Фото: Приватна архива
Из мог угла:
Две приче два успеха
Протекли викенд у Средњој пољопривредној школи протекао је у знаку републичких такмичења. Маруранткиња Јована Арсеновић, освојила је друго место на Републичком такмичењу из области ветеринарске медицине, одржаном у Сомбору, док је Кристина Уриегас, била трећепласирана виолинисткиња на Републичком такмичењу ученика музичких и балетских школа Србије, у Београду
Јована
За теоретски део такмичења, Јовану је спремала разредна професорка Тамара Томић, а за практични проферори Драган Јовановић и Бошко Нешковић. Домаћин Републичког такмичења, била је Средња пољопривредно прехрамбена школа у Сомбору.
Како ти је било на такмичењу? Како је све то изгледало, ко ти је био највећа подршка?
-Свидео ми се сам концепт такмичења, све је прошло како треба. Дружили смо се са ђацима из целе Србије. Велика подршка су били професори који су ме спремали, моје одељење, моји родитељи- каже за Глас младих, Јована Арсеновић, а нас је посебно интересовало зашто је Јованин избор баш ветерина и да ли планира у будућности тиме и даље да се бави.
-Да изаберем овај смер заслужна је моја велика љубав према животињама. Одувек сам желела да се бавим ветерином и сигурно ћу наставити то да радим и након средње школе.
Кристина
Друга наша саговорница је, такође, ученица четврте године смера ветеринарски техничар шабачке средње пољопривредне школе. Протеклог викенда није наступала у тој струци, него се такмичила из своје друге велике љубави. Свирала је виолину. Толико добро, да је, као што смо већ навели, освојила треће место на Републичком такмичењу одржаном у средњој музичкој школи Мокрањац у Београду.
Рекла нам је и да је пре овог такмичења освојила и треће место на школском такмичењу у Шапцу.
За београдско такмичење је вежбала сваки дан уз помоћ професорке Мегуми и професора Роберта Лакатоша са новосадске академије.
Планира да после средње школе покуша да упише и Ветеринарски факултет, али и Музичку академију у Новом Саду у класи професорке Мегуми.
Поред већ наведених професора, подршка су јој биле и професорке Љиљана Максимовић из Шапца и Снежана Зарић из Лознице.
-Мислим да музика свима улепшава животе, кроз њу могу да се искажу разне емоције. За мене је конкретно виолина као десна рука, мој начин да искажем емоције- рекла нам је Кристина.
За теоретски део такмичења, Јовану је спремала разредна професорка Тамара Томић, а за практични проферори Драган Јовановић и Бошко Нешковић. Домаћин Републичког такмичења, била је Средња пољопривредно прехрамбена школа у Сомбору.
Јована:
Да изаберем овај смер заслужна је моја велика љубав према животињама. Одувек сам желела да се бавим ветерином и сигурно ћу наставити то да радим и након средње школе
Како ти је било на такмичењу? Како је све то изгледало, ко ти је био највећа подршка?
-Свидео ми се сам концепт такмичења, све је прошло како треба. Дружили смо се са ђацима из целе Србије. Велика подршка су били професори који су ме спремали, моје одељење, моји родитељи- каже за Глас младих, Јована Арсеновић, а нас је посебно интересовало зашто је Јованин избор баш ветерина и да ли планира у будућности тиме и даље да се бави.
-Да изаберем овај смер заслужна је моја велика љубав према животињама. Одувек сам желела да се бавим ветерином и сигурно ћу наставити то да радим и након средње школе.
Кристина
Друга наша саговорница је, такође, ученица четврте године смера ветеринарски техничар шабачке средње пољопривредне школе. Протеклог викенда није наступала у тој струци, него се такмичила из своје друге велике љубави. Свирала је виолину. Толико добро, да је, као што смо већ навели, освојила треће место на Републичком такмичењу одржаном у средњој музичкој школи Мокрањац у Београду.
Кристина:
За мене је конкретно виолина као десна рука, мој начин да искажем емоције
Рекла нам је и да је пре овог такмичења освојила и треће место на школском такмичењу у Шапцу.
За београдско такмичење је вежбала сваки дан уз помоћ професорке Мегуми и професора Роберта Лакатоша са новосадске академије.
Планира да после средње школе покуша да упише и Ветеринарски факултет, али и Музичку академију у Новом Саду у класи професорке Мегуми.
Поред већ наведених професора, подршка су јој биле и професорке Љиљана Максимовић из Шапца и Снежана Зарић из Лознице.
-Мислим да музика свима улепшава животе, кроз њу могу да се искажу разне емоције. За мене је конкретно виолина као десна рука, мој начин да искажем емоције- рекла нам је Кристина.
Анђела Грковић
Најновији број
3. октобар 2024.