Za razliku od drugih gradova, Šabac je živ

Čivijaška republika prošle godine je prvi put za predsednika dobila jednog sudiju, Miodraga Mišu Majića. Po svemu sudeći, situacija sa koronom produžiće mu mandat. Nedavno je deo odmora proveo u Šapcu sa najstarijim sinom. Biciklima su obilazili okolinu i učestvovali na ovogodišnjem Cerskom maršu. Tom prilikom je za “Glas Podrinja” govorio o utiscima koje je na njega ostavio ovaj grad, ali i o aktuelnoj situaciji u zemlji i pravosuđu.
Prvi put ste u Šapcu ostali nešto duže i prvi put ste u pravoj turističkoj poseti. Kakvi su Vam utisci?
-Prvi put je ovo bila potpuno turistička poseta. Uvek sam bio nekim povodom. Sada prvi put nisam imao nikakve obaveze i to mi je jako prijalo. Planirao sam i ranije da deo odmora provedem sa najstarijim sinom, da ga udaljim od kompjutera i da budemo u prirodi. Volimo da vozimo bicikl i želeo sam da izbegnem mesta gde svi idu. Srđan (Mitrašinović, direktor Turističke organizacije Grada Šapca) me je i ranije pozivao da sa porodicom dođem u Šabac i sada se sve poklopilo.
Po čemu se Šabac razlikuje od drugih gradova, za nekoga ko u njega dođe sa strane?
-Nama koji dođemo sa strane ovde je sve interesantno. Imate Hipodrom. Žao mi je što se sada ne organizuju trke, jer sam odrastao uz njih. Moja pokojna baba je bila ljubitelj konjičkih trka i kao dete me je vodila na Beogradski hipodrom. To je jedna od stvari koja sada Šabac čini drugačijim. Bili smo na Cerskom maršu, obilazili smo biciklima manastire... Šabac ima pozorište, bioskop... Kada sve to postoji u jednom mestu ljudi nemaju potrebu da idu u veliki grad gde je sve mnogo teže. Nažalost, u većini naših mesta vidite predivnu prirodu, dobronamerne ljude i zapuštena i depresivna mesta, neiskorišćen potencijal, a to bi se moglo promeniti uz malo napora. Šabac je živ, za razliku od dobrog dela gradova u unutrašnjosti, gde je jedina zabava za mlade da sede ispred prodavnice i piju pivo. Moja supruga je ovde prvo primetila koliko ima cveća po gradu, što pokazuje da neko vodi računa o tome.
Nije malo onih koji misle da Šabac ne treba da ima disbalans u odnosu na republičku vlast i zašto bi Šabac bio jedini grad u Srbiji koji je po tome drugačiji. Koliko je zdravo tako razmišljati i verovati da svi treba da budemo isti?
-Ne verujem u jednoobraznost u bilo kojoj oblasti. Mislim da ona ne može da donese ništa dobro. Nažalost, to nije dominantan stav u društvu ovog tipa, koje je odgajano na istočnoj kulturi, koja nije kultura velikog pluralizma mišljenja. Čitao sam jednu knjigu gde glavni junak objašnjava kako u Egiptu u školi deca uče da što bolje reprodukuju ono što kaže učitelj ili piše u knjizi. Taj model se kopira u kući, religiji, državi. Mi smo kroz istoriju mnogo više uticaja imali sa te, istočne strane. Kod nas vidim identičan obrazac. To je dijametralno suprotno od onoga što zapadna kultura traži. Tamo su predavanja sukob mišljenja i debate. Kroz razvoj različitosti se dolazi do istine. Ovde nam je istina opredeljena. To objašnjava uverenje da je dobro da postoji jedna istina.

