Lakša od projektila, hrabrija od mnogih

Najmlađa od troje dece Jankovića iz Salaša Crnobraskog, Katarina do kraja srednje škole o Vojnoj Akademiji nije razmišljala. Bila je uverena da će ići putem starijeg brata i sestre i posle farmaceutskog smera šabačke Srednje medicinske upisati Farmaceutski fakultet. Na promociju Akademije u Šapcu, slučajno je otišla, a tako i smer izabrala. Te godine je bila jedina devojka među 15 muškaraca. Tvrdi da je niko nije omalovažavao na konto pola, ali anegdota da je prvih fakultetskih dana došao artiljerijki pukovnik sa treće godine da je upozna kao “devojku lakšu od projektila koja je imala hrabrosti da upiše artiljeriju” uvek će joj biti u sećanju.

Prilikom predstaljanja smerova, artiljerija mi je delovala najmoćnije.Asocijacija na reč oficir za mene je bilo gađanje, odnosno naoružanje

Studije je završila 2018. godine, među tri najbolja studenta u klasi. Od predsednika Republike Srbije tom prilikom dobila je oficirsku sablju, a od Fonda Borko Nikitović nagradu namenjenu najuspešnijem dilomcu među rodovima Kopnene vojske na Vojnoj akademiji. Kao jedan od najboljih studenata imala je pravo da bira radno mesto. Centar za ispitivanje naoružanja i vojne opreme Nikinci u njenim očima je izgledao kao prilika i izazov. Prilika za stalno napredovanje, izazov jer je reč o poslu visokog rizika gde svaka greška može dovesti do kobnih posledica.

Sablja od predsednika Srbije, Foto: Ministarsto odbrane RS

Posle dve godine rada u službi, vanredno je unapređena u čin artiljerijskog poručnika. Izvela je prvo artiljerijsko gađanje na 40+ kilometara posle 1991. godine, na čuvenoj “Nori”. Izmaklo joj je da bude prva žena artiljerac, ali još uvek nije kasno za ostvarenje sna: da ponese čin generala Vojske Srbije.
Sam posao oduzima dosta vremena, ali i odlasci i dolasci u Beograd gde dana živi. Međutim, njen privatni život ne trpi, jer ju je vojska naučila de je ključ svakog uspeha dobra organizacija. Kaže da je ispunjena i srećna mlada žena i da nekim slučajem sve mora ispočetka, njeni izbori bi bili isti.

Slučajnosti koje nam odrede put
-Roditelji mi se bave poljoprivredom, a brat i sestra su u svetu farmacije. Bilo je sasvim logično da i ja to budem. Nikakvu vezu sa vojskom nisam imala. Slučajno sam otišla na promociju vojnog školstva u Šapcu i zainteresovala se. Jednostavno, nisam imala šta da izgubim. Prijemni je bio ranije nego za ostale civilne fakultete - počela je artiljerijski poručnik Katarina Janković svoju priču i nastavila drugom slučajnošću:
-Prilikom predstaljanja smerova, artiljerija mi je delovala najmoćnije.Asocijacija na reč oficir za mene je bilo gađanje, odnosno naoružanje. Tako sam se odlučila za “kraljicu vatrene moći” i upisala smer sa 15 momaka.

Posvećenost i ambicija
Sticaj okolnosti, ili slučajnosti joj jesu ukazale put, ali je svaku deonicu Katarina prelazila zahvaljujući svom trudu.
-Nisam imala nikakav problem. Uspela sam da u moru fizički krupnijih i snažnijih momaka da budem najbolji artiljerac u klasi- kaže poručnik Janković.
Angažovana, posvećena i ambiciozna, sa odličnim prosekom stiče mogućnost biranja radnog mesta. Odluka Jankovićeve je bio Centar za ispitivanje naoružanja i vojne opreme u Nikincima. Ni u jednom trenutku se nije pokajala.

Katarina Janković:
Svaki dan novi izazov, Foto: "Glas Podrinja"

Svaki dan je novi izazov. Danas rukovodim gađanjem artiljerije, sutra gađanjem iz tenka, prekosutra iz helikoptera...

-Danas sam na dužnosti komandira grupe za izvršenje ispitivanja naoružanja i vojne opreme u Nikincima. Centar u Nikincima je jedini poligon u Republici Srbiji gde se testira naoružanje i municija pre nego li uđe u upotrebu. Ovo je opitni poligon, rizik posla je prisutan svaki dan- objašnjava poručnik Janković i dodaje da je uprkos riziku veliki akcenat na bezbednost, te da se svakom gađanju pristupa kao da je prvi put.
Uprkos rizicima, ovo je mesto koje Katarini dozvoljava konstantan rast. Kaže da bi na drugim pozicijama radila samo na jednom sistemu, artiljerijskom oruđu, a ovde radi sa svim oruđima klasične i raketne artiljerije..
-Svaki dan je novi izazov. Danas rukovodim gađanjem artiljerije, sutra gađanjem iz tenka, prekosutra iz helikoptera... Posao zahteva svestranost i znanje, Svaki dan sam u procesu, dok bih u jedinici radila samo na jednom sredstvu- objašnjava Katarina Janković.

Sve bih opet isto
U Vojsci se vrednuju trud i rad. To što je bila najbolji student bila je dobra polazna osnova, ali sam posao iziskuje stalno dokazivanje. Na to je spremna. Tvrdi da je jedna od važnijih lekcija koje je u vojnoj školi savladala dobra organizacija. Ukoliko se dobro organizuješ možeš sve da stigneš, kaže Katarina Janković, i na pitanje šta joj je bilo najteže na dosadašnjem putu odgovara:
-Ništa. Ponovo bih sve isto.