Šabački boks je postao voljen od prvog meča, ali iako podrška nije jenjavala, ovdašnji klub, ma koje ime da je nosio, prolazio je period uspona i padova, red tmurnih oblaka brige, red najsjajnijeg sunca uspeha. Ponovo je krenuo od nule sredinom šezdetih, posle perioda u kome nije bilo sale za trening, novca, takmičara, međutim nikada entuzijasta i znalaca nije manjkalo, te se BK Mačva po navici, ponovo brzo vinula od nule do najviših vrhova.
Mačva početak i kraj Smajo Karadarević najveći deo karijere je proveo u Mačvi. Kratko je predstavljao Partizan, ali se vratio u svoj klub na kraju decenije. Milan Marinković Pitolj je čitavu karijeru proveo u Mačvi, važo je za izuzetnog klupskog boksera koji je doneo mnogo bodova. Milan Sušić Suvi je u Mačvi počeo i završio, a samo u jednoj sezoni je boksovao za Radnički iz Niša. Mile Savić je boksovao za Mačvu do kraja karijere. Jedini izuzetak je Mikan Popović. Ponikao je u Mačvi, a potom je prešao u Partizan. Vremenom je prešao u profesionalce. Vraćao se u Šabac, ali samo za profesionalne duele.
Ulogu stvaraoca novih dobrih boksera preuzeo je u teškom trenutku Đorđe Bajić Moruna. Znao je osećaj iz ringa, znao je kako se postaje pobednik, ali je pre svega znao da pronađe i obuči talente na kojima će se zasnivati razvoj kluba. Formirana je ekipa i u nekoliko godina su napredovali talentovani šabački mladići, budući asovi: Mile Savić, braća Karadarević, Mihailo Marinković Pitolj, Milan Sušić Suvi, Mikan i Raša Popović, Jeremić, Dučić, Rajšić, Šera Bogunović...
Mihailo Marinković Pitolj
Mačva boksuje u Drugoj ligi Srbije, a jedan od mečeva koji pasionirani ljubitelji plemenite veštine pamte je derbi duel protiv ekipe Banata iz Zrenjanina. Dogodio se u leto 1968. godine, u bašti Doma sindikata, pred velikim brojem vernih i bučnih navijača. Gosti su imali ulogu favorita, jer je Mačva prinuđena da nastupi sa dva debitanta, Krcom Jeremićem u lakoj kategoriji i Rašom Popovićem u teškoj. Rivali vrhunski, Prekajski i Urban. Gosti su već upisali te bodove, ali su oba debitanta boksovala izvanredno, izborila nerešene mečeve, a u zbiru je Mačva pobedila 11:9. Rajšić u srednjoj i Josipović u poluteškoj su ostvarili pobede protiv D. Vujina i Golubovića. Topalović u polusrednjoj kategoriji je bodove osvojio bez borbe. Čubrak i Moldvaj su se borili bez pobednika, dok su trijumfe Zrenjanincima doneli: Mojić pobedivši Kojića u bantamu, Čizmić bolji od Vasiljevića u lakoj i Z. Vujin od Jurišića. Bodove bez borbe su osvojili u velter kategoriji.
Sušić pobeđuje Beneša 2:0
Osim uspeha timskih, bokseri Mačve su dobri i u pojedinačnoj konkurenciji. Smajo Karadarević je 1966. osvojio omladinsku Zlatnu rukavicu i titulu juniorskog prvaka Vojvodine i Jugoslavije. Boksovao je i za omladinsku reprezentaciju protiv SSSR. Milan Sušić Suvi je postao juniorski prvak Jugoslavije 1968. u lakoj kategoriji pobedivši u finalu čuvenog Marijana Beneša. Sušić osvaja titulu i 1969, kada to čini Šera Bogunović. Živorad Rajšić Rajša je 1968. seniorski vicešampion države, poražen u finalu od Parlova. Živan Dučić je juniorski prvak, a sve veme izvrno boksuje i Mile Savić koji tokom 1969. beleži godinu sa svim pobedama. Stižu sedamdesete godine i novi optmizam. Ponovo je formirana Druga savezna liga i Mačva je njen član, sa ambicijom plasmana u Prvu ligu.
Mihailo Marinković Pitolj
Sušić pobeđuje Beneša 2:0
Mile Savić u još jednom trijumfu
