PRIČA SA POVODOM: DR SAŠA FILIPOVIĆ
KAD PUT TRASIRAŠ SAM
Dr Saša Filipović je nedavno, 19. juna, na poziv predsednika Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, a na predlog Srpskog Lekarskog Društva i Stomatološke komore Srbije, postao redovni član SKANU
Veliki uticaj na ličnost akademika dr Sašu Filipović ostavila je „čivija“ grada u kome je rođen. Odrastajući u radničkoj porodici, od malena je naučen da bez truda nema ni napretka. A ambicija je učinila svoje.
Posle završene Medicinske škole, otišao je u Beograd na studije stomatologije, koje je uspešno završio. Nije voleo da uči napamet, nego da istražuje, što je rezultiralo naučnim radom. Istini za volju, stalno se pitao zašto deca koja nose proteze da bi ispravila zube, dobiju vilicu lepog niza, ali neproporcionalnu u odnosu na glavu. Niko to nije mogao da mu objasni. Zasukao je rukave, napravio uporednu analizu na pedesetoro ispitanika, a završna merenja uradio na fakultetu. Shvatio je da su tabele, koje i danas koriste profesori širom sveta, uradili japanski lekari (pre dvesta godina), na osnovu istraživanja svojih zemljaka, koji imaju drugačiji oblik glave od nas. Zbog situacije u našoj zemlji 1999. godine nije bio u mogućnosti da rad lično predstavi na Evropskom kongresu u Solunu, koji je bio zapažen na Svetskom kongresu stomatologa u Maincu, u oktobru 2000. gde je otišao na poziv prof. dr. Sergla.
- Bio sam samo Srbin iz Šapca, a mi smo tada bili izbačeni iz Evropskog udruženja stomatologa. Rad je objavljen, ali je skrajnut, iako je značajan ne samo za mene, nego za celu istoriju stomatologije. Došlo bi do korenitih promena da je realizovan, ali nije bilo nikoga da me pogura.
Iako je imao poziv da ostane na fakultetu, zaposlio se u Domu zdravlja u Šapcu. Nije dobio specijalizaciju, pa je o svom trošku otišao na usavršavanje u Pariz, na Evropski institut za naučni antiejdžing.
- Odlučio sam da se privatno doškolujem, a uporedo sam radio i na otvaranju svoje ordinacije u Šapcu. Znači na tri “fronta”.
Posle deset godina u Domu zdravlja, odlučio je, na zaprepašćenje cele familije, da da otkaz i posveti se privatnoj praksi. U početku je “učio zanat” kod starijih i iskusnijih kolega, kojima je i danas zahvalan i sa kojima sarađuje, pre svih, dr Miti Spasojeviću. U međuvremenu se oženio koleginicom Emilijom, dečjim stomatologom, a sav novac, koji su dobili za svadbu , uložili su u pokretanje sopstvenog biznisa. Počeo je sa jednom stolicom, a danas ima ordinaciju u Masarikovoj, koja broji dvadeset troje zaposlenih. Ove godine je upisao postdiplomske studije u Novom Sadu.
- Imao sam šansu da ostanem u Nemačkoj i poziv da radim u Švajcarskoj, gde sam proveo nekoliko meseci, ali sam se vratio, nisam mogao da se odvojim od rodnog grada i odustanem od nekih postulata. Uostalom, to uporno objašnjavam svojim kolegama - ukoliko radite ovde onako i onoliko koliko na Zapadu, doći ćete na isto.
Nije se pokajao što se vratio. U braku sa suprugom Emilijom dobio je dve ćerke, stariju Dunju, koja već sada, po završetku osmog razreda pokazuje interesovanje da ide očevim stopama, i mlađu Janu, koja je “ozbiljan igrač” i za koju veruje da će jednog dana biti pravi menadžer porodične firme.
Dr Filipović je vlasnik Centra za preventivnu i estetsku stomatologiju.
- Pre osam godina počeo sam da radim antiejdžing i estetsku stomatologiju koja, osim zdravlja zuba i usta, podrazumeva i simetriju i estetiku lica. Nedostatak bočnih zuba u gornjoj i donjoj vilici, dovodi do gubitka visine zagrižaja, kao i do smanjenja prve trećine lica, a samim tim i do nazolabijalnih bora i podizanja vrha brade. To je čitava nauka i uživao sam to da radim, ali su zahtevi pacijenata često na ivici mogućeg, a ponekad i nemogući.
