Primer kako se brine o životnoj sredini
Zeka za čistija sela
U opštini Vladimirci, u zaseoku Orlovac na iskraju opštine ratujući sa sve novim i novim mini deponijama živi Zoran Vasiljević Zeka čija svakodnevnica podrazumeva sabiranje kesa i džakova u postavljene kontejnere, ali izgleda da je lakše samo baciti, kaže ovaj neumorni krojač koji ima brojne mušerije:
-Kada se sa rada i svakodnevnice u Nemačkoj i Izraelu vratite u zavičaj ostaju sećanja da recimo bacanje pikavca na zemlju sobom nosi kaznu od 70 evra.Čini se da bi i nas ovde kazna za bacanje smeća opametila. Ja opet u ovoj predivnoj zelenoj oazi gde god vidim kesu ili džak nosim u kontejner ali to je skoro uzaludno. Bog nam je dao nemerljivu lepotu a mi se odnosimo aljkavo što je u rangu teške bolesti. Ja uglavnom čistim od mog Orlovca do brda Goginac u Vukošiću ali kad ima vremena idem i dalje po opštini, kaže uvek nasmejani Zeka.
U skromnoj krojačkoj radnji u Vladimircima Zoran Vasiljević je pravi virtuoz na mašini i čini sve da svakoj želji mušterije izađe u susret. Posla je narodski preko glave a stare stvari umivene umećem majstor Zeke poprimaju prvobitni sjaj.
U najboljim godinama, a ima ih 51, živi sa suprugom Anom i decom Vanesom, Rajkom, Radom i Davidom. Ljubav ka životnoj sredini preneo je i na decu pa sa sinom Rajkom svakodnevno čisti obale i kanale od kesa a obilje ih je i u reci Dobravi i brojnim rečicama:
-Koliko sam samo puta gledao kako kroz prozor bacaju kese u tek niklo žito ili sa mosta u rečice. Dok me noge nose čistiću dajući prmer poštovaocima čiste sredine u kojoj živimo sa željom da nam naša opština bude čistija iako smo po tom pitanju daleko iznad svih ali dok i jedne kese bude bačene treba da se sramimo pred prelepim pobrđima koja treba da naslede naši potomci a brige za njih nikad nije previše, u dahu govori Zeka.
A u razgovorima uz rad ima vremena i za šalu. Kako u svakoj šali ima pola istine, jedna od mušterija prokomentarisala je da i svojim umećem majstor Zeka štiti životnu sredinu jer svako taj predmet na popravci bez umeća majstora završio bi u nekoj kesi bačen u kanal pored puta ili u reku.
Dodaje samo da im se u prolazu neko zahvali ali uglavnom čude i da ne mari za tako utrošeno vreme sa željom da i drugi čine isto.
-Kada se sa rada i svakodnevnice u Nemačkoj i Izraelu vratite u zavičaj ostaju sećanja da recimo bacanje pikavca na zemlju sobom nosi kaznu od 70 evra.Čini se da bi i nas ovde kazna za bacanje smeća opametila. Ja opet u ovoj predivnoj zelenoj oazi gde god vidim kesu ili džak nosim u kontejner ali to je skoro uzaludno. Bog nam je dao nemerljivu lepotu a mi se odnosimo aljkavo što je u rangu teške bolesti. Ja uglavnom čistim od mog Orlovca do brda Goginac u Vukošiću ali kad ima vremena idem i dalje po opštini, kaže uvek nasmejani Zeka.
U najboljim godinama, a ima ih 51, živi sa suprugom Anom i decom Vanesom, Rajkom, Radom i Davidom. Ljubav ka životnoj sredini preneo je i na decu pa sa sinom Rajkom svakodnevno čisti obale i kanale od kesa a obilje ih je i u reci Dobravi i brojnim rečicama:
-Koliko sam samo puta gledao kako kroz prozor bacaju kese u tek niklo žito ili sa mosta u rečice. Dok me noge nose čistiću dajući prmer poštovaocima čiste sredine u kojoj živimo sa željom da nam naša opština bude čistija iako smo po tom pitanju daleko iznad svih ali dok i jedne kese bude bačene treba da se sramimo pred prelepim pobrđima koja treba da naslede naši potomci a brige za njih nikad nije previše, u dahu govori Zeka.
Dodaje samo da im se u prolazu neko zahvali ali uglavnom čude i da ne mari za tako utrošeno vreme sa željom da i drugi čine isto.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
25. april 2024.