Kakvo nam je trenutno stanje u pravosuđu? Može li gore?
-Može i dosta gore. Plašim se da ćemo se za koju godinu sa setom sećati ovog pravosuđa. Način na koji nazadujemo me uverava u to. Sada, ipak, ima i nešto pozitivno, mada nedovoljno. Ima poneka disonantna odluka. Mogu da zamislim sistem u kome ni toga nema. Pravosuđe je samo segment jednog društva i nerealno je posmatrati ga odvojeno. Nema društva u kom je katastrofa u zdravstvu, kulturi, privredi, a da pravosuđe sija. Kada jedno društvo tone manjim ili većom brzinom tonu svi njegovi segmenti. Jedino dobro u priči o pravosuđu je što sve veći deo naroda osvešćuje koliko je ono bitno.
Koliko je teško u Vašoj branši imati svoj stav i misliti svojom glavom? Da li je opasno?
-Sve zavisi šta je za koga opasno. Za nekoga je opasno da ga na televiziji pomenu u negativnom kontekstu. Za nekoga je ravno smrti da ga predsednik Republike pomene. Za mene bi najopasnije bilo da se jednog jutra probudim i shvatim da sam bilo šta uradio, a kamo li da se odreknem nekog svog uverenja, zato da bih izbegao neku nevolju, ili još gore, se okoristio na neki način. Ne može da bude sudija onaj ko se plaši bilo čega ovozemaljskog. Ne može onda da sudi pošteno. Mi rešavamo konfliktne situacije i svaka naša odluka se nekome neće dopasti. Ne može da bude sudija onaj ko vaga kome će se od političara nešto svideti. Pravosuđe je prvobitno nastalo da zaštiti građane od monarhije, a u savremenom društvu od izvršne i zakonodavne vlasti, pa tek onda da bude bič.

U susret Čivijadi
Predsedniku Čivijaške republike postavili smo i pitanja u čivijaškom duhu.
Brojne su kontroverze oko koronavirusa, njegovog porekla, ali srpski narod se ne da prevariti. Shvatili smo da iza svega stoji „Duboka država“. Da li je istina da ste u dogovoru sa njima upravo Vi izazvali globalnu pandemiju kako biste još godinu dana ostali na važnoj funkciji predsednika Čivijaške republike?
-Kažite to još dva puta i eto „Informeru“ ili nekom sličnom tabloidu naslovne strane. Ne znajući kakvu će konotaciju dobiti moje reči, prošle godine, u obraćanju prilikom postavljanja, sam aludirajući na naše stvarne vlastodršce, rekao da je glupo da svake godine birate predsednika, nego da moj mandat traje dok ne budem plebiscitarno smenjen. Kada je počela korona napisao sam tvit u kom sam se izvinio Šapčanima što su, ne mojom voljom, imali najgoreg predsednika u istoriji, koji sada ne može da im pomogne. Pored svih ovih koji tvrde da su najbolji, ja sam se potrudio da budem najgori predsednik.
Da li ste za ovih godinu dana mogli dovoljno da zloupotrebljavate mandat? Jeste li svojim rođacima, prijateljima, kumovima, omogućili da uživaju u svim blagodetima Vašeg položaja?
-Korona me je onemogućila da to potpuno zloupotrebim i da svoje rođake i prijatelje ovde dovodim i gostim da jedu i piju za džabe. Žao mi je zbog toga i nadam se da će mi mandat biti produžen. Sada je pravo vreme da se proglasi „Čivijaško vanredno stanje“ i da mi produžimo mandat.

Vaša nova knjiga je spremna. Hoćete li nam otkriti nešto o njoj?
-Knjiga izlazi uskoro, u septembru. Pomereno je izdavanje od aprila, maja. Izdavači su mislili da će septembar biti bolji, sigurniji. Imam dve varijante promocije. Prva je ako se relaksiraju mere, a druga opcija je onlajn. Nadam se, ipak, da će moći da se organizuje negde na otvorenom prostoru. Knjiga je drugačija od prve. Nije triler, više je psiho-socijalna drama, ali ne smem mnogo toga da otkrivam. Ponovo je u pozadini stvaran slučaj, ponovo izmaštan. Uzela mi je dosta emocije i verujem u tu priču.