DR MILAN TEŠIĆ KANDIDAT „ČISTE LISTE“ NA LOKALNIM IZBORIMA
Srpsko zdravsto „muke Tantalove“ za pacijenta
Prekidanjem prakse negativne kadrovske selekcije i zapošljavanja servilnih partijskih poslušnika na rukovodeće pozicije poboljšali bi se uslovi rada za zaposlene i radni ambijent. Država je uložila mnogo sredstava u njihovu edukaciju, a kad dođe vrema da se uloženo vrati, kreatori politike u zdravstvu mogu samo da mašu za srećan put mladim medicinskim radnicima na aerodromima i autobuskim stanicama
Opšti i vaskularni hirurg dr Milan Tešić kandidat je liste „Čista lista za drugačiji Šabac – Vladimir Terić – Dušan Tufegdžić“ za odobrnika u Skupšini grada. Na osnovu svog višedecenijskog iskustva i radnog veka provedenog u zdravstvu govori o nedostacima zdravstvenog sistema u Srbiji i na koji način se oni mogu ispraviti.
Ističe da zdravstvo može da bude razvijeno i u jednoj siromašnoj zemlji, a da je odličan primer toga Kuba.
-Ima li šanse da se u zemlji kakva je Srbija nivo zdravstvenih usluga izdigne iznad nivoa svih ostalih kategorija društvenog života? Nema šanse ukoliko se radikalno ne promene odnosi u svim sferama društvenog života, a pre svega ukoliko se ne promeni vlast. Pod ovom i ovakvom vlašću boljitka neće biti ni za koga osim za vrlo uzak krug ljudi na kojima ta vlast i počiva, navodi dr Tešić. Smatra da malo toga valja u zdravstvenom sistemu Srbije. Rešenje dela problema vidi u boljoj organizaciji rada u zdravstvu.
Država nije u stanju da adekvatno nagradi zdravstvene radnike. Zbog toga toleriše a često i organizuje mrežu privatnih zdravstvenih jedinica - od ambulanti, preko domova zdravlja do privatnih klinika. Time je donekle zadovoljila zaposlene u tim ustanovama ali je finansijski opteretila ionako materijalno isceđeno stanovništvo koje čuva zadnju crkavicu za ‚‚ne daj bože“
-Država nije u stanju da adekvatno nagradi zdravstvene radnike. Zbog toga toleriše a često i organizuje mrežu privatnih zdravstvenih jedinica - od ambulanti, preko domova zdravlja do privatnih klinika. Time je donekle zadovoljila zaposlene u tim ustanovama ali je finansijski opteretila ionako materijalno isceđeno stanovništvo koje čuva zadnju crkavicu za ‚‚ne daj bože“. Sve bi se to drastično popravilo boljom organizacijom rada u zdravstvu. Podizanjem plata zaposlenih bi se smanjio odliv radno sposobnih profesionalaca u druge zemlje. Prekidanjem prakse negativne kadrovske selekcije i zapošljavanja servilnih partijskih poslušnika na rukovodeće pozicije poboljšali bi se uslovi rada za zaposlene i radni ambijent. Setite se samo iznuđenih smena u psihijatrijskoj klinici „ Dr Laza Lazarević“ i Reumatološkom institutu Srbije. Uključivanjem privatnih zdravstvenih ustanova u sistem zdravstvenog osiguranja po razumnim cenama rasteretile bi se državne ustanove a stvorio bi se prostor za dodatno zapošljavanje nezaposlenih radnika u privatnim ustanovama, kaže dr Tešić.
Podseća da je ministarka zdravlja najavila da će od sredine novembra biti moguće zakazivanje samo jednim klikom uz prioritet (samo 2 dana) za hitne slučajeve. Taj termin (sredina novembra) je ovih dana.
-Ali „ne lipši magarče do zelene trave“. Čak i ako se obavi snimanje u željenom terminu, u većini slučajeva neće imati ko da tumači snimke. U UKC Srbije se godišnje obavi i do 12.000 MRI pregleda. U manjim sredinama nema mogućnosti za značajno povećanje broja pregleda i pored tehničke opremljenosti jer nedostaje stručan, iskusan kadar za tumačenje tih snimaka, kaže dr Tešić.
Ovde dolazimo do onoga što ističe kao gorući problem srpskog zdravstva, a to je odliv medicinskog osoblja u inostranstvo. Smatra da je država nesposobna da adekvatno nagradi rad lekara i drugog medicinskog osoblja.
