Инфо

30. март 2023.30. мар 2023.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

БОРБА НЕВЕНКЕ СТАНОЈЛОВИЋ СА КАРЦИНОМОМ

Ожиљци ме подсећају да није био сан

Налаз који је стигао после операције показо је да имам малигни канцер дојке. Плашила сам се, чак сам хтела и да одустанем. На контроли после зрачења докторка ми је рекла да нећу пити више никакве терапије и да живим као здрава жена
Март се обележава као месес борбе против рака. Због тога ћемо до краја месеца објављивати приче наших суграђана који су победили ову болест.

Током 2020. године у нашој земљи од рака је оболело 41.419 особа, 22.110 мушкараца и 19.309 жена, док је од различитих врста карцинома умрло 20.767 особа, 11.611 мушкараца и 9.156 жена.

Иако је дуже време осећала бол у левој дојци, Невенка Станојловић је веровала да се не ради о нечему значајном и да, у најгорем случају, има проблем са срцем. Ипак, када је током пандемије покретни мамограф стигао у шабачку Болницу, мало по препоруци, а мало више вођена интуицијом одлучила је да оде на преглед.

-Убрзо су ми јавили телефоном да постоји промена и да дођем на додатне прегледе. Откривен ми је тумор величине 1,5 центиметра. Била сам шокирана. Стотину питања пролазило ми је кроз главу, како, зашто мени... Много сам плакала тих дана, била сам и уплашена и збуњена, наводи Невенка.
Одлучује да оде на Институт за онкологију и радиологију где је прима др Милан Жегарац. Први преглед указује на то да је тумор бенигни и заказује јој биопсију. Биопсија потврђује да се ради о бенигном тумору и Невенки заказују операцију за крај априла прошле године коју је обавила др Анђела Бабић..

-Налаз који је стигао после операције показо је да ипак имам малигни канцер дојке. Докторка ме упознаје са мојом дијагнозом и заказује конзилијум за другу операцију. На другој операцију, у јулу, узели су ми два лимфна чвора на анализу, како би видели да ли се болест проширила. Хвала Богу, налаз је био добар. Заказују ми други конзилијум и одређују ми терапију, хемиотерапију. Поново шок и сузе. Плашила сам се, чак сам хтела и да одустанем. Један од највећих страхова ми је био да ћу изгубити косу. Иако су ме сви уверавали да ми је то најмањи проблем и да ће коса порасти, за мене је то било нешто изузетно страшно, објашњава Невенка.

Након прве терапије коса јој није опала, а онда је почела да понавља и себи и другима да ће тако остати до краја. Комплетну хемиотерапију прошла је без уобичајених проблема везаних за овај вид лечења, а и косу је сачувала.

Након тога уследило је 21 зрачење у Београду на које је сваки дан одлазила аутобусом. После нешто мање од годину дана Невенка је из ове борбе изашла као победник.

-На контроли после зрачења докторка ми је рекла да нећу пити више никакве терапије и да живим као здрава жена, али да редовно долазим на контроле. Најсветлија тачка овог мог лечења јесу доктори, сестре и техничари у Београду. Поред др Анђеле Бабић, на конзилију ми је била и др Наталија Милованчевић. Сви су увек имали разумевања за мене, померали ми зрачења када ми због гужве касни аутобус или када журим да се вратим. Морам свима да захвалим, од доктора са ултразвука, до сестара и техничара који су ми давали терапије. Сви су били пожтвовани и брижни и увек су имали лепу реч за пацијенте који су се нашли у најтежој ситуацији. Посебно ми је значило што сам после буђења након обе операције прво угледала сестру Милену, пријатељицу моје сестре. Наравно, захвална сам и својој породици, широј фамилији, пријатељима, који су били уз мене све време током лечења. Њихова подршка ми је много значила, наводи Невенка.

Најтужније је у чекаоници онкологије
Док сам ишла на операције и терапије на Институт за онкологију и радиологију упознала сам много жена у чекаоници и ординацијама. Свака прича је тужна и болна и сваком је своја мука најтежа. Ипак, видети децу оболелу од рака је посебно страшно. Мислим да нико на то не може да остане имун. Чести сам плакала због тих малих бића која су тек почела да живе, а суочила се са најтежом дијагнозом, прича Невенка Станојловић.

Истиче да је раније мало знала о раку дојке, али да ни касније није желела да се интересује много о томе како се не би још више уплашила. Слушала је савете лекара, сестара и техничара, а истовремено је у себи носила велику веру.

-Ниједног момента нисам помислила да ћу изгубити ову борбу. Била сам позитивна. Молила сам се Богу за здравље и веровала у оздрављење. Чула сам за корен козлац ког има у манастиру Чокешина и отишла код мајке Ане, која ми је уз теглице тог корена несебично дала и драгоцене животне мудрости. Треба бити захвалан за сваку ситуацију у животу. Тек када се човек нађе у оваквој ситуацији схвати да жели само да оздрави и живи, а да је све остало мање важно, каже Невенка.

Сада живи нормално, уз поштеду од тежег физичког рада, а током лечења је научила и да коригује исхрану. Прва контрола очекује је крајем априла и планира да у будућности редовно обавља све превентивне прегледе.

-Превентива и редовне котроле здравља су најважније за нормалан живот. Мени су доктори рекли да сам имала среће и да сам дошла „у пет до дванаест“. Сада када је све прошло имам утисак да је све био само ружан сан. Само ме ожиљци подсећају на то шта сам све прошла, каже Невенка.
М.М.

Најновији број

20. јун 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa