Љубав на прву нит

Из угла просторије допирала је лагана музика са старог, дрвеног радио апарата. Евергрин тонови и мирис свеже домаће кафе употпуњавали су атмосферу посебно и брижљиво уређеног кутка. Стилски намештај, црвеног тапацирунга, сто и две столице, миље, мустре из „Базар“ и једна плетиља. Баш као да је време стало, само су се њене руке кретале у истом ритму. Бод, по бод, Шапчанка Весна Ђукановић хеклала је ново миље.

Ову вештину научила је као девојчица од своје баке, а сада је демонстрира посетиоцима изложбе у Народном музеју у Шапцу. Прича да је није било тешко савладати хеклање, гледала је на то као на игру.
Не сећа се тачно када је урадила своју прву шустиклу, али никада није заборавила како се нит претвара у нешто магично.

-Морам да признам да је то моја велика љубав. Већ са 12 година сам знала да хеклам. Некако је све текло спонтано, причињавало ми је задовољство и срећу – присећа се Весна хобија из детињства.

Фото: "Глас Подриња"

Девојачка спрема обавезна
Тврди да је некада било више времена за све, посебно за ручне радове. Сада, брзи темпо живота краде дане и хелање остаје резервисано за даме у пензији и ентузијасте који чувају традицију од заборава.

-Није било могуће да се девојка уда ако нема девојачку спрему. Због тога је морала да зна да хекла, плете, везе, али и многе друге ствари. Подразумевало се да имамо спаковане ћилиме, постељине, столњаке. Све је то било украшено са чипком, хекланим детаљима. Све се детаљно спремало и радило. Данас то није тако – додаје Шапчанка.

Своју љубав пренела је на једну од ћерки, на шта је посебно поносна.

-Иако је правница исказала је интересовање за хеклање и веома добро зна да хекла. Верујем да ће некада своју вештину користити. Поново се у моду враћају украшени свадбени пешкири. Мислим да треба да негујемо традицију хеклања. Волела бих да што више младих буде укључено, да стекну вештину. Бар док постоје они који могу да им пренесу знање. Да не падне у заборав.

Љубав уткана у сваку нит
Завесе, одевни предмети за одрасле и децу, столњаци, настали су техником кукичања (хеклања) имају посебну вредност.

-Све оно што се ради сатима, данима, где је уткано време, љубав има изузетну вредност. Почнете са концем и хеклицом. Практично ни од чега стварате мало уметничко дело. Вез је нешто другачији, радите на платну. Имате нацртану шему, а код хеклања ослањате се на конац и руке – истиче Весна.

Поред традиционалних предмета имала је захтеве да уради и модерне одевне предмете као што су купаћи костими.

-Ако се добро уради, од доброг конца буде заиста посебан. Можда неком делује необично, али било је задовољство радити, испунити жеље девојкама. Надам се да ће више радова бити у будућности. Излажем на базару у Шапцу, али и обижњим сајмовима. Мислим да је то добар начин да се промовише традиција – закључује Весна.