Сећање на Крстивоја Илића
Не ћуте верне гусле и Певач још не ћути
„Велики, Наш, Српски, Свевремени песник Крстивоје Илић напустио нас је крајем августа прошле године за трајно задуживши све нас, установе културе, град, цео овај крај, песничку Србију. Трајне су његове посвете Мишару, и обећање чланова Задужбинског друштва „Први српски устанак” било је да ће трајно бити и сећање. Јер, за песника све је Мишар, као почетни кључ, као блиставост историје, са Србијом изван себе и око себе“
Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар организовало је продајну изложбу слика чланова шабачког Удружења ликовних стваралаца „Круг 10“ за подизање споменика песнику Крстивоју Илићу. Ову одлуку донели су у знак трајног сећања на рафинираног лиричара.
-Велики, Наш, Српски, Свевремени песник Крстивоје Илић напустио нас је крајем августа прошле године за трајно задуживши све нас, установе културе, град, цео овај крај, песничку Србију. Трајне су његове посвете Мишару, и обећање чланова Задужбинског друштва „Први српски устанак” било је да ће трајно бити и сећање. Јер, за песника све је Мишар, као почетни кључ, као блиставост историје, са Србијом изван себе и око себе. Не ћуте верне гусле и Певач још не ћути! – истакла је новинарка Светлана Љубић током свог обраћања у Културном центру.
Добрило Аранитовић, професор филозофије, библиотекар, цењени библиограф српског језика, поштовалац Мишара и пријатељ Крстивоја Илића кроз причу и стихове сећао се песника.
-За Крстивоја Илића чуо сам седамдесетих година, педесет година он је био на сцени, на позорници српске поезије. Не могу да се сетим ниједне награде коју у међувремену није добио, а далеко би нас одвело кад бисмо набрајали све збирке које је објавио. Када се 1994. године вратио у завичај то је био песнички празник. Вратио се у завичај и обновио патриотску поезију, почев од Мишара. Некако смо били заборавили и Мишар, и Цер, и многе битке, и многе јунаке. Крстивоје Илић, који слови као најпознатији елегични песник савремене српске поезије, обновио је патриотску поезију овог краја. Опевао је Карађорђа на Мишару, Луку Лазаревића, Стојана Чупића, Милоша Поцерца, Вићентија, Циганина (Рома, како се данас говори) из Драгиња који је погинуо на Мишару … У својој књизи Сабор бесмртника опевао је и Јована Цвијића, и Вука Караџића, и Стојана Новаковића, и Јанка Веселиновића… Бити тако сјајан песник, као што је био Крстивоје, и елегичар, може бити само човек велике самилости, велике осећајности… Сви ти ликови, и ти догађаји преселили су се у збирке, преселили су се у вечност поезије…Након његовог одласка могу само да кажем, да се Крстивоје, скривен у стихове, преселио “ко бујна река у корито ново – истакао је Аранитовић и нагласио да је неопходно покренути иницијативу за приређивање Крстивојевих сабраних дела.
Чланови задужбинскод друштва „Први српски устанака“ донели су одлуку прикупе неопходна средства за подизања споменика песнику Крстивоју Илићу до 30. јуна текуће године. УЛС „Круг 10“ даровало је 16 слика за аукцију, а почетна цена била је симболичних 30 евра. На крају вечери 10 слика је купљено, а преосталих шест заинтересовани могу суграђани могу купити у Задужбинском друштву. У акцији прикупљено је 780 евра и 31.950 динара.
Траг о захвалности свима који су се укључили у акцију остаће записан у новом издању часописа Читанка Мишарског боја. Планирана је и израда песникове скулптуре у дрвету која ће красити изложбени простор Друштва у Мишару.
Продајној аукцији за прикупљање средстава за подизање споменика присуствовала је начелница Одељења друштвених делатности Ана Маринковић и саопштила да ће Град Шабац финансирати трошкове подизање споменика.
