Umetnica u prostoru egzistencije

Nekadašnja korisnica stipendije opštine Bogatić, učenica Škole za umetničke zanate u Šapcu, a kasnije izuzetan student na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Milica Prelić Stoiljković, rodom iz Mačvanskog Belotića, Milića od Mačve, danas je nastavnik likovne kulture u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
Prve dve godine Milica je studirala u klasi profesora Radomira Kneževića, a potom, naredne tri i master studije kod profesora Jovana Sivačkog. Završila je doktorske umetničke istraživačke studije na temu „Značaj izbora materijala pri realizaciji umetničkog dela-vosak kao osnovni materijal.
Stručna usavršavanja nisu izostala. Pamti tromesečni boravak u Parizu i Dizeldorfu za vreme studija. Dosta znanja stekla je u okviru obrazovnog programa „Pisanje projekta“ u Izraelu. Bila je na kratkotrajnim eksperimentalnim umetničkim studijama u Firenci, a kao izuzetan student u klasi koristila više stipendija ( Republičke i opštine Bogatić za studente osnovnih studija, kao i sredstva Ministarstva kulture za realizaciju perfomansa u Domu omladine u Beogradu i Kulturnom centru u Šapcu).

I bez obzira na današnje pedagoško angažovanje, slikarstvo ostaje njena velika ljubav.
- Sa voska sam prešla na uljane boje, iz praktičnih razloga, a i dalje smatram da materijal često može biti pokretač određene ideje. Za mene su posebno značajni organski materijali poput pčelinjeg voska i čokolade. Oni svojom specifičnošću, daju novu čulnu dimenziju umetničkom delu. Sticajem okolnosti nekada smo prinuđeni da napravimo kompromis pri samom izboru. Neki od ovih materijala su teško dostupni, prilično skupi, a potrebni su i zahtevniji uslovi za rad, kao što je veliki prostor, dobra ventilacija... Sve ovo iziskuje mnogo ulaganja te nije uvek moguće obezbediti isto, zato umetnici pribegavaju drugoj tehnici. Naravno, sve ovo utiče na razvoj umetnika, ali i na razvoj rada, kaže Milica, koja se vratila slikarstvu i sada radi uljem na platnu. U februaru je imala samostalnu izložbu, pod nazivom „Prostor egzistencije“.
- Istražujem odnos atmosfere i prikazanog, odnosno figuru koja na neki način predstavlja osobu-stanovnika određenog prostora. Na ovaj način sam izgradila metafizički prostor, gde je vreme zaustavljeno, a realnost relativna, dodaje umetnica, naglašavajući da su kod nje motivi na slikama svedeni na minimum i krajnje pojednostavljeni, sadržaj redukovan, a prostor zgusnut.
U zaključku ovog razgovora za „Glas Podrinja“Milica kaže da ima u planu još jednu seriju slika većih formata koje će uskoro prikazati javnosti.