Prihrana zemljišta
KOMPOST UMESTO ĐUBRIVA
Ekološki i isplativo
Javno komunalno preduzeće „Stari grad“ protekle godine počelo je projekat pretvaranja zelenog otpada u kompost. Prve količine već se koriste za prihranu zelenih površina u gradu, a poljoprivrednici se interesuju da li je moguće kupiti „na veliko“. Predsednik nadzornog odbora tog preduzeća, master Danijela Gavrić kaže da je to moguće, ali i da je moguće napraviti kvalitetnu prihranu od bilo koje vrste stajnjaka.
Da li je moguće koristiti kompost umesto organskih đubriva?
Što se tiče komposta koji je dobijen prošle godine analize su pokazale da je izuzetno organsko đubrivo. Prošle godine proizvedeno je oko 1.000 tona, a trenutne količine se koriste za prihranu zelenih površina u Šapcu. Koristi se u plastenicima gde se već sada rasađuje cveće i koriste se u kombinaciji sa mineralnim đubrivima. Videćemo koliko je tog komposta moguće iskoristiti kao zamenu za mineralna đubriva koje smo do sada nabavljali. Prošle godine je za veštačka đubriva utrošeno preko pola miliona dinara, u ovoj godini očekujemo da će nastati ušteda od oko 300.000 dinara, ako budemo radili intenzivno na tehnologiji kompostiranja. Radimo na različitim vrstama supstrata kako bi dobili približno kvalitet mineralnih đubriva. To će pomoći i pri sakupljanju zelenog otpada na teritoriji Šapca. U planu je mašina koja će omogućiti brže prikupljanje i pripremu zelenog otpada za kompostiranje. Mnogi poljoprivrednici koji prate kompostiranje znaju da je kompost potreban jer je poremećena ravnoteža u ekosistemu. Većim proizvođačima potrebno je dve do tri tone komposta, u zavisnosti da li razbacuju ili zaoravaju i od kulture koje gaje. Samo na teritoriji grada Šapca prikupi se godišnje 900 tona „zelenog otpada“ koji može da se pretvori u kompost, a 30 procenata te mase je novo organsko đubrivo.
-Mogu li poljoprivrednici i sami da prave kompost?
Mnogi poljoprivrednici koriste goveđi stajnjak, a ukoliko ga nemaju oni ga kupuju da bi vratili organsku materiju i da bi obogatili svoju zemlju - što ne mogu da urade sa mineralnim đubrivima. Goveđi stajnjak koriste sela koja imaju razvijeno stočarstvo. Poslednjih par godina proizvođači koji gaje gljive, šampinjone, koriste supstrat od njih, koji se izuzetno pokazao u povrtarstvu. U kombinaciji sa goveđim stajnjakom dobija se izuzetan supstrat koji, ne samo da oplemenjuje zemljište, već pomaže zaštiti od korova i klimatskih uslova, kiše i mrazeva - u zavisnosti da li će ta prihrana biti u proleće ili u jesen pred pripremu i zaštitu u zimskom periodu. Poljoprivrednici u delu Mačve, Ribarima, Petlovači i Prnjavoru, počeli su da kompostiraju ovčiji i goveđi stajnjak sa dodatkom supstrata od šampinjona ili bukovača. Gljive su prevladale u tom delu prema Loznici. Oni su prepoznali šta znači kompostirati goveđi stajnjak i koriste ga za sebe kao sgoreli stajnjak jer u sušnom periodu zadržava više vlage u zemljištu. Sveži stajnjak se skuplja i sačeka da sagori, a ko nema mogućnost odlaganja obično ga zaorava u zemlju, a mogu da slobodno kažem da je to zemljište prve klase.
-„Gradskoj deci“ prva misao o selu je miris svinjskog stajnjaka. Postoji li način da se on iskoristi?
Svinjski stajnjak se ne koristi mnogo zbog kiselosti. Ona zavisi od mnogo faktora, od prostirke koja se stavlja ispod svinja, urina koji je jako kiseo i hrane koju koriste domaće životinje. Poznato je da ta kiselost ne odgovara svakom zemljištu. Određene poljoprivredne kulture ne mogu da opstanu na takvom zemljištu i zbog toga veliki broj poljoprivrednika izbegava da koristi svež svinjski stajnjak. U preradi svinjskog stajnjaka, a to znači da dodavanjem veće količine slame ostataka pšenice, ječma, nečega što je bogato celulozom, kukuruzovine, ako se ne zaorava, može se iskoristiti da bi se stvorio kompost i povećala pH vrednost. Tako se može iskoristiti za zemljište kojem pogoduje. Svinjski stajnjak koriste poljoprivrednici koji su dobro proučili kojem voću pogoduje i stavlja se oko korena, stabla, ali se mora voditi računa da se pre toga ubaci prihrana. Za svinjski stajnjak je bitno i dodavanje kreča. On ima veoma veliku ulogu u smanjenju kiselosti dovođenjem u alkalnu sredinu, da bi mogao da se koristi. Potrebno je jako dugo vremena da sagori da bi taj višak amonijaka izbacio ili oslobodio. Bitno je dodavati sredstva koja dezinfikuju stajnjak i ubrzavaju proces sagorevanja. Bitno je sprečiti pojavu insekata i glodara.
