Лешников сурлаш

Лешников сурлаш се сматра најзначајнијиом штеточином која проузрокује мању родност у готово свим земљама за узгој леске. Одрасли инсекти су присутни у засадима од пролећа до краја августа, хранећи се вегетативним деловима леске, пупољцима и младим лишћем. Женке буше недозреле плодове и у отвор полажу јаја. Ларве се хране језгром плода где се и развијају што се сматра најважнијом штетом лешниковог сурлаша. Лешников сурлаш може проузроковати и до 80% умањена приноса, поготово у засадима који се налазе близу шума. Најраспрострањеније сорте леске су подложне нападима сурлаша, од оних које брже започињу лигнификацију љуске (нпр.Тонда Гентиле делле Лангхе) мање осетљиве.

Фото: Canva

Штеточина има једну генерацију годишње. Одрасли инсекти излазе из земљишта у касно пролеће, почетком маја месеца. Парење започиње крајем маја. Женке полажу 30-40 јаја, беле до жућкасте боје, полажући једно јаје по плоду. За 5-7 дана ларве се излегу из јаја. Ларве се хране и развијају унутар плода у периоду од око 30 дана. Крајем јула и почетком августа, развијене ларве напуштају плод остављајући правилан,округли отвор на љусци, који представља типичан симптом. Ларве се потом завлаче у земљиште на око 10-15цм дубине где презимљавају до следећег пролећа.

Фото: Canva

Заштита леске од лешниковог сурлаша се може обавити механички и пестицидима. Механичка заштита се односи на смањење броја ларви које презимљавају у земљишту. Пролећна обрада земљишта у простору око стабла у рано пролеће, почетком априла док се ларве и лутке још увек налазе у земљишту на око 10-15 цм дубине. Такође, сакупљање оштећених и опалих плодова доприноси сузбијању ове штеточине.

Фото: Canva

Хемијско сузбијање се врши једино у периоду када су активне одрасле јединке и пре него што положе јаја. Ово се обично дешава почетком маја месеца, током формирања плодова. Праг за извођење третмана су 1-2 пронађене женке са положеним јајима по стаблу леске. За ову намену се користи ламбда-цихалотрин у дози од 0,2лит/ха.