SAVETI STRUČNjAKA
Pšenica i niske temperature
Svaka gajena kultura prolazi kroz feno faze koje su uslovljene raznim stresnim faktorima kao što su kiselost zemljišta, nepovoljne visoke ili niske temperature vazduha, toksičnost zemljišta, suša i još mnogo drugih faktora. Svaki od navedenih faktora određen procenat odnosi ili donosi u biljnoj proizvodnji, tako ćemo nešto reći i o niskim temperaturama u početnim fazama bokorenja kod pravih žita.
Nasledna osobina svake sorte je da se ona prilagođava kako na niske tako i na visoke temperature, no i od niza drugih faktora. Sam mehanizam otpronosti biljke na niske temperature se zasniva na sposobnosti da se menjaju i prilagode uslovima okoline kao da sačuvaju strukturu protoplazme i procese metabolizma. Prva oštećenja nastaju od mraza prilikom dehidratacije na ćeliskim membranama, i to na membrani plazme tokom delovanja niskih temperaturai mraza. Voda ima vrlo važnu ulogu u ispoljavanju osetljivosti,odnosno tolerantnositi biljaka na niske temperature. Osetljivost pšenice na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera a uzrok oštećenja je led koji se smrzavanjem vode može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji. Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno, kristali leda se obazuju u međućelijskim prostorima oštećuju protoplazmu i narušavaju strukturu ćelije.
Kako bi izbegli ovakve probleme i strahove u ovoj fazi početka bokorenja kada proizvođač nemoćno može da ustanovi samo problem bez da može išta da uradi, probajmo da se setva obavlja na temperaturama kada ima trend pada a ne da se seje na temperaturama koje su veće od 20 C. Pri padu temperature biohemijski procesi stvaranja materija koje ne izmrzavaju u međućelijskom prostoru su intezivni i samo tada možemo da kažemo da smo spremili pšenicu za niske temperature i bezbedno prezimljavanje.
Nasledna osobina svake sorte je da se ona prilagođava kako na niske tako i na visoke temperature, no i od niza drugih faktora. Sam mehanizam otpronosti biljke na niske temperature se zasniva na sposobnosti da se menjaju i prilagode uslovima okoline kao da sačuvaju strukturu protoplazme i procese metabolizma. Prva oštećenja nastaju od mraza prilikom dehidratacije na ćeliskim membranama, i to na membrani plazme tokom delovanja niskih temperaturai mraza. Voda ima vrlo važnu ulogu u ispoljavanju osetljivosti,odnosno tolerantnositi biljaka na niske temperature. Osetljivost pšenice na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera a uzrok oštećenja je led koji se smrzavanjem vode može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji. Ukoliko snižavanje temperature nastupi postepeno, kristali leda se obazuju u međućelijskim prostorima oštećuju protoplazmu i narušavaju strukturu ćelije.
Kako bi izbegli ovakve probleme i strahove u ovoj fazi početka bokorenja kada proizvođač nemoćno može da ustanovi samo problem bez da može išta da uradi, probajmo da se setva obavlja na temperaturama kada ima trend pada a ne da se seje na temperaturama koje su veće od 20 C. Pri padu temperature biohemijski procesi stvaranja materija koje ne izmrzavaju u međućelijskom prostoru su intezivni i samo tada možemo da kažemo da smo spremili pšenicu za niske temperature i bezbedno prezimljavanje.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
25. april 2024.
