RAZGOVOR SA NOVIM VD NAČELNIKOM OPŠTINSKE UPRAVE U KOCELjEVI, SLOBODANOM VASIĆEM
MODERNIZACIJA UPRAVE I EFIKASNIJI RAD INSPEKCIJSKIH SLUŽBI
O prioritetima opštinske uprave, preprekama na koje se nailazi u realizaciji zacrtanih planova, modernizaciji Uparve i broju zaposlenih, razgovarali smo sa novim VD načelnikom Opštinske uprave u Koceljevi, Slobodanom Vasićem.
Šta su prioriteti Opštinske uprave?
-Prioriteti Opštinske uprave u narednom periodu trebali bi da budu poboljšanje rada inspekcijskih službi. Zatim, ušli bismo u završnu fazu postupka ozakonjenja. Što se tiče matičnih knjiga i evidencija, stiglo se do završne faze. Ostaje još samo deo vezan za državljanstva. Što se tiče imovinsko-pravnog dela, uskoro bi trebala da počne sa radom komisija za vraćanje zemljišta koju očekujemo duži vremenski period, pa će građani koji nisu završili postupke pred tom komisijom konačno biti u situaciji da mogu pred komisijom da ostvare svoja prava.
Šta je do sada bila najveća prepreka za formiranje komisije i ostvarivanje prava iz ove oblasti?
-Najveća prepreka u radu komisije bila je nedostatak sudija, pošto je retko ko hteo da prihvati funkciju predsednika komisije za vraćanje zemljišta, a zakon koji je iz 1991. godine sa jednom izmenom iz 1998. je predvideo da predsednik i zamenik predsednika komisije mogu da budu iz reda sudija. To se u praksi pokazalo kao neizvodljivo, jer nismo mogli da nađemo ljude koji su bili spremni da se angažuju i odvoje vreme za rad u komisiji, pravdajući svoju nespremnost činjenicom da ih niko ne oslobađa obaveza rada u sudu. Ovo bi im bio dodatni posao. Sama oblast, kako se bliži kraj ovim predmetima, veoma je teška. Najčešće ostaju predmeti koji su najteži iz više razloga.
Ima li prostora za modernizaciju opštinske uprave?
-Što se tiče organizacionog dela Opštinske uprave bićemo u situaciji da se konačno određena dokumenta mogu naručiti elektronskim putem. Za sada je elektronskim putem moguće uraditi sve ono što se tiče matičnih knjiga. Možda bi trebalo poboljšati deo koji se tiče pisarnice. Na tu temu bi možda moglo da se razmišlja u smislu da imamo elektronsku pisarnicu, kao u sudovima, i da jednim klikom na svom računaru dođete do saznanja u kojoj je fazi vaš predmet. To bi bila jedna od mogućnosti koja bi doprinela da Opštinska uprava ima transparentniji rad i da ona može da bude servis građana u pravom smislu te reči.
Da li bi jedinstveni šalter bio dobro rešenje za efikasniji rad?
-Moje mišljenje je da bi to bilo dosta dobro za naše građane. Mi sada imamo neke stvari gde građani ne moraju direktno da učestvuju u prikupljanju određenih podataka, već se oni dostavljaju na zahtev nadležnih službi koje obrađuju zahteve po službenoj dužnosti. To su neka dokumenta koja se tiču poreskih organa, zatim elektrodistribucije, MUP-a... Osim toga, trebalo bi možda u narednom periodu poraditi i na modernizaciji opreme kako bismo i u tom delu osavremenili opštinsku upravu. To bi svakako doprinelo kvalitetnijem i efikasnijem radu.
Da bi jedna Opštinska uprava dobro funkcionisala mora imati i dovoljan broj radnika. Opština Koceljeva je proglašena za jednu od najracionalnijih lokalnih samouprava po pitanju broja zaposlenih. Ali da li se, i u kojoj meri, smanjen broj službenika odražava na kvalitet rada i preopterećenost zaposlenih u upravi?
-Sa jedne strane se to svakako odražava na kvalitet rada, ali mi smo ograničeni brojem zaposlenih koji nam je dozvoljen, i za svako novo zapošljavanje potrebna nam je saglasnost odgovarajućeg organa Republike.
Koliko je trenutno zaposlenih u Opštinskoj upravi i koji je optimalan broj?
