PSIHOPATE MEĐU NAMA
INTELIGENTNI, ŠARMANTNI I LAŽLjIVI
“Jedna od najvažnijih osobina psihopate je nedostatak emocija i empatije. Ne plaše se moguće kazne ni osude okoline. Sebe ne vide kao problem i to predstavlja prepreku u lečenju” – navodi psihijatar dr Biljana Pavlović
Kada se govori o psihopatama ljudi obično imaju filmsku predstavu osoba opasnih po okolinu i lako prepoznatljivih na ulici. Istina je, međutim, znatno drugačija. Zahvaljujući njihovoj inteligenciji i manipulativnim sklonostima neko godinama može živeti sa psihopatom, a da to ni ne shvati. Takođe, ni oni sami ne znaju da imaju problem.
Prema rečima psihijatra dr Biljane Pavlović, prema međunarodnom klasifikacionom sistemu bolesti psihopate se svrstavaju među osobe sa poremećajima ličnosti. Značajnu ulogu igra genetska predispozicija, a dokazani su i poremećaji na biološkom nivou. Takođe, kod njih postoje i funkcionalne abnormalnosti u mozgu.
-Jedna od najvažnijih osobina psihopate je nedostatak emocija i empatije. Frojd je definisao normalnu osobu kao onu koja može da radi i da voli. Psihopate karakteriše nedostatak ljubavi. Obično ljubav izjednačavaju sa seksualnim uzbuđenjem, a tugu sa frustracijom. Ne može da se stavi u kožu druge osobe i vidi šta ona oseća i doživljava. Emocionalno je indiferentan prema osećanjima supružnika, članova porodice i najčešće ne uspeva ni da održi te odnose. Uglavnom članove porodice smatra svojim vlasništvom, objašnjava dr Pavlović.
Najčešće se radi o natprosečno inteligentnim, šarmantnim osobama, koje imaju sposobnost da se drugima lako uvuku pod kožu. Inteligencijom se služe da prepoznaju slabosti kod drugih i to zloupotrebe za svoje ciljeve.
-Karakteriše ih nedostatak straha. Ne plaše se moguće kazne ni osude okoline. Zbog toga i mnogo više od drugih ljudi lažu, jer nemaju strah od sankcionisanja. Stalno imaju potrebu za uzbuđenjem i ne mogu da podnesu rutinu i monotoniju, pa neretko konzumiraju i psihoaktivne supstance. Egocentrični su. Uglavnom narcisoidni i arogantni i sebe stavljaju u centar sveta. Ne uvažavaju druga mišljenja. Često su impulsivni i nemaju razvijenu samokontrolu, navodi naša sagovornica.
Pomoć retko kada traže samoinicijativno. Ako se obrate stručnjaku, to je pod pritiskom okoline ili Zakona. Oni svoje simptome ne prepoznaju.
-Njihovi simptomi su aloplastični, odnosno ne deluju na njih nego na okolinu. Psihopate za svoje probleme uvek krive okolinu ili institucije. Sebe ne vide kao problem i to predstavlja prepreku u lečenju. Vrlo često na lečenje pristaju iz manipulativnih razloga, radi postizanja nekog cilja, navodi Biljana Pavlović.
Naša sagovornica navodi da se lečenje bazira na psihoterapiji, međutim, genetske psihopate teško mogu da koriguju svoje emocije. Ipak, farmakoterapijom može se poboljšati nivo serotonina i psihostabilizatorima se može stabilizovati raspoloženje i korigovati impulisvno reagovanje.
Dr Pavlović navodi da pored genetske predizpozicije kod psihopata su potvrđeni poremećaji na nivou neurotransmiterskih sistema, manjak serotonina koji je bitan za ponašanje, osećanja, kao i povećanje hormona, kao što je testosteron. Takođe, dokazana su elektrofiziološka odstupanja, funkcionalne abnormalnosti u mozgu, ili laički rečeno, oni imaju drugačiji mozak.
-Način emotivnog i motoričkog reagovanja se nasleđuju, a karakter se gradi tokom života pod uticajem okoline, roditelja, događaja u životu. Alarm za roditelje treba da bude ako dete često i uporno laže, luta, beži od kuće, sklono je nasilju i vandalizmu, pogotovo ako maltretira životinje i okrutno je prema drugoj deci. Od treće godine kod dece kreće usađivanje roditeljskih normi i pravila i izgrađivanje savesti. Dete ima strah od kazne da ne bi izgubilo ljubav roditelja.Smatram da su roditelji u poslednje vreme malo izgubili kormilo i da deci previše dozvoljavaju da donose odluke. Nije uloga roditelja samo da hrani dete, nego i da ga pravilno usmeri, kaže dr Pavlović i upozorava da je zanemarivanje deteta veoma loše, ali da sa druge strane ni izražen protekcionizam nije dobar.