Da li je moguće koristiti kompost umesto organskih đubriva?
Što se tiče komposta koji je dobijen prošle godine analize su pokazale da je izuzetno organsko đubrivo. Prošle godine proizvedeno je oko 1.000 tona, a trenutne količine se koriste za prihranu zelenih površina u Šapcu. Koristi se u plastenicima gde se već sada rasađuje cveće i koriste se u kombinaciji sa mineralnim đubrivima. Videćemo koliko je tog komposta moguće iskoristiti kao zamenu za mineralna đubriva koje smo do sada nabavljali. Prošle godine je za veštačka đubriva utrošeno preko pola miliona dinara, u ovoj godini očekujemo da će nastati ušteda od oko 300.000 dinara, ako budemo radili intenzivno na tehnologiji kompostiranja. Radimo na različitim vrstama supstrata kako bi dobili približno kvalitet mineralnih đubriva. To će pomoći i pri sakupljanju zelenog otpada na teritoriji Šapca. U planu je mašina koja će omogućiti brže prikupljanje i pripremu zelenog otpada za kompostiranje. Mnogi poljoprivrednici koji prate kompostiranje znaju da je kompost potreban jer je poremećena ravnoteža u ekosistemu. Većim proizvođačima potrebno je dve do tri tone komposta, u zavisnosti da li razbacuju ili zaoravaju i od kulture koje gaje. Samo na teritoriji grada Šapca prikupi se godišnje 900 tona „zelenog otpada“ koji može da se pretvori u kompost, a 30 procenata te mase je novo organsko đubrivo.
-Mogu li poljoprivrednici i sami da prave kompost?
Mnogi poljoprivrednici koriste goveđi stajnjak, a ukoliko ga nemaju oni ga kupuju da bi vratili organsku materiju i da bi obogatili svoju zemlju - što ne mogu da urade sa mineralnim đubrivima. Goveđi stajnjak koriste sela koja imaju razvijeno stočarstvo. Poslednjih par godina proizvođači koji gaje gljive, šampinjone, koriste supstrat od njih, koji se izuzetno pokazao u povrtarstvu. U kombinaciji sa goveđim stajnjakom dobija se izuzetan supstrat koji, ne samo da oplemenjuje zemljište, već pomaže zaštiti od korova i klimatskih uslova, kiše i mrazeva - u zavisnosti da li će ta prihrana biti u proleće ili u jesen pred pripremu i zaštitu u zimskom periodu. Poljoprivrednici u delu Mačve, Ribarima, Petlovači i Prnjavoru, počeli su da kompostiraju ovčiji i goveđi stajnjak sa dodatkom supstrata od šampinjona ili bukovača. Gljive su prevladale u tom delu prema Loznici. Oni su prepoznali šta znači kompostirati goveđi stajnjak i koriste ga za sebe kao sgoreli stajnjak jer u sušnom periodu zadržava više vlage u zemljištu. Sveži stajnjak se skuplja i sačeka da sagori, a ko nema mogućnost odlaganja obično ga zaorava u zemlju, a mogu da slobodno kažem da je to zemljište prve klase.
-„Gradskoj deci“ prva misao o selu je miris svinjskog stajnjaka. Postoji li način da se on iskoristi?
Svinjski stajnjak se ne koristi mnogo zbog kiselosti. Ona zavisi od mnogo faktora, od prostirke koja se stavlja ispod svinja, urina koji je jako kiseo i hrane koju koriste domaće životinje. Poznato je da ta kiselost ne odgovara svakom zemljištu. Određene poljoprivredne kulture ne mogu da opstanu na takvom zemljištu i zbog toga veliki broj poljoprivrednika izbegava da koristi svež svinjski stajnjak. U preradi svinjskog stajnjaka, a to znači da dodavanjem veće količine slame ostataka pšenice, ječma, nečega što je bogato celulozom, kukuruzovine, ako se ne zaorava, može se iskoristiti da bi se stvorio kompost i povećala pH vrednost. Tako se može iskoristiti za zemljište kojem pogoduje. Svinjski stajnjak koriste poljoprivrednici koji su dobro proučili kojem voću pogoduje i stavlja se oko korena, stabla, ali se mora voditi računa da se pre toga ubaci prihrana. Za svinjski stajnjak je bitno i dodavanje kreča. On ima veoma veliku ulogu u smanjenju kiselosti dovođenjem u alkalnu sredinu, da bi mogao da se koristi. Potrebno je jako dugo vremena da sagori da bi taj višak amonijaka izbacio ili oslobodio. Bitno je dodavati sredstva koja dezinfikuju stajnjak i ubrzavaju proces sagorevanja. Bitno je sprečiti pojavu insekata i glodara.
Najnoviji broj
25. april 2024.
