Organska đubriva
Organske materije povećavaju poroznost i vodne osobine teških zemljišta. Povećanjem poroznosti poboljšava se provetravanje koje podstiče aktivnost zemljišnih bakterija i hemijske procese pri kojima se oslobađaju hranljivi elementi ( zemljište postaje plodnije i lakše se obrađuje )
Sve gajene biljne vrste, posebno povrtarske imaju velike zahteve za organskim đubrivima.
Organske materije povećavaju poroznost i vodne osobine teških zemljišta.Povećanjem poroznosti poboljšava se provetravanje koje podstiče aktivnost zemljišnih bakterija i hemijske procese pri kojima se oslobađaju hranljivi elementi ( zemljište postaje plodnije i lakše se obrađuje ).
Sveža organska đubriva treba da se unose dosta ranije pre setve odnosno zaoru u jesen , a dobro zgorela u proleće pre setve. Količina se preporučuje na osnovu analize zemljišta.
Vrste organskih đubriva su : stajnjak, kompost, živinski stajnjak, zelenišno đubrivo.
Stanjak je jedno od najpotpunijih đubriva. Sadrži značajne količine organske materije i hranljivih elemenata, naročito azota i kalijuma.
U prvoj godini biljke iskoriste najviše, odnosno 50 % hranljivih materija iz stajnjaka.
Razlaganje stajnjaka traje 3-4 god. najveće je u prvoj godini kada se iz njega izluči 20-35 % N , 25-35 % P i 65-70 % K. Količina koja se unosi u zemljište je različita, tako da na siromašnim, đubri se obilnije i obrnuto i najbolje je da se po rasturanju na njivi zaore.
Kompost – je đubrivo koje se koristi u nedostatku stajnjaka, a spravlja se od različitih biljnih ostataka i drugih organskih odpadaka na gazdinstvu ( kukuruzovina, slama, trulo seno, lišće ) uz dodavanje azotnog i fosfornog mineralnog đubriva, kreča i vode .
Živinski stajnjak – je veoma dobro organsko đubrivo i unosi se pod osnovnu obradu i prihranjivanje. To je pre svega azotno đubrivo s brzim delovanjem. Rastura se 5-10 t/h najmanje 15 dana pre setve , jer u protivno može doći do trovanja biljaka amonijakom.
Zelenišno đubrivo – primenjuje se u oskudici stajnjaka , a to je zaoravanje zelene mase leguminoznih biljaka ( lupina, inkarnatska detelina, grahorica,stočni grašak, uljana repica, crvena detelina, gorušica, slačica). Usev se prvo povalja, istanjira i zaore.
Treset – najčešće se koristi nu proizvodnji rasada povrća. Ima visok sadržaj organskih materija i dobar vodno vazdušni režim ali je siromašan u lako pristupačnim hranivima organskog i mineralnog porekla.
Organske materije povećavaju poroznost i vodne osobine teških zemljišta.Povećanjem poroznosti poboljšava se provetravanje koje podstiče aktivnost zemljišnih bakterija i hemijske procese pri kojima se oslobađaju hranljivi elementi ( zemljište postaje plodnije i lakše se obrađuje ).
Sveža organska đubriva treba da se unose dosta ranije pre setve odnosno zaoru u jesen , a dobro zgorela u proleće pre setve. Količina se preporučuje na osnovu analize zemljišta.
Vrste organskih đubriva su : stajnjak, kompost, živinski stajnjak, zelenišno đubrivo.
Stanjak je jedno od najpotpunijih đubriva. Sadrži značajne količine organske materije i hranljivih elemenata, naročito azota i kalijuma.
U prvoj godini biljke iskoriste najviše, odnosno 50 % hranljivih materija iz stajnjaka.
Razlaganje stajnjaka traje 3-4 god. najveće je u prvoj godini kada se iz njega izluči 20-35 % N , 25-35 % P i 65-70 % K. Količina koja se unosi u zemljište je različita, tako da na siromašnim, đubri se obilnije i obrnuto i najbolje je da se po rasturanju na njivi zaore.
Kompost – je đubrivo koje se koristi u nedostatku stajnjaka, a spravlja se od različitih biljnih ostataka i drugih organskih odpadaka na gazdinstvu ( kukuruzovina, slama, trulo seno, lišće ) uz dodavanje azotnog i fosfornog mineralnog đubriva, kreča i vode .
Živinski stajnjak – je veoma dobro organsko đubrivo i unosi se pod osnovnu obradu i prihranjivanje. To je pre svega azotno đubrivo s brzim delovanjem. Rastura se 5-10 t/h najmanje 15 dana pre setve , jer u protivno može doći do trovanja biljaka amonijakom.
Zelenišno đubrivo – primenjuje se u oskudici stajnjaka , a to je zaoravanje zelene mase leguminoznih biljaka ( lupina, inkarnatska detelina, grahorica,stočni grašak, uljana repica, crvena detelina, gorušica, slačica). Usev se prvo povalja, istanjira i zaore.
Treset – najčešće se koristi nu proizvodnji rasada povrća. Ima visok sadržaj organskih materija i dobar vodno vazdušni režim ali je siromašan u lako pristupačnim hranivima organskog i mineralnog porekla.
Svetlana Zlatarić, PSSS
Najnoviji broj
25. april 2024.
