs praznuje cele godine?
- Vaskrs je hrišćanski praznik koji je počeo da se praznuje najranije. Čitav ton i smisao liturgijskog života u crkvi sadrži se u Vaskrsu, zajedno sa periodom u idućih pedeset dana, koji vrhuni u prazniku Pedesetnice, prazniku Silaska Duha Svetoga na Apostole. Ovo jedinstveno praznovanje Vaskrsa ogleda se svake nedelje u hrišćanskoj nedelji, tako da mi, ma koliko vam to izgledalo čudno, svake nedelje imamo „mali Vaskrs“. Svake subotnje večeri, kada sveštenik iznese jevanđelje (prethodno ga pročitavši) iz oltara na sredinu hrama radi celivanja, objavljuje se ista osnovna činjenica naše hrišćanske vere: „Hristos vaskrse!“.

Nama nije darovan samo novi smisao života, nego i sama smrt dobija novi smisao

U tom slučaju možemo reći da je na toj činjenici, zasnovano celo hrišćanstvo, dakle, celokupni život crkve?
- Sveti apostol Pavle kaže: „Ako Hristos nije vaskrsao, uzalud je vera naša“, jer onda nemamo u šta da verujemo. Vaskrs je stvarno središte i mi možemo da pojmimo čitavu liturgijsku godinu jedino u odnosu na Vaskrs kao kraj svakog prirodnog vremena i početak novog vremena u kome bi trebalo da živimo kao hrišćani. Ako otvorite crkveni kalendar, naći ćete da se sve naše nedelje nazivaju „nedeljama po Pedesetnici“. Pedesetnica, koja se praznuje pedeset dana posle Vaskrsa, zapravo je ispunjenje Vaskrsa -Hristos se vazneo na nebesa i poslao Duha Svetog na zemlju. Tako je ustanovio novu zajednicu, novi sabor ljudi čiji život, iako i dalje jeste u ovom svetu i premda ljudi nastavljaju da žive životom sveta, zadobija novi smisao.

Kakav novi smisao donosi čoveku vera u Vaskrsenje Hristovo?
- Čujte, mi više nismo ljudi koji žive u vremenu kao u nekakvom besmislenom procesu, u kome najpre ostarimo a koji se, potom, završava našim nestankom. Nama nije darovan samo novi smisao života, nego i sama smrt dobija novi smisao. U vaskršnjem troparu pevamo: „Smrću smrt uništi“. Mi ne kažemo da je On smrt uništio Vaskrsenjem, već - smrću. Hrišćanin se i dalje suočava sa smrću kao sa raspadanjem tela i sa krajem, pa ipak, u Hristu, u crkvi, zbog Vaskrsa. Zbog Pedesetnice, smrt nije samo kraj, nego i početak. Smrt nije više besmislen događaj koji obesmišljava čitav život. Smrt sada znači ulazak u Vaskrs Gospodnji. Ovo je osnovni ton, osnovna melodija liturgijske godine hrišćanske crkve.

Osnovni ton hrišćanstva jeste radost, jer i sama reč jevanđelje (grčki - evangelion) znači - radosna vest. Nasuprot tome, neki smatraju da je hrišćanstvo bekstvo od sveta, nešto ozbiljno i tužno, lišeno svake radosti.
- Hrišćanstvo je, pre svega, objavljenje Hristovog Vaskrsenja u ovome svetu. Pravoslavna duhovnost je, po svom unutarnjem sadržaju, pashalna duhovnost. Stvarni sadržaj crkvenog života jeste radost. Praznik je izraz radosti hrišćanstva. Jedina stvarna stvar, naročito u dečjem svetu, koju dete sa lakoćom prihvata jeste upravo radost. Na žalost, pretvorili smo naše hrišćanstvo u nešto tako „odraslo“, tako ozbiljno, tako tužno, kao što rekoste da neki misle, tako svečano, da smo ga gotovo u potpunosti ispraznili od te radosti. A sam Hristos je rekao: „Ako ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo Božje“.

Foto: "Glas Podrinja"

Na šta je Hristos mislio kad je rekao da bi trebalo da budemo kao deca - na dečju otvorenost, spremnost za nova iskustva, lišeno straha i predrasuda?
- Postati kao dete u smislu u kom je Hristos mislio znači biti kadar za onu duhovnu radost za koju odrasli u potpunosti nisu kadri, ući u zajednicu sa stvarima, prirodom, drugim ljudima, bez sumnje, straha i frustracije. Mi često koristimo pojamo „blagodat“. Blagodat ne znači samo dobri dar, nego (charisma na grčkom) i radost. „I daću vam radost koju niko neće uzeti od vas“.

Vaša vaskršnja poruka čitaocima „Glasa Podrinja“?
- Ako postoji poruka koju bi trebalo da prenesemo našem narodu, onda je to poruka vaskršnje radosti koja vrhuni u vaskršnjoj noći. Kada stojimo pred dverima hrama i kada sveštenik kaže - „Hristos Vaskrse“, onda noć, po rečima Svetog Grigorija Niskog, postaje „svetlija od dana“. To je tajanstvena sila i stvarni koren hrišćanskoga iskustva. I mi jedino u svetlu ove radosti možemo da pojmimo dubinu i značaj ovog praznika i da radosno pozdravljamo jedni druge: „HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE!“