SELO NEKAD I SAD
Majske kapi života
Kiša oko Đurtđeva dana, u narodu i nekad i sad znači blagodet. Sad ne sumnja autor teksta da će zavredeti i sočnu psovku ali vazda kiša do okrilja ove slave je stigla i do dvorskih komentara još u vreme velikog Knjaza. Oprečni komentari dugotrajne kiše i posledica uz jesenji, skoro zimski ambijent nije prvi put u vekovnom borbom sa ćudima neba . Verovali ili ne ...
Danak plaćaju usevi redom i voće i povrće pod sivilom neba dok ono odenuto plastenicima ubira uloženo. Ali krenimo redom. Đurđevska i Ilinska kiša u narodu garantuju dobbar rod okoliko, vele vremešni i sama priroda zna koje je doba godine. A opet beše i snega u maju pa se prtio do drvljanika i staja ali ko da pamti u dane koje živimo u trku i sa tek par ruku. Radnik je sada vredan ko grumen zlata mada po pogodnostima, tvrde šereti, vredi i više na svetskoj berzi ...
A da bi poverovali u selo Pocerine podsećaju na vek dva unazad kada je već vremešni đed Srejko poštovan po mudroj reči pred Trojice uz pomoć miljenice ćerke Jelice pripremao njivu za setvu kukuruza. Beše to već skoro letnje vreme pa se komšije smejuljile do je drljača podrhtavaka, kako kažu ko traktor na leru ... Tek kako to samo Bog zna stvori se u toku noći oblak i izdašnjo darova posejano. Napredovao usev i bio ponajbolji, bar tako kažu a deda Srejko ga krstom odevao svakog uranka . Beše i maja pa čak i juna navek čudnih ćudi kažu.
A kažu i da po narodnoj dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Vredne ruke sve nadoknade čak i cene koje od jutra do mraka idu do neba i u korist onih koji krče zasade. Tu će biti tek komentara jer pošto sve sada mora na papir prepričava se da do omaške dođe jer po ljubitelju piva iz napadnih reklama, gde će nebo na papir stati. Ozeble useve pokatkad ogreje po zrak sunca i kao da im ponudi kapi života sa početka priče koja opet ima i umerenije tonove. Do prd Đurđevdan vapilo se za kišom jer su se pšenice počele sušiti i tako redom. A temperature skoro letnje. Od buktavod smederevca do ledenih trava mučno je ostalo i gledati. Ali opet isti narod pamti starine koji su besedili da ko pokvasi taj i osuši. Velika muka su i trave i svi zasadi koji nemaju najlon i kapi u meri potrbnoga. Voće pak ima dodatne probleme tek cene za one koji moraju put pijaca su deprimirajući .
Ali da ne očajavamo. Mudri seljani seju useve kraće vegetacije a povrtari itekako znaju doskočiti maju koji nam je zapretio čak i polavama. Tek da utisak bude potpun i veselja su imala prozeble radosnih skupova željne a ljuta je prijala pa čak i kuvano vino. Ko bi mogao da se gnevu suprostavi argumentima prošlosti kada je bilo obilje ruku da se izbori sa silnim radom i nemerljivo manje ulaganje. Berićet bi pomirio sve a da li će ga i koliko biti sudiće vreme koje traje od sejanja do stizanja do ruke. Kolike će biti zadovoljnih ne bi da pretpostavljamo jer onih drugih je daleko više a podgrevaju šereti koji namrgođeno tvrde da je seljaku nemoguće ugoditi i da sledi suša koja će sve okameniti ... prete čak i Saharom čiji pesak nas sve češće posećuje.
Sit gladnom istina neveruje a to se opet da uporediti samo sa radom pošto je činjenica da dvoje troje u radu su i zavidan broj i to uglavnom članova porodice. A majske kapi da uramimo priču mudrošću vremešnih možda nam silno zafale tokom leta kada se opet sve blagodetnoj jeseni približi. I tako iz reda u red pokuša autor da skriveno brani kišu jer njeno je da pada. Ali što bi deca u igri rekla nadahnuto rekla da nije u redu da i useve povlačiza sobom u zemljicu crnu. Od Knjaza i velikog značaja kiše pred blagom metropola i sadašnjeg u evropskom putu svega i svačega ponesta nam argumenata. A opet branili ne branili ko zna šta nam do kraja i oblak života nosi. Tek da se zna da i njega budni očekujemo ...
