Čuvar Stankove ljubavi

U senci šljivika i stare mušmule, samuje Hajduk Stankov vajat u Crnoj Bari, nedaleko od Drine. Nemi je svedok davno prohujalog vremena koje je najbolje opisao Janko Veselinović, znameniti mačvanski i srpski književnik, rođen u blizini ovog sela.
Vredni hroničari su zabeležili da je u ovom starinskom objektu, napravljenom od drveta i kamena pokrivenom “biberovim” crepom koji je obuzeo lišaj, Stanko Aleksić, ašikovao sa prelepom seoskom devojkom Jelicom Sevićevom. U nju se zaljubio i zbog nje zavadio sa do tada najboljim drugom Lazarom Miražićem. Sukob dvojice mladića je eskalirao. Stanko je otišao u hajduke, zbog nepravde koja mu je naneta. Sve to je Janko Veselinović, potanko opisao, uvodeći tako ovo pitomo mačvansko selo i tragičnu ljubav dvoje mladih u literaturu.
Godinama ni kubici hladne drinske vode visu mogli ugasiti plamen iz porodica Miražića i Aleksića, “potpaljen” pre više od jednog veka. Učinilo je to vreme, a u jednom trenutku se dogodilo da o vajatu brinu potomci Stankovih najvećih neprijatelja.
Turistička organizacija opštine Bogatić i mesna zajednica Crna Bara, nedavno su prilikom manifestacije “Dani Miloša S. Milojevića”, skoro zaboravljenog srpskog istoričara, rođenog u ovom selu 1840. godine, iskoristili priliku da hajdukov vajat predstave brojnim gostima.
Nekada je ovde tišinu seoske svakodnevice s vremena na vreme narušavao veseli žagor dece koja su mahom leti dolazila da vide istorijsku kuću Stanka Aleksića i bolje se upoznaju sa nezaboravnim romanom Janka Veselinovića. Nažalost crnobarci i brojni ljubitelji pisane reči ne mogu da se načude čudom, što je Jankov roman izbačen iz obavezne školske lektire. Sada koriste svaku priliku da čuvenog zavičajnog pisca, koji je za kratkog života učinio mnogo za srpsku književnost u celini, vrate tamo gde mu je mesto, među velikane pisane reči u Srbiji.
Udruženje književnika Srbije pokrenulo je inicijativu za uvođenje književne nagrade za najbolji istorijski roman s imenom Janko Veselinović. Treću godinu za redom organizuju se književni dani posvećeni ovom znamenitom Mačvaninu i dodeljuje književna nagrada s njegovim imenom.
Domaćini su u “Dane Miloša S. Milojevića”, brojne goste dočekivali baš ispred vajata glavnog junaka Jankovog neprevaziđenog romana. Tu su izvođenjem kraćeg dramskog inserta ukazali na kulturno-istorijski značaj ovog starog objekta, koji krije mnoge tajne iz prošlih vremena.
Posebno se u maloj sobi ističe starinski krevet sa slamaricom, prekriven ćilimom. Unutrašnju dekoraciju prostorije sa zemljanim podom dopunjava sinija i tri tronošca, oko nje. Na zidu visi devojački jelek i uramljena fotografija Zeke Buljubaše i njegovih golaća (hajduci koji su “operisali” u gustim mačvanskim šumama). koji su braneći Srbiju na Ravnju ( mačvansko selo osrednje veličine), svi izginuli (tako piše Janko u završnom delu svog romana “Hajduk Stanko”.
- Ovim pored Hajduk Stanka, Zeke Buljubaše i njegove “gole braće “, čuvamo uspomenu na sve hrabre ljude, mačvane kojima su rodna ognjišta bila izvan svega, kaže Novica Krezić, predsednik Udruženja Miloš S. Milojević u ovom selu, bez obzira što se danas situacija u pogledu zavađenih porodica Aleksića i Miražića, znatno promenila. ( pomirili su se, a Miražića je mnogo više nego Aleksića. )
- Svejedno, potrebno je posebno u turističkom smislu negovati uspomenu na to vreme, dodaje Krezić.