Skloni kršenju zakona
Dr Biljana Pavlović navodi da psihopate čine oko jedan odsto ukupne populacije. Međutim, među zatvorenicima ima od 15 do 25 odsto psihopata. Oko 80 odsto njih posle odslužene kazne ponove prestup.
Kada se govori o psihopatama ljudi obično imaju filmsku predstavu osoba opasnih po okolinu i lako prepoznatljivih na ulici. Istina je, međutim, znatno drugačija. Zahvaljujući njihovoj inteligenciji i manipulativnim sklonostima neko godinama može živeti sa psihopatom, a da to ni ne shvati. Takođe, ni oni sami ne znaju da imaju problem.
Prema rečima psihijatra dr Biljane Pavlović, prema međunarodnom klasifikacionom sistemu bolesti psihopate se svrstavaju među osobe sa poremećajima ličnosti. Značajnu ulogu igra genetska predispozicija, a dokazani su i poremećaji na biološkom nivou. Takođe, kod njih postoje i funkcionalne abnormalnosti u mozgu.
-Jedna od najvažnijih osobina psihopate je nedostatak emocija i empatije. Frojd je definisao normalnu osobu kao onu koja može da radi i da voli. Psihopate karakteriše nedostatak ljubavi. Obično ljubav izjednačavaju sa seksualnim uzbuđenjem, a tugu sa frustracijom. Ne može da se stavi u kožu druge osobe i vidi šta ona oseća i doživljava. Emocionalno je indiferentan prema osećanjima supružnika, članova porodice i najčešće ne uspeva ni da održi te odnose. Uglavnom članove porodice smatra svojim vlasništvom, objašnjava dr Pavlović.
Najčešće se radi o natprosečno inteligentnim, šarmantnim osobama, koje imaju sposobnost da se drugima lako uvuku pod kožu. Inteligencijom se služe da prepoznaju slabosti kod drugih i to zloupotrebe za svoje ciljeve.
-Karakteriše ih nedostatak straha. Ne plaše se moguće kazne ni osude okoline. Zbog toga i mnogo više od drugih ljudi lažu, jer nemaju strah od sankcionisanja. Stalno imaju potrebu za uzbuđenjem i ne mogu da podnesu rutinu i monotoniju, pa neretko konzumiraju i psihoaktivne supstance. Egocentrični su. Uglavnom narcisoidni i arogantni i sebe stavljaju u centar sveta. Ne uvažavaju druga mišljenja. Često su impulsivni i nemaju razvijenu samokontrolu, navodi naša sagovornica.
Pomoć retko kada traže samoinicijativno. Ako se obrate stručnjaku, to je pod pritiskom okoline ili Zakona. Oni svoje simptome ne prepoznaju.
-Njihovi simptomi su aloplastični, odnosno ne deluju na njih nego na okolinu. Psihopate za svoje probleme uvek krive okolinu ili institucije. Sebe ne vide kao problem i to predstavlja prepreku u lečenju. Vrlo često na lečenje pristaju iz manipulativnih razloga, radi postizanja nekog cilja, navodi Biljana Pavlović.
Naša sagovornica navodi da se lečenje bazira na psihoterapiji, međutim, genetske psihopate teško mogu da koriguju svoje emocije. Ipak, farmakoterapijom može se poboljšati nivo serotonina i psihostabilizatorima se može stabilizovati raspoloženje i korigovati impulisvno reagovanje.
Dr Pavlović navodi da pored genetske predizpozicije kod psihopata su potvrđeni poremećaji na nivou neurotransmiterskih sistema, manjak serotonina koji je bitan za ponašanje, osećanja, kao i povećanje hormona, kao što je testosteron. Takođe, dokazana su elektrofiziološka odstupanja, funkcionalne abnormalnosti u mozgu, ili laički rečeno, oni imaju drugačiji mozak.
-Način emotivnog i motoričkog reagovanja se nasleđuju, a karakter se gradi tokom života pod uticajem okoline, roditelja, događaja u životu. Alarm za roditelje treba da bude ako dete često i uporno laže, luta, beži od kuće, sklono je nasilju i vandalizmu, pogotovo ako maltretira životinje i okrutno je prema drugoj deci. Od treće godine kod dece kreće usađivanje roditeljskih normi i pravila i izgrađivanje savesti. Dete ima strah od kazne da ne bi izgubilo ljubav roditelja.Smatram da su roditelji u poslednje vreme malo izgubili kormilo i da deci previše dozvoljavaju da donose odluke. Nije uloga roditelja samo da hrani dete, nego i da ga pravilno usmeri, kaže dr Pavlović i upozorava da je zanemarivanje deteta veoma loše, ali da sa druge strane ni izražen protekcionizam nije dobar.
Dr Biljana Pavlović navodi da psihopate čine oko jedan odsto ukupne populacije. Međutim, među zatvorenicima ima od 15 do 25 odsto psihopata. Oko 80 odsto njih posle odslužene kazne ponove prestup.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