-Država je uložila mnogo sredstava u njihovu edukaciju, a kad dođe vrema da se uloženo vrati, kreatori politike u zdravstvu mogu samo da mašu za srećan put mladim medicinskim radnicima na aerodromima i autobuskim stanicama. Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije iz poslednjeg istraživanja 2021., našoj zemlji nedostaje više od 1000 lekara. Ali taj nedostatak, očigledno, nije dovoljan razlog za regulisanje stanja u zdravstvu Srbije. Ne radi se samo o visini plata. Čini se da je veći problem organizacija rada zdravstvenih službi, međuljudski odnosi u uslovima negativne kadrovske selekcije, centralizacija sofisticirane opreme i nivoa usluga u velike gradske centre, pre svega Beograd i Novi Sad. To prosečnog konzumenta zdravstvenih usluga ni malo ne interesuje. On je bolestan čovek koji želi što pre da se leči. Misli da ima pravo na to; konačno, ceo svoj radni vek uplaćivao je izvestan procenat zarade za zdravstveno i socijalno osiguranje. Ali ne može to tako. Ovo je Srbija. Zna se red. Prvo kod svog izabranog lekara da te pregleda i da ti propiše adekvatnu terapiju. To je, na žalost, nemoguća misija u bar polovini domova zdravlja u Srbiji. Slobodnih termina jednostavno nema. Preostaje vam da sednete u čekaonicu opšte prakse, čekate na red i molite se da će vas izabrani lekar ili bilo koji drugi na kraju primiti. A vi ste bolesni. Zato ste i došli, kaže dr Tešić.
Seoske ambulante preko potrebne -Šabački lekari opšte prakse obave i po 50 pregleda dnevno. Nisu oni krivi ni za šta. Čekaonice su pune. Seoske ambulante u Mačvanskom okrugu masovno se zatvaraju, iako za njima i te kako ima potrebe. Razlog je nedostatak kadra i troškovi održavanja. A kadra ima. Proverite u Službi za zapošljavanje. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje do nedavno je blizu 14.000 medicinara, od toga skoro 2.000 lekara sa više od 60 specijalista čekalo na posao.
Ističe da problemi za pacijenta tek nastaju kada lekar opšte prakse ne može da mu pomogne i mora da ga šalje na pregled kod specijaliste. Tu za pacijenta kreću „muke Tantalove“.
-Vrlo je mali broj slobodnih mesta za pregled na sekundarnom nivou, bar u šabačkoj bolnici. Lekari su primorani da pišu upute za stacionarno lečenje (tzv. hitne upute) iako znaju da pregled nije hitan. Time se bespotrebno stvaraju gužve i na specijalističkim odeljenjima, jer svi koji dođu sa hitnim uputom moraju biti pregledani (specijalista ne zna unapred od čega bolujete, konačno ima i zaista hitnih slučajeva). Imate i opciju ako ste zaista hitan bolesnik da se javite u Službu hitne pomoći. Tu uglavnom rade mladi lekari (u uređenim zemljama tu rade najiskusniji lekari iz razumljivih razloga) koji će vas najčešće uputiti u Urgentni prijem bolnice što je opet gubitak vremena i sredstava jer će i ovde mlad lekar pozvati specijalistu sa odeljenja da vas pregleda. Ako savladate sve prepreke, dobijete ispravnu dijagnozu i adekvatnu terapiju, opet traba da odrešite kesu jer većinu lekova treba da platite iz svog džepa ili bar da participirate ako lekove i nađete u apotekama.
Ali možda i niste imali ‚‚sreće’’. Možda vaša bolest zahteva konsultaciju višeg, tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Muke Tantalove se gomilaju. Na većini klinika, instituta itd. samo retki srećnici mogu računati na pregled u prihvatljivim vremenskim okvirima. Tu se ponavljaju igranke sa lažnim ‚‚hitnim“ uputima, beskonačnim listama čekanja, nervoznim lekarima tercijarnog nivoa koji kritikuju i vas i vaše lekare i pregledaju vas preko volje ako vas uopšte i pregledaju. Možda, na kraju, dospete na neku listu čekanja za operaciju koju, ako imate sreće, i dočekate za par godina (za ortopedske operacije se čeka i po 2 godine).
Država je uložila mnogo sredstava u edukaciju novih kadrova, a kad dođe vrema da se uloženo vrati, kreatori politike u zdravstvu mogu samo da mašu za srećan put mladim medicinskim radnicima na aerodromima i autobuskim stanicama
Samo smo zagrebali probleme zdravstva Stradije (pardon, Srbije). Možemo piskarati do sutra sa uvek svežim, ponekad i frapantnim podacima ali više bismo voleli da nemamo o čemu da pišemo. Da biste nam u tome pomogli, sačekajte 17. decembar. Nije važno za koga ćete glasati. Važno je za koga nećete, poručuje dr Milan Tešić.
