Vladimir Mašić, vlasnik kafića “Don Siti” iz Bogatića
Zidni spomenar sa potpisima
Tokom leta varoš je uvek prepuna ljudi. Glasan smeh i zvuk motora odzvanjaju ulicama. Smenjuju se mirisi najskupljih i najjeftinijih parfema sa mirisima iz lokalnih hamburgerija. Preklapaju se različiti muzički žanrovi i starosne dobi. Korona jeste proredila izlaske, ugostiteljima stvorila velike gubitke, ali nije zaustavila život
U kafiću čija istorija započinje 1997. godine, Vladimir Mašić bio je prvobitno konobar. S godinama radnog iskustva i odricanja, Vlada je uspeo da u oktobru 2018. preuzme vlasništvo nad iznajmljenim lokalom i time ostvari svoje dečačke snove. Tada njegov “Don Siti”, kafić u Bogatiću dobija svoj novi sjaj.
U korenu imena kafića našlo se ime Vladinog omiljenog glumca, Dona Džonsona.
Veliku prednost dao mu je autentičan izgled enterijera i diskretna bašta. Mlađe posetioce privlači sto za bilijar, dok odrasli uživaju u neometanom razgovoru. Sve njih okupljaju i povremene, noćne, akustične svirke. Atmosfera u stilu rokenrol i bluz zvuka, oduvek je bila Vladina ljubav. Zato je u prethodnoj godini započeo oslikavanje zidova sa likovima najvećih svetskih legendi tih žanrova. Pored njih, nezaobilazan je i zidni spomenar sa ručnim potpisima posetilaca koji nastaje već dvanaest godina.
Na žalost, ne samo Vladinu već i celog sveta, ugostiteljstvo je pretrpelo ogromne gubitke usled trenutne situacije sa Kovid 19 virusom. Sve predložene mere zaštite preduzete su od samog početka epidemije, što je u mnogome distanciralo ljude od javnih okupljanja. “I dan danas posete su varljive i pod strogom kontrolom”, govori Vladimir.
Država je pomogla isplatom minimalca, dok su sve ostale probleme morali sami da rešavaju i prilagode se situaciji. Uprkos poskupljenju robe, vlasnik naglašava da je kafić zadržao prošlogodišnji cenovnik. “Kad mi je bilo najteže, sedeo sam za šankom i svirao gitaru. Muzika je melem za svačiju dušu. Ostaje nam da se nadamo da ćemo uskoro moći neometano i zajednički da uživamo u njoj”, zaključuje Vlada.
U korenu imena kafića našlo se ime Vladinog omiljenog glumca, Dona Džonsona.
Veliku prednost dao mu je autentičan izgled enterijera i diskretna bašta. Mlađe posetioce privlači sto za bilijar, dok odrasli uživaju u neometanom razgovoru. Sve njih okupljaju i povremene, noćne, akustične svirke. Atmosfera u stilu rokenrol i bluz zvuka, oduvek je bila Vladina ljubav. Zato je u prethodnoj godini započeo oslikavanje zidova sa likovima najvećih svetskih legendi tih žanrova. Pored njih, nezaobilazan je i zidni spomenar sa ručnim potpisima posetilaca koji nastaje već dvanaest godina.
Na žalost, ne samo Vladinu već i celog sveta, ugostiteljstvo je pretrpelo ogromne gubitke usled trenutne situacije sa Kovid 19 virusom. Sve predložene mere zaštite preduzete su od samog početka epidemije, što je u mnogome distanciralo ljude od javnih okupljanja. “I dan danas posete su varljive i pod strogom kontrolom”, govori Vladimir.
Država je pomogla isplatom minimalca, dok su sve ostale probleme morali sami da rešavaju i prilagode se situaciji. Uprkos poskupljenju robe, vlasnik naglašava da je kafić zadržao prošlogodišnji cenovnik. “Kad mi je bilo najteže, sedeo sam za šankom i svirao gitaru. Muzika je melem za svačiju dušu. Ostaje nam da se nadamo da ćemo uskoro moći neometano i zajednički da uživamo u njoj”, zaključuje Vlada.
Mina Đ.G.
Najnoviji broj
12. jun 2025.
