Krivina u ogledalu
Skorpionsi u Majuru
Osvanulo je divno nedeljno jutro. Takoreći, predivno za predstojeći izborni dan u Mesnoj zajednici Majur. Ono što nije bilo divno to su razularene falange gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića koje su tokom cele noći ometale san Majuraca ubeđivanjem da Prvorođeni ne sme da pobedi.
I ne samo to, već su i maskirani ženskim krejonom i čudnim uniformama postavili u noći između subote i nedelje nepremostive barikade na svim prilazima Šapcu kako na izborni dan do naših sugrađana ne bi mogla da stigne slobodna štampa oličena u Informeru, Alou, Srpskom telegrafu, Kuriru... Nekako su prošvercovani po neki primerak Blica i Večernjih novosti. Na kioscima je mogao samo da se kupi Danas. Zelenovićevi specijalci su na teritoriji celog grada Šapca postavili elektronske ometače zbog kojih tri dana unazad niko iz našeg grada nije mogao da „uhvati“ nijedan TV kanal izuzev N1 i TV Šabac. Celog dana kroz Majur su te Zelenovićeve specijalne jedinice vozikale bele džipove sa zatamnjenim staklima i bez tablica.
Veče pre izbora gradonačelnik Šapca je organizovao koncert Skorpionsa na lokalnom fudbalskom terenu ne bi li dodatno ubedio građane da je nedopustivo da Prvorođeni pobedi u Majuru. Čak je frontmen Skorpionsa Klaus Mejn, najavljujući čuveni hit "Wind of Change", rekao da za Majur još nije došlo vreme kada će vetar da donese promene i sa visoko podignuta tri prsta pozvao sve prisutne da, bili oni iz Majura ili ne, glasaju u nedelju za Zelenovićevu listu.
U takvoj atmosferi političkog silovanja, linča i nasilja, bilo je nemoguće i pomisliti da bi Prvorođeni mogao i da pomisli da pobedi. Srpski narod, pa i onaj u Majuru, ipak, nije se pokleknuo. Stisnuo je zube, suprotstavio se neviđenoj tiraniji, pritiscima i medijskoj blokadi, i uspeo da se suprotsatvi toj diktatorskoj politici aktuelnog gradonačelnika. Ne samo da su pobedili, već su to učinili ubedljivo. Ostavili su protivnika iza sebe za čak šest kopalja. Prepoznali su građani Majura ko ih vodi ka zlatnom dobu, ko će im vratiti Kosovo, ko je sačuvao Železaru u Smederevu, RTB Bor, ko je postavio prvu gej osobu za premijerku u istoriji Srbije, ko vodi evidenciju o izginuću američkih perača prozora. Sve su to bili argumenti pred kojima su i Skorpionsi zanemeli i brže, jače, bolje, pobegli iz Majura ostavivši predsedniku Mesne zajednice svoju vizit kartu, za svaki slučaj.
Šalu na stranu, Skorpionsi su svirali u Majuru taman toliko, koliko su na građanskim izborima za Mesnu zajednicu učestvovali predstavnici Saveza za Srbiju i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Bogu hvala, koliko kapiram, Savez i Zelenović nisu ni hteli da učestvuju na ovakvim izborima. Nikada mi neće biti jasno zašto su naprednjacima i Mesne zajednice bitne. Pri tom, ti izbori su zamišljeni kao građanski izbori na kojima ne smeju da učestvuju političke partije, već građani bez partijskih obeležja. Jedan od kandidata koji je izgubio izbore u Majuru lepo je primetio da je njegov protivkandidat bio Prvorođeni, a ne neki njegov komšija.
Ruku na srce, ovoga puta u Majuru nije u organizaciji izbora „pomagao“ izvesni Zelja sa Kosova, niti je koncert na pomenutom lokalnom stadionu imao naprednjački bard Aca Lukas, ali kod šabačkih naprednjaka, ovi izbori su imali imperativ života ili smrti.
Verovatno se radi o nekakvoj unutarstranačkoj situaciji gde su narodni poslanici i funkcineri šabačkog SNS morali da se dokažu. Još pre četiri godine sam se glasno zapitao o besmislu izbora za Mesne zajednice. Sećam se da me je drug pitao da idemo zajedno da glasamo u Bari. Pristao sam, a onda su nas na ulaznim vratima dočekali neki fini ljudi u špaliru i naredili da glasamo od tog do tog broja, jer su to „naši“. Srećom, prepoznao nas je jedan od supervizora u vidu narodnog poslanika SNS i više nego uljudno rekao da nas puste da glasamo bez ubeđivanja. Taj civilizovani apel nije, doduše, stigao i do žene koja nam je dala glasački papir u ruke, i sa sve namigom desnog oka, uz više nego izazovan osmeh na licu, rekla da glasamo od tog do tog broja. Naravno da ih nismo poslušali ni pored tog osmeha i špalira ubeđivanja.
Ova pobeda je najviše značila Prvorođenom. Toliko mu je značila da je sednicu Glavnog odbora SNS počeo sa tom informacijom i čestitkom šabačkim naprednjacima. Na istom skupu je najavio da će se ta stranka okrenuti metodama kojima se služi Komunistička partija Kine, jer je tamo bila delegacija od 15 članova SNS sa ciljem da izuči metode kojima se služi KPK. Majur je samo posledica takve politike i ideologije. I tako će biti sve dok svi ne budemo postali članovi jedne stranke. Jedan narod, jedna partija, jedan lider. Zvuči poznato? Ne, hvala!