U Centru preventivne i estetske stomatologije, radi se sa hijaluronskim filerima i botoksom, nikada sa silikonom (zbog kancerogenog dejstva). Postoji nekoliko vrsta granulacija hijalurona koji se ubrizgava pod kožu na određenim mestima i posle nekog vremena resorbuje, što znači da se tretman mora obnavljati.
Dr Emilija preuzela je na sebe estetsku stomatologiju i nabavila novu generaciju filera, a naš sagovornik se zadovoljno vratio keramici, hiruškim intervencijama, nedostacima usled trauma i povreda, veštačkoj kosti, svemu što ga ispunjava i opušta.
- Pružamo sve vrste stomatoloških usluga u ordinaciji od hirurgije do dečije stomatologije. Imamo sjajnu igraonicu gde deca dolaze, igraju se i kad nemaju nikakvih problema da bi razbila strah od stomatologa. U potpunosti sam ostvaren. Imam sjajnu porodicu, suprugu, koja me podržava u svemu, decu kakva se samo mogu poželeti. Jedino mi je žao što ne mogu da budem sa njima onoliko koliko bih želeo, ali za sve postoji cena.
Nedavno je, na predlog Srpskog lekarskog društva i Stomatološke komore Srbije, 19. juna postao član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika (SKANU). Interesantno, a da zatvorimo krug, odbranio je baš onaj rad koji je izlagao u Majncu.
Akademik dr Saša Filipović, rođen u Šapcu 20.07.1971. gde je završio osnovnu i srednju medicinsku školu. Na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1998.
Učesnik je mnogobrojnih stručnih predavanja i radnih kurseva iz oblasti Stomatologije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Objavio je nekolicinu stručnih radova.
U Parizu, na Evropskom institutu (2010) stekao je zvanje specijaliste Evropskog instituta za naučni antiejdžing. Član je SSO, Švajcarskog udruženja stomatologa, kao i Stomatološke komore Srbije. Sedam godina je bio na funkciji sekretara Srpskog lekarskog društva, podružnice Šabac. Primarijat iz oblasti implantologije u završnoj je fazi.
Vlasnik je Stomatološke poliklinike “Dr Filipović” u Šapcu, koja zapošljava 23 radnika, pretežno medicinske struke - stomatologe, zubne tehničare, stomatološke sestre, kao i rendgen tehničare.
Na lični poziv predsednika Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, prof. dr Dragana Damnjanovića, a na predlog Srpskog Lekarskog Društva, kao i Stomatološke komore Srbije, postao je redovni član SKANU.
Posle završene Medicinske škole, otišao je u Beograd na studije stomatologije, koje je uspešno završio. Nije voleo da uči napamet, nego da istražuje, što je rezultiralo naučnim radom. Istini za volju, stalno se pitao zašto deca koja nose proteze da bi ispravila zube, dobiju vilicu lepog niza, ali neproporcionalnu u odnosu na glavu. Niko to nije mogao da mu objasni. Zasukao je rukave, napravio uporednu analizu na pedesetoro ispitanika, a završna merenja uradio na fakultetu. Shvatio je da su tabele, koje i danas koriste profesori širom sveta, uradili japanski lekari (pre dvesta godina), na osnovu istraživanja svojih zemljaka, koji imaju drugačiji oblik glave od nas. Zbog situacije u našoj zemlji 1999. godine nije bio u mogućnosti da rad lično predstavi na Evropskom kongresu u Solunu, koji je bio zapažen na Svetskom kongresu stomatologa u Maincu, u oktobru 2000. gde je otišao na poziv prof. dr. Sergla.
- Bio sam samo Srbin iz Šapca, a mi smo tada bili izbačeni iz Evropskog udruženja stomatologa. Rad je objavljen, ali je skrajnut, iako je značajan ne samo za mene, nego za celu istoriju stomatologije. Došlo bi do korenitih promena da je realizovan, ali nije bilo nikoga da me pogura.
Iako je imao poziv da ostane na fakultetu, zaposlio se u Domu zdravlja u Šapcu. Nije dobio specijalizaciju, pa je o svom trošku otišao na usavršavanje u Pariz, na Evropski institut za naučni antiejdžing.
- Odlučio sam da se privatno doškolujem, a uporedo sam radio i na otvaranju svoje ordinacije u Šapcu. Znači na tri “fronta”.