-Драги пријатељи, поштоваоци дела Крстивоја Илића. Мени је задовољство што сам међу вама, међу онима који чувају успомену на њега и на све оно што је радио. Жеља је да његова поезија траје, да је што боље упознају младе генерације и оне ће је најбоље чувати. Крстивоје Илић био је наш велики песник, те ће град Шабац ће финансирати израду и постављање споменика. Сва средства која Задужбинско друштво сакупи, жеља нам је да се усмере на штампање Мишарских елегија и израду скулптуре песника. Желимо да Мишарске елегије буду у свим школским библиотекама, да деца читају и говоре поезију Крстивоја Илића, да чувају и поштују дело нашег великог песника- рекла је начелница Одељења друштвених делатности Ана Маринковић.
-Велики, Наш, Српски, Свевремени песник Крстивоје Илић напустио нас је крајем августа прошле године за трајно задуживши све нас, установе културе, град, цео овај крај, песничку Србију. Трајне су његове посвете Мишару, и обећање чланова Задужбинског друштва „Први српски устанак” било је да ће трајно бити и сећање. Јер, за песника све је Мишар, као почетни кључ, као блиставост историје, са Србијом изван себе и око себе. Не ћуте верне гусле и Певач још не ћути! – истакла је новинарка Светлана Љубић током свог обраћања у Културном центру.
Добрило Аранитовић, професор филозофије, библиотекар, цењени библиограф српског језика, поштовалац Мишара и пријатељ Крстивоја Илића кроз причу и стихове сећао се песника.
-За Крстивоја Илића чуо сам седамдесетих година, педесет година он је био на сцени, на позорници српске поезије. Не могу да се сетим ниједне награде коју у међувремену није добио, а далеко би нас одвело кад бисмо набрајали све збирке које је објавио. Када се 1994. године вратио у завичај то је био песнички празник. Вратио се у завичај и обновио патриотску поезију, почев од Мишара. Некако смо били заборавили и Мишар, и Цер, и многе битке, и многе јунаке. Крстивоје Илић, који слови као најпознатији елегични песник савремене српске поезије, обновио је патриотску поезију овог краја. Опевао је Карађорђа на Мишару, Луку Лазаревића, Стојана Чупића, Милоша Поцерца, Вићентија, Циганина (Рома, како се данас говори) из Драгиња који је погинуо на Мишару … У својој књизи Сабор бесмртника опевао је и Јована Цвијића, и Вука Караџића, и Стојана Новаковића, и Јанка Веселиновића… Бити тако сјајан песник, као што је био Крстивоје, и елегичар, може бити само човек велике самилости, велике осећајности… Сви ти ликови, и ти догађаји преселили су се у збирке, преселили су се у вечност поезије…Након његовог одласка могу само да кажем, да се Крстивоје, скривен у стихове, преселио “ко бујна река у корито ново – истакао је Аранитовић и нагласио да је неопходно покренути иницијативу за приређивање Крстивојевих сабраних дела.
Чланови задужбинскод друштва „Први српски устанака“ донели су одлуку прикупе неопходна средства за подизања споменика песнику Крстивоју Илићу до 30. јуна текуће године. УЛС „Круг 10“ даровало је 16 слика за аукцију, а почетна цена била је симболичних 30 евра. На крају вечери 10 слика је купљено, а преосталих шест заинтересовани могу суграђани могу купити у Задужбинском друштву. У акцији прикупљено је 780 евра и 31.950 динара.
Траг о захвалности свима који су се укључили у акцију остаће записан у новом издању часописа Читанка Мишарског боја. Планирана је и израда песникове скулптуре у дрвету која ће красити изложбени простор Друштва у Мишару.
Продајној аукцији за прикупљање средстава за подизање споменика присуствовала је начелница Одељења друштвених делатности Ана Маринковић и саопштила да ће Град Шабац финансирати трошкове подизање споменика.
-Драги пријатељи, поштоваоци дела Крстивоја Илића. Мени је задовољство што сам међу вама, међу онима који чувају успомену на њега и на све оно што је радио. Жеља је да његова поезија траје, да је што боље упознају младе генерације и оне ће је најбоље чувати. Крстивоје Илић био је наш велики песник, те ће град Шабац ће финансирати израду и постављање споменика. Сва средства која Задужбинско друштво сакупи, жеља нам је да се усмере на штампање Мишарских елегија и израду скулптуре песника. Желимо да Мишарске елегије буду у свим школским библиотекама, да деца читају и говоре поезију Крстивоја Илића, да чувају и поштују дело нашег великог песника- рекла је начелница Одељења друштвених делатности Ана Маринковић.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
