Nova pravila za deklarisanje hrane
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i NALED predstavili Vodič za upotrebu Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji počinje da se primenjuje od 15. juna
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predstavili su u utorak, u Palati Srbija, Vodič za deklarisanje hrane, kao podršku privredi u primeni Pravilnika koji će za potrošače od sredine ovog meseca značiti veću sigurnost jer obezbeđuje preciznije označavanje sastava i kvaliteta hrane koju kupuju u prodavnicama.
Vodič je kreiran u formi pitanja i odgovora, a najveći deo posvećen je nutritivnoj deklaraciji – energetskoj vrednosti i količini masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Količinu ovih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100 g ili 100 ml proizvoda. Sve ove informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača.
Sastojci hrane moraju biti navedeni na ambalaži, a ako se dogodi da su deo namirnice i složeni sastojci (npr. majonez, hleb ili biskvit), tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni tako da će se podaci o mastima, šećeru ili soli više puta ponavljati u zavisnosti gde su sve prisutni. Količina sastojka takođe će biti obavezan element tako da će potrošači znati koliko tačno jagode ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.
Vodič je posvećen i označavanju alergena u hrani, imajući u vidu da je deklarisanje njihovog prisustva u hrani obavezno. Ostavljena je sloboda na koji način će se naglasiti da li proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene sa definisane liste, ali to moraju da urade (bojom, stilom, vrstom slova). Propisana količina glutena ispod koje proizvod može da nosi navod „bez glutena“ je 20 mg/kg.
Kao što ni EU nije uredila tu oblast, ni u Srbiji nije precizno definisana upotreba marketinških termina poput „sveže“, „prirodno“, „čisto“, „tradicionalno“. Vodič preporučuje da proizvođači vode računa da njihova upotreba ne dovede potrošače u zabludu. Isto važi i za upotrebu termina „posno“ jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminoma podrazumeva, ali potrošači već imaju razvijenu percepciju o kakvoj je hrani reč. Slično je i za termin „domaće“ gde se očekuje da proizvođači koriste prirodne sastojke, kao i da je hrana, proizvedena od sirovina domaćeg porekla.
Vodič je kreiran u formi pitanja i odgovora, a najveći deo posvećen je nutritivnoj deklaraciji – energetskoj vrednosti i količini masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Količinu ovih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100 g ili 100 ml proizvoda. Sve ove informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača.
Sastojci hrane moraju biti navedeni na ambalaži, a ako se dogodi da su deo namirnice i složeni sastojci (npr. majonez, hleb ili biskvit), tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni tako da će se podaci o mastima, šećeru ili soli više puta ponavljati u zavisnosti gde su sve prisutni. Količina sastojka takođe će biti obavezan element tako da će potrošači znati koliko tačno jagode ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.
Vodič je posvećen i označavanju alergena u hrani, imajući u vidu da je deklarisanje njihovog prisustva u hrani obavezno. Ostavljena je sloboda na koji način će se naglasiti da li proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene sa definisane liste, ali to moraju da urade (bojom, stilom, vrstom slova). Propisana količina glutena ispod koje proizvod može da nosi navod „bez glutena“ je 20 mg/kg.
Kao što ni EU nije uredila tu oblast, ni u Srbiji nije precizno definisana upotreba marketinških termina poput „sveže“, „prirodno“, „čisto“, „tradicionalno“. Vodič preporučuje da proizvođači vode računa da njihova upotreba ne dovede potrošače u zabludu. Isto važi i za upotrebu termina „posno“ jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminoma podrazumeva, ali potrošači već imaju razvijenu percepciju o kakvoj je hrani reč. Slično je i za termin „domaće“ gde se očekuje da proizvođači koriste prirodne sastojke, kao i da je hrana, proizvedena od sirovina domaćeg porekla.
Najnoviji broj
24. april 2025.
