ОПШТИНА ВЛАДИМИРЦИ, ПРИЧА О ДВЕ ХУМАНЕ ЖЕНЕ
Две прије даровале преко 100 јединица крви
Хуманост скоро искорењена у суманутој јурњави за благом овог времена у малим срединама има светле примере. Две прије, две Весне, Живановић која живи у Бобовику и Ђурић из Дебрца у животном раму су две рођене прије. Син Весне Живановић је оженио ћерку Весне Ђурић и ту почиње несвакидашња прича хуманости.
Већ добро знана породица Живановић која одреда даје крв добила је снаху која је од мајке наследила тај дар. И тако на свечарској додели признања најхуманијима две прије су дале више од 100 јединица крви и завределе вредне поклоне. У топлој причи попут две сестре давале су пример млађима:
„ Мој син Аца је редовно на акцијама Црвеног крста а сада се поносимо снахом Милицом која се ето придружила нашем поимању хуманости одгојена у сличној породицу, вели Весна Живановић.
У необавезном свечарском дану говорило се о значају давања крви или народски колико то прија. А још кад их преко 100 јединица дају прија једна другој уз раме, благо средини која има такве представнице нежнијег пола.
А имењака, прија, Весна Ђурић додаје да јој је драго што јој и ћерка иде њеним стопама уз поруку да је свака јединица дате крви некоме можда и спас живота.
Владимирачки крај ето има две даме које су исцртале пут хуманости али и слоге која је нажалост све ређа у нашем окружењу. А све са жељом да се живи хуманије и да се помаже људима у невољи јер она нам нажалост свакоме долази непозвана.
Већ добро знана породица Живановић која одреда даје крв добила је снаху која је од мајке наследила тај дар. И тако на свечарској додели признања најхуманијима две прије су дале више од 100 јединица крви и завределе вредне поклоне. У топлој причи попут две сестре давале су пример млађима:
„ Мој син Аца је редовно на акцијама Црвеног крста а сада се поносимо снахом Милицом која се ето придружила нашем поимању хуманости одгојена у сличној породицу, вели Весна Живановић.
А имењака, прија, Весна Ђурић додаје да јој је драго што јој и ћерка иде њеним стопама уз поруку да је свака јединица дате крви некоме можда и спас живота.
Владимирачки крај ето има две даме које су исцртале пут хуманости али и слоге која је нажалост све ређа у нашем окружењу. А све са жељом да се живи хуманије и да се помаже људима у невољи јер она нам нажалост свакоме долази непозвана.
С.К.
Најновији број
9. мај 2024.