Danak plaćaju usevi redom i voće i povrće pod sivilom neba dok ono odenuto plastenicima ubira uloženo. Ali krenimo redom. Đurđevska i Ilinska kiša u narodu garantuju dobbar rod okoliko, vele vremešni i sama priroda zna koje je doba godine. A opet beše i snega u maju pa se prtio do drvljanika i staja ali ko da pamti u dane koje živimo u trku i sa tek par ruku. Radnik je sada vredan ko grumen zlata mada po pogodnostima, tvrde šereti, vredi i više na svetskoj berzi ...
A da bi poverovali u selo Pocerine podsećaju na vek dva unazad kada je već vremešni đed Srejko poštovan po mudroj reči pred Trojice uz pomoć miljenice ćerke Jelice pripremao njivu za setvu kukuruza. Beše to već skoro letnje vreme pa se komšije smejuljile do je drljača podrhtavaka, kako kažu ko traktor na leru ... Tek kako to samo Bog zna stvori se u toku noći oblak i izdašnjo darova posejano. Napredovao usev i bio ponajbolji, bar tako kažu a deda Srejko ga krstom odevao svakog uranka . Beše i maja pa čak i juna navek čudnih ćudi kažu.
A kažu i da po narodnoj dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Vredne ruke sve nadoknade čak i cene koje od jutra do mraka idu do neba i u korist onih koji krče zasade. Tu će biti tek komentara jer pošto sve sada mora na papir prepričava se da do omaške dođe jer po ljubitelju piva iz napadnih reklama, gde će nebo na papir stati. Ozeble useve pokatkad ogreje po zrak sunca i kao da im ponudi kapi života sa početka priče koja opet ima i umerenije tonove. Do prd Đurđevdan vapilo se za kišom jer su se pšenice počele sušiti i tako redom. A temperature skoro letnje. Od buktavod smederevca do ledenih trava mučno je ostalo i gledati. Ali opet isti narod pamti starine koji su besedili da ko pokvasi taj i osuši. Velika muka su i trave i svi zasadi koji nemaju najlon i kapi u meri potrbnoga. Voće pak ima dodatne probleme tek cene za one koji moraju put pijaca su deprimirajući .
Ali da ne očajavamo. Mudri seljani seju useve kraće vegetacije a povrtari itekako znaju doskočiti maju koji nam je zapretio čak i polavama. Tek da utisak bude potpun i veselja su imala prozeble radosnih skupova željne a ljuta je prijala pa čak i kuvano vino. Ko bi mogao da se gnevu suprostavi argumentima prošlosti kada je bilo obilje ruku da se izbori sa silnim radom i nemerljivo manje ulaganje. Berićet bi pomirio sve a da li će ga i koliko biti sudiće vreme koje traje od sejanja do stizanja do ruke. Kolike će biti zadovoljnih ne bi da pretpostavljamo jer onih drugih je daleko više a podgrevaju šereti koji namrgođeno tvrde da je seljaku nemoguće ugoditi i da sledi suša koja će sve okameniti ... prete čak i Saharom čiji pesak nas sve češće posećuje.
Sit gladnom istina neveruje a to se opet da uporediti samo sa radom pošto je činjenica da dvoje troje u radu su i zavidan broj i to uglavnom članova porodice. A majske kapi da uramimo priču mudrošću vremešnih možda nam silno zafale tokom leta kada se opet sve blagodetnoj jeseni približi. I tako iz reda u red pokuša autor da skriveno brani kišu jer njeno je da pada. Ali što bi deca u igri rekla nadahnuto rekla da nije u redu da i useve povlačiza sobom u zemljicu crnu. Od Knjaza i velikog značaja kiše pred blagom metropola i sadašnjeg u evropskom putu svega i svačega ponesta nam argumenata. A opet branili ne branili ko zna šta nam do kraja i oblak života nosi. Tek da se zna da i njega budni očekujemo ...
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
25. april 2024.
