Није занемарљив број оних који се и даље противе стерилизацији. Међу њима има и оних који искрено воле псе и који верују да је у реду да штенце поделе првом ко пристане да их узме. Често овако удомљени пси када порасту заврше на улици, или живот проводе на ланцу и у нехуманих условима и стварају нова потомства која завршавају на улици
Стерилизација је једини начин да се контролише популација паса и тако смањи број напуштених паса на улицама, слажу се сви који су на било који начин укључени у решавање овог проблема. Током пројекта „Буди пријатељ пријатељу“ покушали смо да допремо до што више људи и објаснимо да пси нису криви што су на улици, него неодговорни власници који су их тамо оставили. Сусрели смо се са многим потресним причама напуштених паса. Циљ нам је, између осталог, да што више власника схвати да ако имају женку не морају имати и штенце којих ће се решавати тако што ће их однети негде и оставити (и тако два пута годишње). Нажалост, није занемарљив број оних који се и даље противе стерилизацији. Међу њима има и оних који искрено воле псе и који верују да је у реду да штенце поделе првом ко пристане да их узме. Често овако удомљени пси када порасту заврше на улици, или живот проводе на ланцу и у нехуманих условима и стварају нова потомства која завршавају на улици.
Једна од заблуда везаних за стерилизацију је та да женку треба пустити да се једном оштени пре стерилизације. Стручњаци су сагласни са тим да ово нема никаквог утицаја ни на физичко, ни на психично здравље пса
Желећи да дамо одговоре на неке од највећих дилема власника у вези са стерилизацијом разговарали смо са једним од омиљених шабачких ветеринара др Данетом Хрњаком из ветеринарске амбуланте „Сириус“.
-Под стерилизацијом женки се подразумева захват при ком се комплетно уклањају јајници и материца кује и на тај начин се спречава даља репродукција, али и пренос полно преносивих болести код паса. Понекад је власницима тешко да донесу одлуку да ли да стерилишу свог пса или не, што је и разумљиво јер се захват изводи у општој анестезији и власници најчешче страхују због тога. За тим нема потребе, јер пре увођења у анестзију постоји одређена процедура провере здравственог стања животиње. Ради се анализа крвне слике, основна биохемија и тест на срчаног црва и тако се могуће компликације своде на минимум, објашњава Дане.
Фото: pixabay
Једна од заблуда везаних за стерилизацију је та да женку треба пустити да се једном оштени пре стерилизације. Стручњаци су сагласни са тим да ово нема никаквог утицаја ни на физичко, ни на психично здравље пса.
Питања са којима се ветеринари најчешће сусрећу у својој пракси су: да ли ће се карактер пса променити после стерилизације, да ли ће се пас угојити, да ли ће после захвата трпети болове и колико ће они трајати.
-Карактер пса се стерилизацијом не може променити. Мења се баланс хормона који су до тада утицали на то да женка буде агресивна и да чува своју територију. Када је у питању гојазност, довољно је смањити количину хране која се даје, јер се метаболизам успорава. Редовна физичка активност такође доприноси да се пас не гоји. Неколико дана након хируршког захвата пас добија антибиотике и аналгетску терапији и тако се искључују евентуални болови у првим данима након стерилизације, објашњава Дане.
Смањује се могућност појаве дисбаланса хормона који може довести до појаве упале материце. Затим се смањује ризик од појаве карцинома дојки код куја
Питање око ког не могу прецизно да се сложе ни ветеринари јесте када је право време за стерилизацију. Нека мишљења су да је треба радити већ са шест месеци, док други саветују да се сачека годину дана. Наш саговорник каже да се у њиховој амбулантни увек договоре са власником, али да је препорука да се сачека неком првог циклуса женке.
-Пракса је показала да стерилизација псу доноси низ бенефита. Смањује се могућност појаве дисбаланса хормона који може довести до појаве упале материце. Затим се смањује ризик од појаве карцинома дојки код куја. Спречава се нежељени гравидитет и повећање броја паса који често заврше на улицама. Такође се спречава и бежање од куће у потрази за партнером. Показало се да се у неким случајевима смањује и агресија, наводи Дане Хрњак. М.М.
