Pesme - dragoceno arheološko blago

Život je Biljanu Krstić vodio kroz rok i pop zvuk, ali izvorna muzika nikada nije napuštala njenu dušu i kroz slušanje različitih nosača zvuka ponovo je taj melos osvajao celu. Žeđ je utolila skupljajući godinama narodnu muziku balkanskih naroda. Čula su upijala melodiju, a kreativni deo ličnosti je ukazivao kako bi mogla nastati jedinstvena fuzija i unikatni zvuk. Već je XX vek trošio svoje poslednje godine i iskorak ka nečemu novom predstavljao je svojevrsni rizik, jer nije bilo garancije kako će publika prihvatiti. Racio i emotivni deo su se našli u klinču ponekad, ali je Biljana Krstić ipak odlučila da posluša srce i snima za svoju dušu, bez očekivanja da će ostaviti značajan trag. Nastao je album „Bistrik“.

-Ovo je fuzija, jednostavan spoj arhaičnog i savremenog, našeg i stranog kako u načinu pevanja tako i u odabiru instrumentarija, smenjivanju jednostavnih i za druge narode netipično mešovitih ritmova...Ovo je tek pokušaj predstavljanja različitih tipova melodija susednih naroda, ali pre svega potreba da se pesme naše tradicije sačuvaju kao najdragocenije arheološko blago ovih prostora i svedočanstvo našeg postojanja – navela je, između ostalog, Krstić u skromnoj posveti na albumu. Kada se pojavio na prodajnim mestima, Bilja je pomislila da je dug prema želji duše vratila, a u stvari je samo napravila prvi korak.

Zvuk „Bistrika“ napravio je izvrsnu sinergiju sa vremenom i vrlo brzo dostigao neslućenu popularnost. Ne samo oslikanu kroz prodaju, već i u brojnim pozivima za nastupe koje umetnica sama nije mogla da isprati i shvatila je da mora oformiti bend.

-Zvala sam ljude koji su učestvovali u snimanju, moje kolege sa FMU i ljude sa kojima se dugo poznajem. Moja kuma Gorica Popović je predložila da se grupa zove isto kao album, a u samom nazivu ansambla su i moji inicijali na početku i kraju, sve smo uvezali – pojasnila je prve velike korake u etno muzici Bilja Krstić.

U ovom periodu je ekranizovan roman „Zona Zamfirova“ za koju je muziku upravo izvodila Bilja Krstić i njen bend. Na zahtev publike objavljen je CD sa muzikom iz filma i popularnost je progresivno rasla. Balkan je postao nepresušni izvor inspiracije, a prošlost oličena u zvuku jedinstveni zapis koji još više vredi uz protok vremena.

Iz godine u godinu je bilo sve teže napraviti raspored, jer su pozivi stizali iz svih krajeva sveta. Koncerti u Grčkoj, Italiji, Severnoj Makedoniji su postali tradicionalni, a „Bistrik“ je potom nastupao u većini evropskih država, da bi pre osam godina „Bistrik“ nastupio u Indoneziji i na Baliju. Geografski, istorijski i kulturnološki daleke krajeve potpuno je opio zvuk Balkana. Đaci Farabi mjuzik, muzičke škole u Džakarti nisu čuli za Moravu, ali je ona tekla kroz njih dok su pevali „Oj Moravo“ posle radionice koju je pripredila Biljana Krstić. Spajao je svojim putanjama bend najudaljenije krajeve sveta, neumorno radeći na novim izdanjima. Sarađivali su i sa stranim izdavačkim kućama, videle su one u eri gde se govori o padu prodaje nosača zvuka, mesto za Bistrik i na tom tržištu. Dalju popularizaciju etno zvuka Bistrik je činio kroz video spotove za svoje numere.

Možda najplasitičniji dokaz jedinstvenosti etno melosa umetnika „Bistrika“ su i pozivi za nastupe na različitim festivalima, od džez događaja do Bir festa gde samo naizgled takva muzika nije prvi izbor posetilaca, ali kao da spoj onoga što dolazi sa scene dok Bistrik muzikom govori pronalazi put do srca naklonjenih različitim žanrovima.

Svaka godina, koncert, gostovanje, kontakt sa poštovaocima, svaki uticaj koji je oblikovao Biljanin muzički opus, oslikan je kroz stvaralaštvo „Bistrika“. Spoj različitih tradicija učinio ih jedinstvenim i traženim. Pred Šapčanima će deo onoga zbog čega ih širom planete žele, predstaviti u letnjoj bašti kluba „Stelina“ u četvrtak, 12. avgusta, od 21 čas. Organizaotori događaja su „Stelina“ i Bluz i džez udruženje Šabac. Ulaznice su dostupne u klubu koji će i ugostiti vrsne umetnike.