I ne samo to, već su i maskirani ženskim krejonom i čudnim uniformama postavili u noći između subote i nedelje nepremostive barikade na svim prilazima Šapcu kako na izborni dan do naših sugrađana ne bi mogla da stigne slobodna štampa oličena u Informeru, Alou, Srpskom telegrafu, Kuriru... Nekako su prošvercovani po neki primerak Blica i Večernjih novosti. Na kioscima je mogao samo da se kupi Danas. Zelenovićevi specijalci su na teritoriji celog grada Šapca postavili elektronske ometače zbog kojih tri dana unazad niko iz našeg grada nije mogao da „uhvati“ nijedan TV kanal izuzev N1 i TV Šabac. Celog dana kroz Majur su te Zelenovićeve specijalne jedinice vozikale bele džipove sa zatamnjenim staklima i bez tablica.
Veče pre izbora gradonačelnik Šapca je organizovao koncert Skorpionsa na lokalnom fudbalskom terenu ne bi li dodatno ubedio građane da je nedopustivo da Prvorođeni pobedi u Majuru. Čak je frontmen Skorpionsa Klaus Mejn, najavljujući čuveni hit "Wind of Change", rekao da za Majur još nije došlo vreme kada će vetar da donese promene i sa visoko podignuta tri prsta pozvao sve prisutne da, bili oni iz Majura ili ne, glasaju u nedelju za Zelenovićevu listu.
U takvoj atmosferi političkog silovanja, linča i nasilja, bilo je nemoguće i pomisliti da bi Prvorođeni mogao i da pomisli da pobedi. Srpski narod, pa i onaj u Majuru, ipak, nije se pokleknuo. Stisnuo je zube, suprotstavio se neviđenoj tiraniji, pritiscima i medijskoj blokadi, i uspeo da se suprotsatvi toj diktatorskoj politici aktuelnog gradonačelnika. Ne samo da su pobedili, već su to učinili ubedljivo. Ostavili su protivnika iza sebe za čak šest kopalja. Prepoznali su građani Majura ko ih vodi ka zlatnom dobu, ko će im vratiti Kosovo, ko je sačuvao Železaru u Smederevu, RTB Bor, ko je postavio prvu gej osobu za premijerku u istoriji Srbije, ko vodi evidenciju o izginuću američkih perača prozora. Sve su to bili argumenti pred kojima su i Skorpionsi zanemeli i brže, jače, bolje, pobegli iz Majura ostavivši predsedniku Mesne zajednice svoju vizit kartu, za svaki slučaj.
Šalu na stranu, Skorpionsi su svirali u Majuru taman toliko, koliko su na građanskim izborima za Mesnu zajednicu učestvovali predstavnici Saveza za Srbiju i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Bogu hvala, koliko kapiram, Savez i Zelenović nisu ni hteli da učestvuju na ovakvim izborima. Nikada mi neće biti jasno zašto su naprednjacima i Mesne zajednice bitne. Pri tom, ti izbori su zamišljeni kao građanski izbori na kojima ne smeju da učestvuju političke partije, već građani bez partijskih obeležja. Jedan od kandidata koji je izgubio izbore u Majuru lepo je primetio da je njegov protivkandidat bio Prvorođeni, a ne neki njegov komšija.
Ruku na srce, ovoga puta u Majuru nije u organizaciji izbora „pomagao“ izvesni Zelja sa Kosova, niti je koncert na pomenutom lokalnom stadionu imao naprednjački bard Aca Lukas, ali kod šabačkih naprednjaka, ovi izbori su imali imperativ života ili smrti.
Verovatno se radi o nekakvoj unutarstranačkoj situaciji gde su narodni poslanici i funkcineri šabačkog SNS morali da se dokažu. Još pre četiri godine sam se glasno zapitao o besmislu izbora za Mesne zajednice. Sećam se da me je drug pitao da idemo zajedno da glasamo u Bari. Pristao sam, a onda su nas na ulaznim vratima dočekali neki fini ljudi u špaliru i naredili da glasamo od tog do tog broja, jer su to „naši“. Srećom, prepoznao nas je jedan od supervizora u vidu narodnog poslanika SNS i više nego uljudno rekao da nas puste da glasamo bez ubeđivanja. Taj civilizovani apel nije, doduše, stigao i do žene koja nam je dala glasački papir u ruke, i sa sve namigom desnog oka, uz više nego izazovan osmeh na licu, rekla da glasamo od tog do tog broja. Naravno da ih nismo poslušali ni pored tog osmeha i špalira ubeđivanja.
Ova pobeda je najviše značila Prvorođenom. Toliko mu je značila da je sednicu Glavnog odbora SNS počeo sa tom informacijom i čestitkom šabačkim naprednjacima. Na istom skupu je najavio da će se ta stranka okrenuti metodama kojima se služi Komunistička partija Kine, jer je tamo bila delegacija od 15 članova SNS sa ciljem da izuči metode kojima se služi KPK. Majur je samo posledica takve politike i ideologije. I tako će biti sve dok svi ne budemo postali članovi jedne stranke. Jedan narod, jedna partija, jedan lider. Zvuči poznato? Ne, hvala!
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
