Полећела два врана гаврана

У Мишару ће 13. августа бити обележена 216. годишњица славног Боја на Мишару, једне од највећих и најзначајнијих победа Карађорђевих устаника у читавом раздобљу Првог српског устанка, која је својим одјеком пробудила наду да је слобода достижна… А Крстивоје Илић је у протеклим деценијама своје најлепше речи и стихове “са оданошћу посветио Мишару: земљи, људима и споменицима – једном од најзначајнијих места у српској историји.”

“На овом месту почела је да се рађа слобода српског народа” – рекао је приликом посете Мишару, 1970. године, великан српске писане речи, наш нобеловац Иво Андрић… “На Мишару су победили српско оружје и мудрост војсковођа”, “Мишар је постао мера вредности и поштења према свом роду”, само су неке од посвета Мишару. Циљ свих укључених у мишарска светковања је очување сећања, јачање културе сећања, и, пре свега, очување успомене на мишарске јунаке, којима као српски род пуно дугујемо…

Вишњићева исповест

Све то спевах у часу незнаном,
кад задрхта душа над безданом.

Кад Србима земно царство мину,
и Бог сруши сунце у празнину.

Сад из таме, јединог сванућа,
градим боље гудало од прућа.

Кад испружим у небеса руке,
да измирим звуке и јауке.

Али време, звезда наопака,
диже нове зидине од мрака.

Иза којих говор ишчезава,
вену речи у корену трава.

Створитељу светлости и тмине,
подигни ме ноћас у висине.

Тамо где је срце васељени,
Па пробуди анђела у мени.

Нека кличе испод свода плава:
САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА!