Дијалогом до побољшања квалитета ваздуха и здравије животне средине

У организацији Привредне коморе Србије, на иницијативу Центра за циркуларну економију, одржан је округли сто на тему Одржива производња у локалној заједници - на примеру града Шапца. На једном месту окупили су се представници града, струке, привреде и еколошких организација, што је и циљ ове иницијативе, како је поручено.

- У синергији три велике кризе, пандемијске, енергетске и климатске, ми морамо имати нову навигацију када је у питању будућност српске економије, посебно у делу производње и услуга. Посвећени смо обезбеђењу енергетске сигурности, нискокарбонској економији, обновљивим изворима енергије и уштеди ресурса. Оно што нас посебно мотивише, желимо да нађемо најбоља могућа одржива решења. Ми ћемо ускоро представити Декларацију о зеленој трансформацији Српске привреде у 10 тачака, која ће навигирати будућност инвестиција у РС, којом поручујемо да смо ми смо на таласу Циљева одрживог развоја, Агенде УН 2030, Gren Deal -а ЕУ и Gren Deal -а за Западни Балкан и посвећени смо успостављању дијалога на тему новог консензуса који је потребан између грађана, бизнис заједнице и локалне самоуправе. Покрећемо циклус на тему како управљати одрживим развојем, како управљати одрживом индустријом, а прво крећемо са градом Шапцем – казао је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну екомоију ПКС.

Митровић је напоменуо да је посетио велики број компанија у Шапцу у припреми овог разговора и најавио разговоре у Ваљеву, Ужицу, Пожеги, Косјерићу, Нишу, како би се допринело проналажењу најбољих решења, а да су на овај округли сто позвани сви актери – град, привреда, струка, еколошка удружења.

Разговору је присуствовао др Александар Пајић, градоначелник Шапца, као и представници Одељења за локални економски развој.

- Оно што град може да уради је да повећамо поверење у референтне институције које обрађују податке о квалитету ваздуха. Да ли је Завод, који ове године слави 101 годину постојања, референтна установа, да јесте! Подржали смо и применили све мере које покренула држава Србија, а које доприносе побољшању квалитета ваздуха. Добро је да смо успоставили дијалог, чули организација цивилног друштва, експерте и представнике привреде, јер само на тај начин можемо донети праве мере у циљу даљег побољшања квалитета ваздуха – рекао је Пајић.

У раду округлом столу учествовали су стручњаци Завода за јавно здравље Шапца. Душица Мијаиловић, стручњак из ове установе указала је на различите аспекте који могу утицати на квалитета ваздуха, укључујући и положај града Шапца.

- Завод за јавно здравље Шабац, односно акредитована и овлашћена лабораторија за мерење квалитета ваздуха. Мерења се обављају у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима за квалитета ваздуха – што значи да се примењују референтне методе или акредитоване, што подразумева сталне контроле и високу компетентност. Сваки резултат је валидан, верификован и тачан. Ово наглашавам због разних инсинуација, навода и текстова у којима се наши резултати пореде са мерењима разних сензора и других апликација. То је у реду ако има за циљ подизање еколошке свести и заједничко деловање у циљу решавања проблема. Али, мерења која се добијају на овај начин не могу се акредитовати и могу дати оријентационе вредности исви заједно можемо помоћи у решавању проблема у животној средини.
Игор Драгичевић је истакао да ЗЗЈЗ преко 40 година мери квалитета ваздуха у Шапцу, а сви подаци су јавно доступни, додао је.

- Ми немамо шта да кријемо, нити радимо за било чији интерес. Када чујемо причу о независним мерењима, ми смо независно мерење. Никад нико није контактирао наш Завод за било какво појашњење. Сви резултати су објављени и тачни, а ми стојимо иза њих. Мерења чији је наручилац Град су јавно доступни подаци, које ми редовно објављујемо. Постоје и мерења која додатно радимо на захтев наручиоца, и уз његову сагласност и то објављујемо, Мислим да постоји потреба за тешњом сарадњом овлашћених акредитованих лабораторија и НВО, као и треба отклонити проблем који постоји а то је у детектовању додатних извора загађења, међу којима је индустрија, али и други извори загађења, а то је ложење отпадне пластике и отпадних уља, мислим да ту грађански активизам има доста простора.

Додатно се може проширити спектар параметара обухваћених мониторингом и да се убрза информиасање јавности, преко одговарајућих индекса квалитета ваздуха – рекао је Драгичевић.
Миленко Јовановић, меторолог, оснивач НЕА, експерт у области аерозагађења истакао је, између осталог, шта све утиче на квалитет ваздуха у нашем граду.

- Грађане Шапца дефинитивно здравствено угрожава лош квалитета ваздуха, који потиче не само од индустријске зоне, и то две индустријске зоне, него деле и судбину осталих градова у Србији који имају проблем са саобраћајем, индивидуалним ложиштима и осталим факторима – рекао је Јовановић.
На изворе загађења осврнуо се и Игор Јездимировић из организација Инжењери заштите животне средине из Новог Сада.

- Не могу да верујем да релативно мала земља, као што смо ми, не може да преброји индиидуална ложишта. Исто тако не верујем да не можемо да знамо какав је квалитет угља, као ни да ли неко ложи пластику или отпадна уља – наглашава Јездимировић.

Христина Чарапина, инежењер технологије, експерт у области сертификације процеса у производњи посебно је истакла потребу израде локалног регистра загађивача.

- Ниједна локална самоуправа нема локални регистар загађивача на својој територији. Овде чујемо да загађење у овом граду о ком данас говоримо, Шапцу, можда потиче од Еликсира, можда од Топлане, а можда… Ја овај град и ситуацију у њему познајем јако добро, и то годинама. Јако добро знам на шта је личила Зорка у време док је радила, закључно са деведесетим годинама. Загађењем се бавим интегрално, за мене ја загађење заправо загађење воде, ваздуха, земље, буком, хемикалијама, и то је важно посматрати интегрално. Говоримо овде и о Еликсиру, чији је директор присутан, реч је о постројењу које има ИППЦ дозволу (Интегратион поллутион превентион цонтрол). У земљи Србији има око 300 фабрика које подлежу овим дозволама, а има издатих 39. За мене као инжењера ова дозвола је довољна, јер је то интегрална ствар. Не можемо стављати знак питања пред сваки податак који се изнесе – ако Завод има референтне податке, ако Еликсир објављује сва мерења, а има и извештавања из Агенције за заштиту животне средине, онда је то меродавно. Подржавам ову акцију, коју видим први пут, иницијативу ПКС, јер је важно и да јавност има све податке, а и да има одређена знања која ће помоћи да се износе релевантни ставови – истакла је Чарапина.

Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ нагласио је значај оваквих иницијатива и покретања дијалога, као и различитих иницијатива које за циље имају побољшање квалитета ваздуха.

- Ми морамо истаћи да је велико неповерење јавности пре свега према државним институцијама потпуно оправдано због забрињавајућег нивоа неодговорности и нечињења и пропуштања да се суоче са проблемом. Ако имамо делове земље у којима поједина предузећа крше закон у области заштите животне средине, то се прелива и на привреду, што не значи да сваки оператер који емитује загађујуће материје крши закон. Наравно да се овде не може пронаћи решење, за то је потребан шири круг актера, али је ово једна похвале вредна иницијатива. Сјајно је што је ПКС упутио позив на различите стране. То би могла бити једна лекција о дијалогу: никад немојте затварати врата, никад немојте прекидати да са неким разговарате. Важна је свака иницијатива Немојте пребројавати људе, да ли их има 5 или 50, Колико год да их има, сви су они грађани Србије, грађани Шапца – поручио је Поповић.
Међу позваним еколошких удружењима били су и Еко стража Шабац и Маме Шапца, који се позиву нису одазвали.

Од позваних привредника овој иницијативи одазвали су се само представници Елиxир Зорке и Аксинте.

- Имамо најсавременију технологију, скрубере који су пета генерација, не постоји на свету ништа модерније. Ми смо спремни да подржимо пројекат независног мониторинга. Нека врста нашег услова је да у тај процес буде укључен цивилни сектор. Ту смо и најважније нам је да се утврде чињенице и сазна истина, утврде сви извори загађења у нашем граду, јер то је једини начин да се предузму адекватне мере у циљу побољшања квалитета ваздуха – рекао је Стефан Комазец, директор Еликсир Зорке.
Весна Стефановић, технолог у Аксинти рекла је да фирма ради са органским хемикалијама.

- У складу са Студијом два пута годишње у фирми имамо мониторинг, имамо контролу амбијенталног ваздуха, као и друга мерења. Сви извештаји су испод границе дозвољених вредности. Немамо димњак, ни отпадне воде, само на емитеру котла меримо загађујуће материје у ваздуху. Органске материје имају мирис, то се можда осети, али никад не прелази дозвољене вредности – рекла је Стефановић.

У оквиру овог округлог стола Привредна комора Србије предложила је Градској управи Шапца пројекат независног еколошког мониторинга. Унапређења која предвиђају проширење параметара који се мере и бржег извештавања предложио је Завод за јавно здравље Шабац. Компанија Елиxир Зорка је подржала овакав предлог и истакла спремност да учествује у финансирању оваквог мониторинга.