Sumiranje rezultata preventivnog zdravstvenog programa
Novi pogledi i prakse
Važna iskustva za sve učesnike. Edukacija na novom nivu i nove prakse prenošenja znanja. Primenjiva iskustva za dalje. Sledi izrada višegodišnjeg plana razvoja programa u Srbiji
Projekat unapređivanja široko rasprostranjenog i ravnopravnog pristupa i isporuke bezbednih i efikasnih vakcina protiv Kovida 19 kroz povećanje potražnje i prihvatanja vakcionacije protiv Kovida 19 među prioritetnom populacijom u Srbiji koji su relizovali Asocijacija “Duga”, uz podršku USAID Momentum partnershipa ulazi u samu završnicu. Na poslednjoj radionici su sumirani rezultati i iskustva preventivni zdravstvenoi programa sprovedenog u 13 okruga u Srbiji, ali i državama regiona.
Kroz novi pristup, radioničarski rad trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima starije od 45 godina upoznate su sa značajem preventive i zdravim stilovima života, odnosno sedam zdravih navika: prestanak pušenja, zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, redovnog skrininga, redovnog sna, vakcinacije, manjeg stresa. Za 27 dana na teritoriji Srbije su realizovane 84 radionice i na njima je učestvovalo 1.240 osoba (209 trudnica). Oni su dobili adekvatna i primenjiva znanja.
Foto: "Glas Podrinja"
-Mi smo pilotirali radioničarski rad kada su u pitanju zdravi stilovi života u Šapcu 4. jula, a potom je, u saradnji sa učesnicima u projektu, sproveden u još 13 okruga. Upečatljivo je da su zdravstveni radnici dobili od pacijenata dobre povratne informacije kroz interaktivne radionice. Na taj način je realizovana razmena iskustva, a kroz razgovor su formirane različite veštine. Drago mi je što su domovi zdravlja zadfovoljni i što su najavili da će istu tehniku primenjivati i u budućnosti - rekao je Aleksandar Prica, direktor Asocijacije “Duga”.
U šabačkom Domu zdravlja je organizovano pet radionica gde je bila vrlo razvijena diskusija koja je otvorila različite teme.
-Shvatili smo da mnoge stvari koje smo podrazumevali da sugrađani shvataju i razumeju ipak nisu tako jasne. Izabrani lekari su preopterećeni i nisu u mogućnosti da predstave zdrave stilove života i podstaknu pacijente da ih primene, ohrabrili smo pacijente da i sami pitaju izabranog lekara koji preventivni pregled bi dobrodošao - naglasila je dirketorka DZ “Dr Draga Ljočić” dr Jasmina Stanković dodajući da je prelodžila radionice koje će biti povezane sa odrđenim faktorima rizika, da se na jednom mestu okupe ljudi kod kojih je isti rizik i da se na taj način fokusiraju na jedan problem.
Iskustva manjih sredina Radionice u manjim sredinama su prošle put od početnog nepoverenja ljudi do velike razmene iskustava između medicinskih radnika i korisnika usluga. -Mi imamo 7.000 korisnika zdravstvene zaštite. Na početku je bilo podozrenja, međutim vremenom su shvatili korisnici značaj. Smatram da je zbog toga važno što smo se uključili u projekat. Ovo je dalo zamah i moramo svi da kontinuirano radimo na ukazivanju na zdrave stilove života, jednako učestalo i posvećeno kao što se čini u većim gradovima - uveren je direktor DZ u Medveđi dr Dragan Anđelković.
Edukacija medicinskih radnika U okviru projekta je realizovana i edukacija zdravstvenih radnika. U Srbiji je do sada urađeno 16 kontinuiranih edukacija u Srbiji i kroz njih je prošlo 430 zdravstvenih radnika.
-Iza projekta očekujem da ostanu razvijeni materijali koje zdravstveni radnici mogu ubuduće da koriste kroz razgovor o zdravim stilovima života sa svojim pacijentima, kao i pristup radu koji podrazumeva kvalitetno pružanje zdravstvenih usluga, razumevanje problema s kojima pacijent susreće u ostvarenju zdravih stilova života, ali i saradnja između velikog broja zdravstvenih ustanova u Srbiji koje su učile jedne od drugih, od učesnika u projektu, koje su učile od pacijenata i to znanje mogu da primene dalje prilagođavajući je bilo kojoj temi unapređenja zdravlja u našoj zemlji - smatra dr Stefan Mandić, profesor Medicinskog fakultet u Beogradu i koordinator projekta za područje Srbije.
Projekat je imao i regionalni karakter. Najvažnije je da u narednom periodu zdravstveni sistem preuzme način delovanja, a nevladin sektor ne bude pokretač, već podrška.
- Imamo iste probleme, iste navike, centralizovan sistem zdravstva i moguće je na osnovu toga graditi zajedničke aktivnosti. Stav svih u Makedoniji je da je previše fokusa na lečenju, a nedovoljno na preventivi koja treba da bude prioritet. Uz razvijene komunikacijske veštine jača poverenje na relaciji lekar-pacijent. Poverenje se lako gubi, a teško stiče i zato ovaj sistem treba primeniti na svim poljima, odnosno različite grupe i to je najbolja održivost po isteku projekta – dr Dalibor Tasevski, koordinator projekta za Severnu Makedoniju.
Foto: "Glas Podrinja"
Naredni koraci U realizaciji projekta su učestvovali domovi zdravlja, Medicinski fakultet, nevladin sektor, ali i udruženja penzinera, različita savetovališta, sistemi socijalne zaštite, jer su ustanove iz ovog sektora shvatili da sistem socijalne zaštite nema dovoljno kapaciteta da se bavi zdravstvenim stanjem svojih korisnika, ali su u saradnji sa realizatorima i kroz ovaj projekat oni su to dobili.
-Očekivano je da dobijemo trogodišnji ili petogodišnji plan razvoja ovog programa u Srbiji. Imali smo priliku da čujemo, što se nas tiče, odlične predloge da ovaj sistem ne ostane samo u okviru zdravstvene zaštite, već da se primeni u sistemu socijalne zaštite i obrazovanja. Mi smo imali specifične ciljne grupe, trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima stariji od 45 godina, a posebno u manjim sredinama su se interesovale i druge grupe - dodao je Aleksandar Prica.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