Posle deset godina u Domu zdravlja, odlučio je, na zaprepašćenje cele familije, da da otkaz i posveti se privatnoj praksi. U početku je “učio zanat” kod starijih i iskusnijih kolega, kojima je i danas zahvalan i sa kojima sarađuje, pre svih, dr Miti Spasojeviću. U međuvremenu se oženio koleginicom Emilijom, dečjim stomatologom, a sav novac, koji su dobili za svadbu , uložili su u pokretanje sopstvenog biznisa. Počeo je sa jednom stolicom, a danas ima ordinaciju u Masarikovoj, koja broji dvadeset troje zaposlenih. Ove godine je upisao postdiplomske studije u Novom Sadu.
- Imao sam šansu da ostanem u Nemačkoj i poziv da radim u Švajcarskoj, gde sam proveo nekoliko meseci, ali sam se vratio, nisam mogao da se odvojim od rodnog grada i odustanem od nekih postulata. Uostalom, to uporno objašnjavam svojim kolegama - ukoliko radite ovde onako i onoliko koliko na Zapadu, doći ćete na isto.
Nije se pokajao što se vratio. U braku sa suprugom Emilijom dobio je dve ćerke, stariju Dunju, koja već sada, po završetku osmog razreda pokazuje interesovanje da ide očevim stopama, i mlađu Janu, koja je “ozbiljan igrač” i za koju veruje da će jednog dana biti pravi menadžer porodične firme.
Dr Filipović je vlasnik Centra za preventivnu i estetsku stomatologiju.
- Pre osam godina počeo sam da radim antiejdžing i estetsku stomatologiju koja, osim zdravlja zuba i usta, podrazumeva i simetriju i estetiku lica. Nedostatak bočnih zuba u gornjoj i donjoj vilici, dovodi do gubitka visine zagrižaja, kao i do smanjenja prve trećine lica, a samim tim i do nazolabijalnih bora i podizanja vrha brade. To je čitava nauka i uživao sam to da radim, ali su zahtevi pacijenata često na ivici mogućeg, a ponekad i nemogući.
U Centru preventivne i estetske stomatologije, radi se sa hijaluronskim filerima i botoksom, nikada sa silikonom (zbog kancerogenog dejstva). Postoji nekoliko vrsta granulacija hijalurona koji se ubrizgava pod kožu na određenim mestima i posle nekog vremena resorbuje, što znači da se tretman mora obnavljati.
Dr Emilija preuzela je na sebe estetsku stomatologiju i nabavila novu generaciju filera, a naš sagovornik se zadovoljno vratio keramici, hiruškim intervencijama, nedostacima usled trauma i povreda, veštačkoj kosti, svemu što ga ispunjava i opušta.
- Pružamo sve vrste stomatoloških usluga u ordinaciji od hirurgije do dečije stomatologije. Imamo sjajnu igraonicu gde deca dolaze, igraju se i kad nemaju nikakvih problema da bi razbila strah od stomatologa. U potpunosti sam ostvaren. Imam sjajnu porodicu, suprugu, koja me podržava u svemu, decu kakva se samo mogu poželeti. Jedino mi je žao što ne mogu da budem sa njima onoliko koliko bih želeo, ali za sve postoji cena.
Nedavno je, na predlog Srpskog lekarskog društva i Stomatološke komore Srbije, 19. juna postao član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika (SKANU). Interesantno, a da zatvorimo krug, odbranio je baš onaj rad koji je izlagao u Majncu.
Učesnik je mnogobrojnih stručnih predavanja i radnih kurseva iz oblasti Stomatologije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Objavio je nekolicinu stručnih radova.
U Parizu, na Evropskom institutu (2010) stekao je zvanje specijaliste Evropskog instituta za naučni antiejdžing. Član je SSO, Švajcarskog udruženja stomatologa, kao i Stomatološke komore Srbije. Sedam godina je bio na funkciji sekretara Srpskog lekarskog društva, podružnice Šabac. Primarijat iz oblasti implantologije u završnoj je fazi.
Vlasnik je Stomatološke poliklinike “Dr Filipović” u Šapcu, koja zapošljava 23 radnika, pretežno medicinske struke - stomatologe, zubne tehničare, stomatološke sestre, kao i rendgen tehničare.
Na lični poziv predsednika Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, prof. dr Dragana Damnjanovića, a na predlog Srpskog Lekarskog Društva, kao i Stomatološke komore Srbije, postao je redovni član SKANU.
M. Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