-Trenutno je zaposleno 39 radnika i to nam je dozvoljen broj. Nekada je ovde bilo zaposleno 45-46 radnika.
Slobodan Vasić, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, rođen je 1963-e godine u Kamenici. Bio je načelnik opštinske uprave od 2006-2011 godine. Obaljao je funkciju opštinskog pravobranioca. Od polovine januara imenovan je za vd načelnika opštinske uprave
Šta su prioriteti Opštinske uprave?
-Prioriteti Opštinske uprave u narednom periodu trebali bi da budu poboljšanje rada inspekcijskih službi. Zatim, ušli bismo u završnu fazu postupka ozakonjenja. Što se tiče matičnih knjiga i evidencija, stiglo se do završne faze. Ostaje još samo deo vezan za državljanstva. Što se tiče imovinsko-pravnog dela, uskoro bi trebala da počne sa radom komisija za vraćanje zemljišta koju očekujemo duži vremenski period, pa će građani koji nisu završili postupke pred tom komisijom konačno biti u situaciji da mogu pred komisijom da ostvare svoja prava.
Šta je do sada bila najveća prepreka za formiranje komisije i ostvarivanje prava iz ove oblasti?
-Najveća prepreka u radu komisije bila je nedostatak sudija, pošto je retko ko hteo da prihvati funkciju predsednika komisije za vraćanje zemljišta, a zakon koji je iz 1991. godine sa jednom izmenom iz 1998. je predvideo da predsednik i zamenik predsednika komisije mogu da budu iz reda sudija. To se u praksi pokazalo kao neizvodljivo, jer nismo mogli da nađemo ljude koji su bili spremni da se angažuju i odvoje vreme za rad u komisiji, pravdajući svoju nespremnost činjenicom da ih niko ne oslobađa obaveza rada u sudu. Ovo bi im bio dodatni posao. Sama oblast, kako se bliži kraj ovim predmetima, veoma je teška. Najčešće ostaju predmeti koji su najteži iz više razloga.
Ima li prostora za modernizaciju opštinske uprave?
-Što se tiče organizacionog dela Opštinske uprave bićemo u situaciji da se konačno određena dokumenta mogu naručiti elektronskim putem. Za sada je elektronskim putem moguće uraditi sve ono što se tiče matičnih knjiga. Možda bi trebalo poboljšati deo koji se tiče pisarnice. Na tu temu bi možda moglo da se razmišlja u smislu da imamo elektronsku pisarnicu, kao u sudovima, i da jednim klikom na svom računaru dođete do saznanja u kojoj je fazi vaš predmet. To bi bila jedna od mogućnosti koja bi doprinela da Opštinska uprava ima transparentniji rad i da ona može da bude servis građana u pravom smislu te reči.
Da li bi jedinstveni šalter bio dobro rešenje za efikasniji rad?
-Moje mišljenje je da bi to bilo dosta dobro za naše građane. Mi sada imamo neke stvari gde građani ne moraju direktno da učestvuju u prikupljanju određenih podataka, već se oni dostavljaju na zahtev nadležnih službi koje obrađuju zahteve po službenoj dužnosti. To su neka dokumenta koja se tiču poreskih organa, zatim elektrodistribucije, MUP-a... Osim toga, trebalo bi možda u narednom periodu poraditi i na modernizaciji opreme kako bismo i u tom delu osavremenili opštinsku upravu. To bi svakako doprinelo kvalitetnijem i efikasnijem radu.
Da bi jedna Opštinska uprava dobro funkcionisala mora imati i dovoljan broj radnika. Opština Koceljeva je proglašena za jednu od najracionalnijih lokalnih samouprava po pitanju broja zaposlenih. Ali da li se, i u kojoj meri, smanjen broj službenika odražava na kvalitet rada i preopterećenost zaposlenih u upravi?
-Sa jedne strane se to svakako odražava na kvalitet rada, ali mi smo ograničeni brojem zaposlenih koji nam je dozvoljen, i za svako novo zapošljavanje potrebna nam je saglasnost odgovarajućeg organa Republike.
Koliko je trenutno zaposlenih u Opštinskoj upravi i koji je optimalan broj?
-Trenutno je zaposleno 39 radnika i to nam je dozvoljen broj. Nekada je ovde bilo zaposleno 45-46 radnika.
V. Bošković
Najnoviji broj
25. april 2024.
