Berza

  • aero 995 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.110 ▲ 0,02%
  • dnos 3.304 ⚫ 0,00%
  • dnrem 19.000 ▲ 39,82%
  • enhl 650 ▼ -5,80%
  • fint 641 ▲ 1,75%
  • gfso 775 ▲ 9,15%
  • impl 3.400 ▼ -2,21%
  • infm 1.200 ▼ -7,69%
  • niis 741 ▲ 1,65%
  • stup 9.499 ⚫ 0,00%
  • tgas 14.081 ▲ 0,58%
  • trbg 4.600 ⚫ 0,00%
  • vrbg 750 ▲ 50,00%
(19. jul 2018.)
Biblioterapija i pozitivni efekti koje čitanje ima na ljudski mozak

Knjige leče

Da li knjige zaista mogu da leče i pomognu ljudskom mozgu da ostane u formi? Mogu li da nam pomognu da se osetimo zdravije i da vodimo srećne živote? Naučnici su dali potvrdne odgovore na ova pitanja. Činjenica je da čitanje pozitivno utiče na naše zdravlje, pomaže da bar malo bolje razumemo društvene okolnosti, svet oko nas i budemo smireniji, svesniji, kreativniji i čini da se sa velikom radošću posvećujemo ovoj aktivnosti.
Bolje je od pilule
za spavanje
Ukoliko patite od nesanice i ne uspeva vam lako uveče da utonete u san, čitanje samo nekoliko stranica pomoći će vam da rešite ovaj problem. Nasuprot knjizi, svetlo ekrana telefona, kompjutera ili televizora, prenose signale mozgu da je vreme da se razbudi. Čitanje knjige uz prigušeno svetlo daleko je bolja opcija nego pogled u ekran nekog od savremenih uređaja.
Čitanje opušta
Prema istraživanju iz 2012. godine, čitanje pomaže u pobeđivanju stresa, više nego slušanje muzike, šetnja, šoljica kafe ili čaja i to za čak 67 odsto. Revnosnim čitaocima dovoljno je svega šest minuta druženja sa knjigom da se u potpunosti relaksiraju i preporode.
Održava mozak u formi
Čitanje pomaže da trenutno bolje pamtimo, a posebno kada zađemo u godine i kada naša memorija postaje sve slabija. Istraživanja su pokazala se da kod osoba koje radovno čitaju, a posebno ukoliko to rade u zrelijim godinama, mozak radi i za 32 odsto više od onih koji izbegavaju ovu aktivnost.
Smanjuje rizik od
Alchajmera i pozitivno utiče na naše zdravlje
Mozak je organ koji stari u skladu s tim kako i koliko često ga koristimo. Baš kao što vežbom jačamo svoje srce, mišiće i kosti, tako čitanjem jačamo mozak. Samim tim se ublažavaju rizici za ranu demenciju i Alchajmerovu bolest. Naučnici tvrde da čitanje smanjuje rizik od razvijanja demencije čak do 35 odsto. Kada provodimo vreme uz neki dobar roman, osim što time pomažemo sebi da budemo srećni i opušteni, takođe činimo dobro za sebe u budućnosti.
Leči depresiju
Naučno je dokazano da je ljudima kojima je bila dijagnostikovana depresija, čitanje pomoglo da je ublaže i to bolje nego bilo koji drugi način. Knjige su ih motivisale da prevaziđu svoju lošu situaciju i pronađu novi smisao života.
Čitanje jača
saosećajnost
Uranjanje u neki drugi lik, često izmišljeni i izmaštani svet u koji vode priče iz knjiga, pomaže ljudima da razviju empatiju, koja je vrlo bitna za socijalizaciju. Knjige nam pomažu da razumemo svet oko nas i da živimo život na najbolji mogući način. Čitanjem postajemo bolji i saosećajniji ljudi. Fikcija je korisna simulacija i stimulacija koja nam pomaže da izađemo na kraj sa izazovima i zbunjujućim društvenim odnosima u našem okruženju. Na osnovu proučavanja snimaka mozga, istraživači su uočili da nas književnost uči kako da živimo na najbolji mogući način, vodeći nas po istom principu po kojem nas kompjuterska simulacija uči da upravljamo avionom. Ovo saznanje osvetljava sve one situacije u kojima smo osetili da nas je neki roman podučio ili prosvetlio. Budući da nam fikcija pomaže u životu kao svojevrsna simulacija situacija iz stvarnog života, čini se da kao ljudska bića postajemo bolji zahvaljujući upravo knjigama i čitanju. Postoji li bolji način da odrastamo i sazrevamo od toga da kroz život idemo u društvu dobrih romana i junaka koji će nam pokazati put?
Trudimo se da budemo što sličniji nekom
književnom junaku
Kada se izgubimo u svetu nekog imaginarnog junaka, često se dešava da nesvesno počnemo da menjamo svoje ponašanje i razmišljanje kako bismo mu bili što sličniji. U jednom eksperimentu, istraživači su proveravali šta se događa sa ljudima koji, dok čitaju fikciju. Čitaoci počinju da osećaju, misle, veruju i imaju iste unutrašnje odgovore kao i neki od junaka, doživljavajući ih kao sopstvene. Reč je o fenomenu koji su nazvali „preuzimanje iskustva“. Otkrili su da u pravim okolnostima ovo može dovesti do istinskih promena, makar i privremenih, u životima čitalaca. Velika je verovatnoća da će čitaoci koji su se zaista poistovetili sa nekim izmišljenim likom koji je uspeo da prevaziđe određenu životnu prepreku koja ga je sprečavala da bude ono što želi, nakon pročitane knjige pronaći unutrašnju snagu i izboriti se za svoj san. Nije li sjajno što možemo da čitamo o inspirativnim junacima i da na osnovu toga pravimo pozitivne promene u svom životu?
Vreme godišnjih odmora je idealna prilik da krenemo sa biblioterapijom. Da li je jedna knjiga nedeljno prepisan lek koji je svima nama potreban? Hajde da odredimo sebi terapiju!

Najnoviji broj

31. decembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa