Pismo čitalaca

Inspiraciju za ovu priču dobila sam od jednog bračnog para iz Begrada koji je u listu „Politika“, rubrici „Među nama“ podelio svo je impresije, divljenje i zahvalnost svim iz jednog hotela u Banji Koviljači, gde su boravili deset dana. Oduševili su ih ljudi koji časno, pošteno i savesno rade svoj posao. Imala sam slična iskustva i ja tokom boravka u Banji Koviljači, ali želim da istaknem izvanredne lekare i ljude iz šabačke Opšte bolnice..
Divan utisak na mene ostavio je ortoped kod koga sam bila na pregledu. Osim što je dobar stručnjak, nego i divan čovek koji je toplom ljudskom reči i savetima dao doprinos lečenju. Osim ortopeda, da hodam uspravno, uz samo jedno pomagalo, pomogli su i reumatolog i fizioterapeut. Možda bi trebalo da napišem njihova imena, ali... hvala im do neba.
Pored lečenja, izuzetno je važan odnos lekara prema pacijentu. Topla reč je kao melem na ranu. Pomaže posebno osobama sa teškim oboljenjem i ljudima trećeg doba čiji život je pri kraju.
Smatram da su najbolji lekari oni koji, uz stručnost, unose i maksimalno zalaganje, vole ljude i poštuju Hipokratovu zakletvu. Isto važi i za prosvetne radnike. Najbolji su oni koji vole decu, imaju pravilan odnos i prema njima i prema njihovim roditeljima, koji poznaju dečju psihologiju, metodiku i koji redovno prate razvoj nauke i odlaze na seminare. Posebno je to važno za učitelje, jer oni daju temelj znanju, razvijaju ljubav prema školi, knjizi, đačkom kolektivu. Naša nacija je pametna. Svetu smo dali velike naučnike, imamo sjajne profesore, doktore svetskog glasa, učenici naši na različitim takmičenjima znanja ostvaruju izvanredne uspehe.
Svaka profesija je važna i zato je važno da je čovek obavlja stručno, časno i korektno, ali da bude i pravi čovek, sa svim vrlinama. To važi za sve struke. Maksim Gorki je rekao „Čovek – kako to gordo zvuči“, a ja bih dodala da topla ljudska reč ništa ne košta, zato je recite, izgovorite.