„Не прихватамо мирење са судбином и не чекамо пасивно да се деси чудо. Боримо се и бодримо једни друге на том путу који није лак (ми то најбоље знамо) јер сваки живот је вредан“
Удружење „Живимо заједно-Шабац“ заживело је пре пет годинa као заједница која пружа континуирану помоћ особама са сметњама у развоју и инвалидитетом. Дефектолози различитих профила и богатог искуства свакодневно су посвећени корисницима. Рад са децом не одвија се на конвенционалан начин као у школи, него кроз игру и активности блиске деци, чије су потребе приоритетне.
Када смо по први пут посетили просторије Удружења у улици Ослобођења у Шапцу, били смо пријатно изненађени атмосфером. Тако је сваки пут.
- Ни ми нисмо очекивали да ће људи тако реаговати. Мама једне девојчице рекла нам је да је ово једино место изван школе где може да остави своје дете а да се не брине. То ми је много значило. Размењујемо енергију и помажемо једни другима колико можемо, каже дефектолог Татјана Владисављевић, председница Удружења.
Не прихватамо мирење са судбином и не чекамо пасивно да се деси чудо. Боримо се и бодримо једни друге на том путу који није лак (ми то најбоље знамо) јер сваки живот је вредан. Заједно можемо и морамо да отворимо врата бољег сутра
У Удружењу су активни стручњаци којима је на располагању велики фонд дидактичког материјала и спортских реквизита. Добар део ресурса, као и рад ове заједнице омогућен је захваљујући континуираним донацијама познаника и пријатеља, руководиоца и власника шабачких фирми. Кроз претходно дружење са члановима Удружења, упознали смо читаоце са историјатом и базичним активностима. Овај пут смо фокусирани на друге активности, које утичу на развој и продубљивање способности детета.
- У претходном периоду, акценат је стављен на социјалну интеграцију и повезивање породице. Учествовали смо на 36. београдском маратону, у Трци задовољства, где смо отишли у организацији ССОСИ- Шабац. Кроз шетњу градом , посете игралиштима, градским посластичарницама, пицерији, цркви, манастиру, деца су била у прилици да у конкретним ситуацијама демонстрирају ниво овладаности социјалним вештинама.
Скоро сваке недеље деца са стручњацима из Удружења присуствују литургијама у манастиру Светих апостола Петра и Павла у Добрићу. Били смо и уверили се са колико стрпљења корисници стоје на Литургији и колико уживају у времену проведеном у манастирском окружењу. Такође, посетили су и храм Св. Николаја у Кленку, где су се поклонили моштима Пребодобне Мајке Параскеве.
- Захвални смо дивним домаћинима на подршци у нашим мисијама. То заиста јесу мисије, иако можда неком звучи као прецењивање, али сваки излазак и боравак ван подразумеваног окружења јесте подухват, како за децу тако и за њихове родитеље и нас.
Фото: Приватна архива
Поред дефектолошког рада, едукативних и игровних активности које се спроводе у просторијама Удружења, корисници посећују и друге установе као што је Соколски дом, где заједно са ученицима школе „Свети Сава“ присуствују тренинзима стоног тениса.
- Били смо гости код родитеља једног од наших другара и то је био незабораван провод на базену. Присуствовали смо и Фијакеријади у Дреновцу и, наравно, провозали смо се фијакером, као наши преци некада...
- Једна од најважнијих, ако не и најважнија специфичност рада у нашем Удружењу је што у реализацији великог броја активности постоји приметно учешће родитеља. На тај начин се повезује породица, дели одговорност и брига. Велики је подухват превазићи осећај немоћи и безнађа у ситуацијама и околностима које су задесиле ове родитеље. Сви они са поносом могу да покажу да су схватили да њихова деца могу да имају квалитетан живот, што је непроцењиво. Еволутивна обдареност људских бића резервом развојних потенцијала уз емоционалну и практичну подршку породице и стручњака неминивно доводе до побољшања квалитета живота детета, а самим тим и родитеља. Они уче да комуницирају са својим дететом, као и дете са њима, на свим нивоима. На тај начин препознају и излазе у сусрет њиховим потребама и превазилазе своја и дететова осујећења.
Фото: Приватна архива
Из Удружења никада нико није враћен, а боравак није ограничен узрастом. Сви функционишу као велика породица.
- Не прихватамо мирење са судбином и не чекамо пасивно да се деси чудо. Боримо се и бодримо једни друге на том путу који није лак (ми то најбоље знамо) јер сваки живот је вредан. Заједно можемо и морамо да отворимо врата бољег сутра.
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
