FILIPOV PLAVI SVET

Ronjenje i motori naizgled nemaju mnogo toga zajedničkog. Ipak, ljubav prema oba uspešno je spojio Filip Kovačević iz Vladimiraca.
Ovaj dvadesetšestogodišnjak trenutno je na master studijama na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Od detinjstva se bavio sportom: košarkom, aikidom, najduže vateroplom, ali je zbog povrede ramena morao da prekine treninge.
Povreda ga, međutim, nije odvojila od vodenih sportova. Pre godinu i po “otkrio” je ronjenje. Vrlo brzo postao je i asistent instruktor.
-Pronašao sam se u tome. Napredovao sam i u ubrzo dobio zvanje asistent isntruktor i sada obučavam početnike na bazenu “11. april” u Beogradu. Imao sam sreću da pronađem klub u kome su me instruktori prepoznali i pružili mi mogućnost da napredujem i usavršavam se. Želeo bih da se ovim bavim celog života. Mnogo sam zavoleo ronjenje, a posebno je lep osećaj preneti znanje na druge, kaže Filip.
Obuke za početnike prvo se rade do 20 metara, posle čega se ide na otvoreno more i obučavaju se za ronjenje po navigaciji koja se vodi na dubini gde je mala vidljivost i orjentacija se vrši isključivo pomoću kompasa.
-Najdublje sam ronio na 55 metara u Grčkoj. Na toj dubini nema ništa naročito da se vidi. Najbogatiji vodeni svet je na dubini od 25 do 35 metara. Posle toga uglavnom je sivilo i mnogo je veći pritisak, pa ne sme da se zadržava dugo zbog dekompresacije u krvi pri izranjanju. Zbog toga moraju da se prave pauze na par metara dok se izranja, tzv. “sejfti stopovi”, priča Filip i objašnjava da je dekompresacija kada se u krvi stvore mehurići koji mogu da zapuše arterije i zaustave rad srca.
Filip uskoro treba da ide na ronjenje u Hurgadu, a u oktobru u Indoneziju, na ostrvo Bali. Ove dve destinacije veoma su atraktivne za ronioce zbog lepote podvodnog sveta.
-Ronjenje je skup sport. Oprema je skupa, a rizik veliki. Ipak, od ovoga može da se živi. Na primer, podvodni varioci su izuzetno dobro plaćeni, ali to je rizičan i veoma komplikovan posao, kaže Filip.
Prvi je i, za sada, jedini ronilac u Vladimircima. Želja mu je da se to promeni, pa i da ovo mesto jednog dana ima ronilački klub. Zbog toga planira da ovog leta na bazenu u Vladimircima, sa svojim klubom “Amfora”, organizuje čas ronjenja za decu.
-Želeo bih da se deca upoznaju sa opremom za ronjenje, da vide kakav je to osećaj biti ispod vode. Biće to lepo iskustvo za njih, a možda se neko dete i pronađe u tome pa odluči da se posveti ronjenju.
Pored ronjenja Filip nalazi vremena i za svoju prvu ljubav, motore. Po nekim mišljenjima, vlasnik je najlepšeg motora u ovom kraju.
-Uz motore sam odrastao i tako ih i zavoleo. Vozim od detinjstva, tačnije, od osmog razreda. Ranije sam imao sportske motore, a poslednje tri godine vozim Suzuki intruder od 1.800 kubika rađen za američko tržište, navodi Filip.
Na motoru je gotovo svakodnevno. Prošao je celu bivšu Jugoslaviju, išao u Mađarsku, Austriju, obišao Italiju na dva točka. Nikada nije imao ni najmanji incident. Tajna je u pažljivoj vožnji.
-Uvek nosim opremu i otvorim četvore oči. Pazim i za sebe i za druge vozače, poručuje Filip i kaže da je ipak malo bolji osećaj kada se zaroni, nego kada se vozi motor, jer je veći adrenalin.
Više od motora i ronjenja voli buduću suprugu Milicu koja mu i pored velike brige pruža podršku za avanturističke hobije.