I devojke opako sviraju, zar ne!

Džoana Džet, Dženis Džoplin, Avril Lavinj, Šeril Krou, Krisi Hajn (Pretenders), ženski sastav „The Bangles“, Doli Parton, Maja Cvetković (E-play)... samo su neke od dama koje su na svojim gitarama obeležile tok domaće i svetske rok muzike. Umećem i posvećenošću muzici postavile su visoke standarde dokazavši da iako su manjina u odnosu na „jači pol“, kvalitetom ne zaostaju.

Šabačka rok scena je aktivna više od pola veka. Kao i na svetskoj žene su bile manje zastupljene u ovdašnjim sastavima, najčešće bivjući vokalna snaga, no u novo vreme, kada se čini da je rok zvuk u krizi, nadu ljubiteljima tvrđeg ritma vraćaju nove dame kojima je baš rokenrol osvojio srce. Sve su u muzički i životno mladim godinama, a već su se dokazale. Pred njima je veliki prostor koji žele da osvoje svojom umešnošću i virtuoznošću.

Sa gitarom u svet rokenrola
Nevena Velojić je u 23. godini života, studentkinja Stomatološkog fakulteta i gitaristkinja benda „Hella Good“ koji su Šapčani i gosti grada mogli da upoznaju na Uskršnjem rok maratonu u bašti Kulturnog centra i Moto skupu na Šabačkom hipodromu.

Bas gitara je njeno „oružje“, a simpatije ka njoj su proistekle iz druge vrste ljubavi.
-Sasvim slučajno sam počela da sviram, bilo je to uz dečka Danijela koji aktivno svira u drugom bendu. Instrument me je privukao, a kada sam počela da sviram, interesovanje je samo raslo, te sam brzo napredovala - kaže sa osmehom Nevena.

Na početku je okruženju bilo simpatično da gledaju Nevenu kako svira, ali nisu ni slutili da u sebi nosi talenat, te ih je njena pojava na sceni, u bendu, iznenadila.

-Nisam sebi uvek postavljala ciljeve, ali sam se pronalazila u sviranju i uživala sam da vežbam, da se usavršavam. Najteže je bilo naviknuti se na prstored, ali baš zbog privlačnosti instrumenta sam volela i da prevazilazim prepreke. Kada sam se priključila bendu bila sam srećna i ponosna. Mira, Goran i Jovan su sjajni. Velika su mi podrška u svakom segmentu.

Foto: Nikolina
Popratnjak

Muzika na struju u srcu
Ubrzo su najbliži shvatili kako se „zarazila“ muzikom i najveći strah koji su nosili bio je da nastupi i višečasovno vežbanje na dnevnom nivou ne utiču loše na studije.

-Kod mene taj strah nije postojao, odnosno ne postoji. Koliko volim muziku, toliko volim i stomatologiju. Volim i da crtam, a umetnički deo ličnosti izražavam i kroz studije. Stomatologija nije samo nauka, već i umetnost za koju želim da bude moj životni poziv. Muzika i stomatologija su za mene kompatibilni. Jedno ne isključuje drugo. Savršeno se dopunjuju.

Na bini nestaje trema i nastaje magija
Nastup na Uskršnjem rok maratonu bio je veliki izazov. Priznaje da je imala tremu, posebno od iskusnijih kolega.

-Nismo samo mi nastupali, uz nas na bini su bili mnogo iskusniji sastavi i strahovala sam, kakav ću utisak ostaviti, da li ću pogrešiti, da li će moje kolege iz benda to primetiti, da li će to videti drugi. Ipak, kada počne nastup, ne obraćate pažnju na bilo šta drugo, prepustite se ritmu i svirate. Prijatno su me iznenadile pohvale baš od onih zbog kojih sam imala tremu. Ostalo mi je u sećanju da smo u jednom trenutku, svirajući, gitarista, pevačica i ja bili u istoj liniji, za šta su nam rekli da je dokaz uvežbanosti, na šta smo ponosni.

Koliko volim muziku, toliko volim i stomatologiju

Sve u svoje vreme
Nevena uživa da se prepusti muzici i u skladu sa tim se prepušta i planovima u ovoj oblasti.

-Sve što planiram je da nastavim sa sviranjem, napredujem dalje i uživam. Videćemo gde će me to odvesti. U porodici nije bilo muzičara, ja sam prva. Drago mi je što ima devojaka u Šapcu koje su se odvažile da sviraju i što su izabrale baš rok. Nadam se da ćemo sve istrajati u svojoj ljubavi prema muzici - priznaje naša sagovornica, a termine velikih svirki, za sada ljubomorno čuva uz poruku „Sve u svoje vreme“.

I baš kao što je sociolog Nikola Božilović zapisao u „Kultura sećanja i jugoslovenski rokenrol“: Rok nije samo „muzika na struju“, rok je držanje, stav, sloboda, ljubav, samopouzdanje, inicijativa i pogled na svet.